Kosovo je priznala ova vlada

Foto Vladislav Mitić

U Siminoj 9a na beogradskom Dorćolu, u zgradi u kojoj je nekada Borislav Mihajlović Mihiz okupljao Miću Popovića, Voju Đurića, Žiku Stojkovića, Dejana Medakovića, Dobricu Ćosića i mnoge durge intelektualce, kritičare Titovog režima, Zoran Živković je smestio svoju Novu stranku. Uz njega je Vesna Rakić Vodinelić, kao potpredsednica ali i Svetislav Basara, Srbijanka Turajlić, Mileta Prodanović, Dušan Pavlović koji ga aktivno podržavaju. Živkovića znamo kao prvog čoveka DS iz Niša, zamenika stranke, premijera posle ubistva Đinđića, a u poslednjih devet godina oštrog kritičara stranke koju je napustio krajem prošle godine. Svoj novi politički zamah danas gradi na kritici vlasti i Vlade Srbije koju je, za razliku od građana koji je u anketama javnog mnjenja podržavaju u visokom procentu, nedavno ocenio jedinicom: Ta istraživanja, u koja ja ne sumnjam, kad se pažljivo čitaju jasno pokazuju da taj visoki rejting ima ne Vlada Srbije, nego Vučić i da su to glasovi birača koji su glasali za SNS pre godinu dana. Kad te procente, koji deluju vrlo lepo, pretvorite u apsolutne brojke koliko je to od ukupnog broja stanovnika, onda vidite da je to taj isti broj, tako da me to ne čudi. Potrudio sam se da analiziram rad Vlade prema obećanom i urađenom. Izvukao sam nekih 23 obećanja iz ekspozea premijera, naravno svestan da ne može sve da se ostvari u prvoj godini mandata, ali sam gledao koje su to stvari koje mogu da se urade. I tu praktično ako se izuzme Briselski sporazum i početak borbe protiv kriminala, nema ničega. Lako ćete da uhapsite, treba da osudite. I ne vidim da se bilo šta drugo promenilo. Ali da li je ova vlada bolja od prethodne? Jeste, i zato sam je ocenio sa jedan plus, kaže Živković u intervjuu za NIN.

Kako onda gledate na ocene da je Vlada uradila veliki iskorak ka EU, upravo ono što se očekivalo od svih prethodnih?

Naravno da su došle velike pohvale iz Evrope, iz Vašingtona takođe, ali ne zato što je ova vlada uradila veliki korak prema Uniji, nego zato što je skupila hrabrost da kaže da je slučaj Kosova okončan. Ova vlada je de fakto priznala nezavisnost Kosova. Kad potpisujete sporazum, preuzimate međusobne obaveze. U tim međusobnim obavezama piše pravosuđe Kosova? Ne postoji pravosuđe autonomne pokrajine, nigde u svetu, pa ni u Srbiji. Niko iz Brisela nije rekao da je ovde sudstvo bolje nego što je bilo, da je korupcija manja nego što je bila, da su uslovi za otpočinjanje biznisa bolji nego što su bili pre godinu dana. Spoljni dug je za četiri milijarde evra veći. Dakle, pohvale su došle zato što je de fakto priznata realnost na Kosovu.

Ipak, kritikovali ste Briselski sporazum. Zbog čega?

Ne, ja sam rekao da se slažem da je to što je potpisano u Briselu najbolje što smo mogli da dobijemo ovog trenutka. A moje neslaganje je zato što aktuelna vlast tu stavlja tačku, a ja stavljam zarez, jer je tu moglo da se dobije još nešto. Pitanje je da li je tim sporazumom stvarno obezbeđena sigurnost Srba na Kosovu. Mislim da je mogao da se dobije viši nivo garancije uvlačenjem Vašingtona i Brisela u pregovore - ne kao domaćine i tehničke asistente, već kao učesnike. Nakon Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini nije poginuo nijedan Srbin, Hrvat ili Bošnjak, zbog svoje nacionalnosti. Nisam baš siguran da Briselski sporazum daje dovoljno jake garancije da možete da putujete, da poslujete, da se školujete, da pošaljete decu u susedno selo da igraju fudbal a da se ne plašite šta će biti s njima. Ovo što je sad urađeno niko nije uradio od proglašenja nezavisnosti Kosova do dana današnjeg i to je najracionalniji pristup problemu Kosova.

Da li vas čudi što su to uradili baš Vučić, Dačić, Nikolić?

Ne. Dešava se u istoriji da oni koji naprave problem, budu prinuđeni da ga kasnije rešavaju.

A da li verujete u njihovu ideološko-političku promenu?

