Paranoidne Američke Države

Barak Obama nije imao kud nego da se pravda pred domaćom javnošću. Niko ne prisluškuje vaše telefonske razgovore, kazao je on u obraćanju građanima. Tajne službe, kazao je, samo registruju pozive, njihovo trajanje i učestalost, ali ne i njihov sadržaj - a sve ima opravdanje u potrebama očuvanja nacionalne bezbednosti. Ali to nikoga nije umirilo. U najnovijoj aferi koja potresa njegovu administraciju, razotkriveno je da je Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) tajno pratila telefonske razgovore i internet-komunikaciju miliona ljudi, kako američkih državljana, tako i stranaca. Tajni program Prizma omogućio je uvid u sve što se moglo naći na internetu i društvenim mrežama, pa su NSA i Federalni istražni biro (FBI) stvorili bazu podataka u kojoj su registrovane aktivnosti ogromnog broja korisnika. A tek što je dobrovoljno otkrio svoj identitet, čovek koji je sve ovo obelodanio nestao je iz hotela u Hongkongu

RAZOTKRIVANJE
A počelo je tako što je Edvard Snouden (29), bivši nameštenik NSA, rešio da izađe u javnost sa svim podacima koje je prikupio radeći za tu najtajanstveniju od svih američkih obaveštajnih službi. Nekadašnji tehnički asistent u CIA, a zatim službenik kompanije Buz Alen Hamilton, privatne firme koju je angažovalo Ministarstvo odbrane i čije usluge je koristila i NSA, nekoliko godina radio je na tajnom projektu te agencije i brižljivo prikupljao dokumenta.

Nameravao je, kako je objasnio u intervjuu za britanski Gardijan, da izađe u javnost još 2008, ali kada je Obama pobedio na izborima rešio je da ipak sačeka, jer je verovao u obećanja novog šefa države da će njegova administracija biti transparentnija u svom radu. Ispostavilo se, međutim, da je Obama nastavio praksu svog prethodnika DŽordža V. Buša, i razočarani Snouden je zaključio da nema drugog izbora nego da obelodani svoja saznanja.

Pre tri nedelje Snouden je u firmi zatražio odsustvo, zbog potreba terapije koju prima zbog epilepsije koja mu je dijagnostikovana prošle godine. Napustio je ispostavu NSA na Havajima, u kojoj je radio i krajem maja obreo se u Hongkongu. Kako je objasnio, izabrao je Hongkong jer taj grad, iako formalno pod kineskim suverenitetom, gaji vatrenu posvećenost slobodi govora i pravu na političko neslaganje, i mesto s koga je - zahvaljujući tome što je Kina u prilici da blokira njegovu eventualnu ekstradiciju - moguće odupreti se diktatu američke vlade.

NSA je izgradila infrastrukturu koja joj omogućava da špijunira gotovo sve. Na taj način automatski pribavlja podatke o sadržaju najvećeg dela komunikacije među ljudima. Može da špijunira vaše mejlove, šifre, telefonske razgovore, podatke o kreditnim karticama, objasnio je Snouden za Gardijan. Ne želim da živim u društvu koje radi takve stvari. Ne želim da živim u svetu u kome se beleži sve što radim i kažem.

Dokumentacija koju je prikupio Snouden, a koju je osim Gardijana objavio i američki Vašington post, pokazuje da je NSA tajno pratila telefonske razgovore i internet-komunikaciju preko jedne od vodećih telekomunikacionih kompanija u SAD, Verajzon. Ispostavilo se da NSA ima pristup i serverima vodećih internet-kompanija i servisa - Gugla, Majkrosofta, Jahua, Fejsbuka, Skajpa (sada u vlasništvu Majkrosofta), Jutjuba (u vlasništvu Gugla), Epla ... - pa je odmah usledilo reagovanje iz tih kompanija, koje su odlučno negirale da je išta od toga rađeno s njihovom saglasnošću.

