Umetnost je da se gazi

A šta smo sve videli? Izložbu najboljih regionalnih dizajnera sa konkursa Ghost Project, kojima se oživljava uspomena na najbolji jugoslovenski dizajn, 60 muzičkih izvođača koji su svirali na tri bine, dela mladih umetnika izložena u kamiončićima Gradske čistoće u okviru Kustosiranja, niz multidisciplinarnih projekata - konkursa, izložbi, radionica, instalacija i performansa...

Kvart od kojeg bi Berlin napravio celogodišnju umetničku i turističku atrakciju diže se iz mrtvih makar na nekoliko dana. Upravo je u tome verovatno najveća vrednost ovog dragocenog festivala. Kada biste, primera radi, inače zavirili u zgradu Geozavoda, taj simbol lepog, a propalog Beograda? Tu se vidi sav apsurd tranzicione Srbije najkreativniji dizajneri iz čitave regije izlažu svoje futurističke radove u zgradi i kvartu koji se pred našim očima urušava.

Zato je Savamala simbol urušavanja svega dobrog i lepog u ovoj zemlji, a to se može preneti i na kompletnu srpsku kulturu i umetnost, osuđenih na manje od jednog odsto budžeta. Možda najefektniji performans ove godine na Mikseru je zbog toga imala Art klinika iz Novog Sada, sa radom U sumrak (kulture), kada je odmotana rolna umetničkih skica duga više od 600 metara, koja se prostirala od zgrade Geozavoda festivalskim ulicama duž Savamale, da bi po njoj veselo gazili posetioci, često nemajući pojma o čemu se zapravo radi...

Jedan od dodatnih kvaliteta ovogodišnjeg Miksera je i trud da se fokus prebaci sa velikih tema na lične priče. Zato će biti interesantno pročitati priče koje su na konkurs festivala i Arhipelaga poslali mladi pisci, a na teme koje se tiču Savamale. Lični ugao bio je vidljiv i u instalaciji Draunara italijanse umetnice Federike Čelini, koja je serijom fotografija predstavila dolazak afričkih imigranata na ostrvo Lampeduza, dok paralelno pripoveda o imigrantskom putovanju iz srca Afrike do malog mediteranskog ostrva. Osim toga, teško da se može biti ličniji nego što su to bili veterani beogradskog alternativnog rokenrola Kanda Kodža i Nebojša, kada su tokom nastupa na Mikseru sa nekoliko pesama odali počast nedavno preminulom Zerkmanu.

Za one koji ne mogu da se pohvale da revnosno prate najnovija dešavanja na kulturnoj sceni Srbije, peto izdanje Miksera imalo je i vrlo praktičnu stranu ukazalo je na najbolje nove umetnike koji su pobedili na njihovim konkursima. U muzici, to je bend Auf Wiedersehen, u književnosti Miro Vojić, Ratko Dangubić i Vladimir Krakov, u dizajnu nameštaja Daniela Lemić, Predrag Đorđević, Kriška Studio (Barbara Ismailović i Tijana Tripković), a nagrađeno je i sedam autora iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Nemačke.

Do sledećeg izdanja Miksera, možemo se nadati, recimo, novoj fasadi i uređenoj unutrašnjosti zgrade Geozavoda, izmeštanju tranzitnog saobraćaja iz Savamale, novim prostorima ustupljenim mladim umetnicima, možda čak i nekoj vrsti podrške kulturnih vlasti ovakvim festivalima... A sve pod sloganom murala Aleksandra Maćaševa, otkrivenog u Karađorđevoj ulici u okviru Miksera, pod nazivom Čekajući sunce. Dizajn ovog murala baziran je na slici sa stare kutije šibica iz Mađarske, koja reklamira film Obećana zemlja iz 1961. godine.