Ne verujem, ali to je manje važno, važno je to da li će oni raditi posao ili neće. Ne verujem, ali ako urade, ja ću promeniti mišljenje, ali podvlačim da nije problem Srbije samo Kosovo. Kosovo je problem kojim treba da se bavi jedan potpredsendik vlade ili ministar inostranih poslova ili neki potpredsednik za evropske integracije a ne cela vlada. Pitate zašto je aflatoksin u mleku, oni kažu Kosovo. Pitate zašto je ovaj skandal sa testom za maturu, oni kažu Kosovo. I godinu dana cela vlada, šesnaestoro ljudi plus predsednik države, plus parlament, plus crkva, plus svi mediji rešavaju samo problem Kosova.

Rekli ste u februaru da će Vlada pasti do juna, u junu ste rekli da rekonstrukcija nije moguća. Evo sad smo na kraju jula i čekamo rekonstrukciju.

Kad se vidite rekonstrukciju to je, zapravo, njen neformalni pad. Kad prvi ljudi Vlade, Vučić i Dačić, pre svega Vučić, kažu da to nije samo personalno pitanje, nego i pitanje ciljeva, onda za nekog ko se politikom bavi malo dublje od gledanja samo naslovnih strana, to je Vlada koja je pala. A sad što ona formalno nije pala, što nisu raspisani izbori, to je pitanje racija i trenutka. Novi izbori bi sada ponovo usporili taj dugi put prema Briselu. Prema tome, što se mene tiče Vlada je neformalno pala, a rekonstrukcija Vlade, videćemo šta će biti sa njom

Verujete li da će Dačić da smeni iz Vlade svoje potpredsednike, a Vučić ministre bliske Tomi Nikoliću?

To je više unutarstranačko pitanje za partije koje čine vladu i odnosa u koaliciji. Ako neko hoće stvarno da rekonstruiše vladu, ja mu dajem predlog Nove stranke, kako da to uradi. Prva stvar je da ta vlada bude manja i efikasnija, da ima samo premijera i 9 ministara, da se postigne koalicioni sporazum po kojem će predsednik Vlade biti pravi lider te vlade i moći bez velike procedure i u koaliciji i u parlamentu da menja loše ministre. Mi se zalažemo i za drugačiji parlament, koji treba da ima samo 150 direktno biranih poslanika.

Šta je opozicija uradila poslednjih godinu dana?

Opozicija nije uradila ništa. Prvih par meseci se nutkala novim vlastima, na ovaj ili onaj način, na svim nivoima. Ovde ima malo prave opozicije, svi su negde u nekakvoj vlasti, negde su u nekakvim perverznim koalicijama sa SNS. Dakle, imate i LDP u koaliciji sa SNS, demokrate u koalicijama sa SPS, Ligu socijaldemokrata Vojvodine koji su u koaliciji sa SNS, SPS, Dverima, DSS. Jedan opšti politički kupleraj i naravno da tu ne možete da profilišete opoziciono delovanje na pravi način.

Vidite li prostor za saradnju sa drugim strankama, pa i sa vašom bivšom strankom?

Nisam primetio veliku aktivnost opozicije u Srbiji ni na kritici vlasti ni u nekim predlozima kako šta treba rešiti. Više sam video neko očijukanje ko će kome da se dopadne, ko bi mogao da se preporuči kao sledeći koalicioni partner. A taj nivo hipokrizije i dvoličnosti kad Đilas hvali Vučića a za članove njegove stranke kaže da su nepismeni, pa Vučić kaže da on ne smenjuje Đilasa u Beogradu jer nema kadrove da vodi Beograd Pa kako ćeš da vodiš Srbiju, ako nemaš kadrove da vodiš Beograd.

Zameraju vam da ste stranka čija je osnovna funkcija da okupi nezadovoljne glasače DS, LDP, da okupi bele listiće, i tako oslabi postojeće opozicione stranke?

Čuo sam i to je jedna od većih gluposti koje sam čuo u životu, to mogu da kažu samo ljudi koji nemaju pojma ni sa političkom teorijom, ni sa političkom praksom. Ne može niko nikome da otme birače. Oni se kreću svojom voljom od razočarenja prema nečemu što im daje nadu.

Ali i građani gledaju jedna te ista lica već više od 20 godina, znaju i vas kada ste bili u i opoziciji i na vlasti i kao premijer, pa kao disident u sopstvenoj stranci...

Svestan sam te činjenice, ali i upravo zbog toga u ovoj stranci, pored mene, i pored Vesne Rakić Vodinelić vi nećete da prepoznate nikoga ko je imao veliko političko iskustvo ili istaknuti politički angažman u poslednjih dvadeset godina. A ja upravo vapim za novim ljudima. Ali pitanje je koliko Srbija baš traži nove likove. Za koga je glasala na prošlim izborima? Za novog Tomu Nikolića i za novog Aleksandra Vučića?