NEGIRANJE
Program Prizma, ispostavilo se, napravljen je u vreme Bušovog mandata, 2007. da bi za vreme Obamine administracije nastavio da se razvija i postao sveobuhvatan. Pristup Prizmi je, objavio je Gardijan, od juna 2010. imala i britanska obaveštajna agencija GCHQ (Vladin komunikacioni štab, služba specijalizovana za prisluškivanje), koja predstavlja britanski pandan NSA; navodi se da su samo tokom 2012. informacije prikupljene kroz ovaj program činile sastavni deo 197 izveštaja GCHQ.

Zvanični London negirao je ove navode; ministar inostranih poslova Vilijam Hejg poručio je da tamošnje obaveštajne službe poštuju britanske zakone čak i kada dobijaju podatke iz inostranstva, ali su sumnje javnosti probuđene i ostrvski mediji s nepoverenjem gledaju na svoju vladu, podozrevajući da ni ona, kao ni američka, nije oklevala da koristi ilegalno prikupljene podatke.

Kada je skandal već izbio, Obama je u pomenutom obraćanju javnosti pokušao da objasni da je sve što je rađeno, rađeno isključivo u interesu američkih građana i njihove bezbednosti, da je program sprovođen pod nadzorom sudskih i zakonodavnih vlasti i da namera nije bila da se ugrožava ničija privatnost. Ne možete imati sto odsto sigurnosti, a istovremeno i sto odsto privatnosti, rekao je on.

I direktor američke Nacionalne obaveštajne službe, DŽejms Kleper, pokušao je takođe da objasni da je praćenje komunikacije građana bilo u skladu sa zakonom, kao i da je bilo neophodno da bi se država obezbedila od terorističkih napada. Neovlašćeno otkrivanje jednog tajnog dokumenta preti da nanese potencijalno dugoročnu i nepopravljivu štetu našoj sposobnosti da identifikujemo i odgovorimo na mnoge pretnje koje su pred nama, izjavio je Kleper.

Ali američka javnost ostala je ozbiljno uzdrmana vestima da je, makar i potencijalno, bukvalno sva ili gotovo sva komunikacija pod državnom prismotrom. Otkriće da je vlada u ime bezbednosti narušila privatnost svojih građana - i to u zemlji koja je od veličanja individualnih prava i sloboda napravila mit - pokrenulo je široku debatu o tome do koje granice se potrebama nacionalne bezbednosti može pravdati narušavanje privatnosti, debatu u kojoj linija podele ide manje-više istom linijom koja one za koje je Snouden postao heroj razdvaja od onih za koje je on tek običan izdajnik.



Za Snoudenom sada tragaju novinari, tajne službe, uskoro i sudovi Još jedan progonjeni uzbunjivač, osnivač Vikiliksa DŽulijan Asanž, preporučio mu je da potraži azil u nekoj latinoameričkoj državi, dok je sam Snouden izjavio da bi voleo da ode na Island. To je država koja u najvećoj meri odgovara mojim shvatanjima. Oni su podržali svoj narod u borbi za slobodu na internetu. Ne znam kakva će mi biti budućnost, rekao je zloslutno Snouden u pomenutom intervjuu, pre nego što mu se izgubio svaki trag.
Jedno je sigurno: Vašington se neće smiriti dok ga se ne dočepa.

Naivni ili lojalni

Mark Zukerberg, osnivač Fejsbuka, negirao je da je Fejsbuk umešan u bilo kakve projekte koji se tiču nacionalne bezbednosti. Nikad nismo dobili nikakav zahtev niti sudski nalog sa zahtevom da obezbedimo pristup informacijama kakve navodno Verajzon dobija, izjavio je on. A da jesmo, snažno bismo se suprotstavili tome. Do juče nismo ni čuli za Prizmu. Gugl, Epl i Jahu takođe su negirali da je vlada imala direktan pristup njihovim centralnim serverima; Majkrosoft je saopštio da nije učestvovao u sakupljanju podataka i da je sarađivao samo u slučaju zahteva za uvid u pojedinačne naloge.