Mnogi pitaju zašto ste se vratili politici i osnovali stranku?

Pa da, to mi kažu i najbolji prijatelji, šta će ti stranka. Ja sam po rečima duhovitog Nenada Čanka, bio jedini čovek koji je dokazao da postoji život posle politike. I ja sam osam, devet godina bio van politike, živeo sam i radio drugi posao. Zašto sam se vratio? Pa zato što ne mogu da živim u ovoj državi tako što ću da spustim roletne, pustim klimu uključim televizor i kažem: meni je lepo i baš me briga šta se dešava.

Ako biste, hipotetički, bili savetnik Vučiću, da li biste mu preporučili da sada, kada je toliko popularan raspiše izbore? Da ne napravi vašu grešku, kao što vama zameraju, što na vrhuncu popularnosti Demokratske stranke, posle akcije Sablja, niste raspisali izbore.

To je izmišljena priča, po istraživanjima u akciji Sablja, a svi istraživači znaju da ljudi ne daju iskrene odgovore kad je vanredno stanje, akciju je podršavalo više od 70 odsto ljudi. DS je podržavalo 27-28 odsto anketriranih. Bili bi isti rezultati izbora, ne bi mogla DS sama da ima većinu ni sa pouzdanim partnerima iz DOS-a. Prema tome, ništa se ne bi promenilo. Prebacuju mi da nisam smeo da raspišem izbore gde bi pobedila DS jer sam se plašio za svoju fotelju. Pa ko bi bio premijer da je pobedila DS? Aleksandar Vučić? Ne, ja bih bio premijer. Da li će Vučić da sad pogreši? Dobro je što on želi da ostvari ono što je obećano Briselu i Berlinu, a to znači i implementaciju Briselskog sporazuma, a nemoguće je implementirati sporazum ako imate paralelno i izbore. Mislim da je realno da se on potrudi da sprovede to što je obećano, a da nakon toga, nakon početka pregovora sa EU, raspiše izbore, koji bi bili održani na proleće 2014.

Dakle, verujete da ova vlada neće potrajati ceo mandat?

U redu je to što ljudi vole Aleksandra Vučića i što je sad popularan je zato što je pohapsio neke ljude i zato što je ispričao par demagoških fraza, ja sam isto hapsio neke ljude i bio sam popularan. I to traje par meseci. Ali ko će da zaposli ovaj narod, ko će da ga hrani, ko će da ga leči, ko će da ga obrazuje? Niko se time ne bavi. Kakav je master plan ekonomskog razvoja Srbije, na koju stranu idemo? Ja mislim da ova vlada nije sposobna da reši te suštinske probleme i ne pokazuje ni želju da se time bavi. 

Vučić vlada policijom

Bili ste savezni ministar policije do ubistva premijera Đinđića. Kako komentarišete smenu komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića?

Žandarmerija je formirana kao deo republičkog ministarstva i to je bilo neophodno zato što smo tada bili u postkonfliktnom stanju i na Kosovu i na jugu Srbije. Ono što je nedopustivo je da se u policiji krše propisi zbog političkih interesa. Pre godinu dana bilo je najavljeno penzionisanje direktora policije, pa je onda vraćen iz penzije. Što se tiče Dikića, ako je uradio nešto protiv zakona, sankcija je disciplinska mera, smena ili hapšenje. Veljović kaže da dve godine smenjuje Dikića. Pa, šta to znači? To znači da u policiji upravlja neko drugi, da je politički uticaj tako jak da direktor policije ne može da smeni svog podređenog. Slušali smo priče o tome da su se oni unutar policije prisluškivali, da su se pratili, da su tražili negde zlato, da su Dikićevi rođaci bili umešani u nešto. U svakoj normalnoj zemlji, posle takvog saznanja tužilac mora da pokrene istragu. Sada je Dikić smenjen sa obrazloženjem da je žandarm ubio na najbrutalniji način dvojicu ljudi, što jeste razlog za smenu, ali to je razlog za smenu i direktora policije po komandnoj odgovornosti.

Ko zapravo vlada policijom?

Aleksandar Vučić. Ministar policije nema nadležnost ni da izabere vozača svog službenog automobila. On nije izabrao ni Veljovića, to je jasno, jer njegov rat sa Veljovićem traje još iz prethodne vlade. Pre godinu dana je sindikat policije organizovao proteste, ispostavio zahteve, i nije otišao kod ministra policije i premijera Dačića, nego kod ministra odbrane Vučića. Da li je to po zakonu - nije. Da li to donosi dobro policiji ne, dobro Srbiji ne, da li to prihvata politička javnost, opozicija da. Živimo u društvu uplašenih ljudi u kojem dobar deo ne sme da kaže šta misli, a drugi je izgubio volju da komentariše ili neće da razmišlja o bilo čemu.