Teška artiljerija pred izbore

Izbori to je bila ključna reč koju su u utorak uveče, posle teške političke drame iznenada nadovezane na sapunicu neinspirativnog naziva temeljna rekonstrukcija vlade, osim premijera Ivice Dačića, (bivšeg) ministra Mlađana Dinkića i predsednika Srbije Tomislava Nikolića izgovarali i sagovornici NIN-a. Tačnije izbori, ali ne baš odmah.

Počeo je premijer, a ličilo je na ultimatum: Vlada Srbije će nastaviti bez Ujedinjenih regiona Srbije, a ako se Srpska napredna stranka s tim ne složi, slede izbori ili neka koalicija bez SPS-a, rekao je Dačić na konferenciji za novinare čiji ton i tok teško da nisu iznenadili čak i najciničnije posmatrače domaćih političkih dostignuća.



Dinkićeva verzija dala je priči drugi ugao: Dačić me vrlo iznenadio svojim strahom. Ako mislite da je ovo rekao iz izliva hrabrosti, znajte da blefira juče mi je pet puta rekao da se plaši izbora, rekao je lider URS-a, optužujući premijera da je slagao tvrdeći da je on (Dinkić) pred koalicione partnere izašao sa neprihvatljivim zahtevom - da funkciju ministra finansija i privrede praktično trampi za mesto potpredsednika vlade za investicije, ministra saobraćaja, turizma, telekomunikacija i informatičkog društva, funkciju šefa tima za pregovore sa Evropskom unijom za Suzanu Grubješić i opstanak na ministarskoj poziciji za Vericu Kalanović. Nisam to ja tražio, to mi je Vučić ponudio u prisustvu Dačića, rekao je Dinkić na konferenciji za novinare koja je, kao i Dačićeva sat ranije, ličila na zauzimanje niskog starta za slučaj raspisivanja prevremenih izbora.

TAKTIZIRANJE
Mudrim, očinskim tonom, kao što i dolikuje, nadovezao se predsednik Srbije: Za izbore uvek ima vremena, saopštio je Nikolić posle sastanka sa Dačićem i Vučićem, održanog nakon pomenutih istupa Dačića i Dinkića, obeleženih nervozom, pretnjama, optužbama, nedorečenostima ali i elementima pijačarenja. Nikolić se, uz podršku Dačićevoj odluci da isključi Dinkića, posebno obratio svojoj doskorašnjoj Srpskoj naprednoj stranci savetom da se uzdigne iznad partijskih interesa koji joj sada govore da ide na nove izbore zbog ugleda u narodu.

Traženje pomoći u razumevanju pozadine slučaja koji - makar zbog višednevne medijske najave izlaska URS-a iz vlade, a naročito nakon Dinkićevog popuštanja pred zahtevima koji su mu isporučeni, nije delovao nimalo spontano - takođe je dovelo do pominjanja izbora sa odloženim rokom. Onu drugu varijantu iz Dačićevog ultimatuma da naprednjaci prave koaliciju sa demokratama ili nekim drugim niko ne smatra verovatnom. U svakom velikom napadu postoji artiljerijska priprema. Ovo je bila artiljerijska priprema za izbore tako je, u kratkom vremenu između završetka Dačićeve i Dinkićeve konferencije za štampu i štampanja ovog broja NIN-a, događaje sumirao Miodrag Radojević, politički analitičar. Uz opasku da bi geopolitička analiza i praćenje tokova novca verovatno dali najtačniji razlog za eliminisanje Dinkića iz vlade, Radojević dodaje da ne misli da su izbori odmah na dnevnom redu, već da nastupa ništa manje zanimljiv period velikih obrta, jednako neočekivanih kao što je za mnoge u utorak delovao javni sukob Dačića i Dinkića.

Donekle sličnu tezu - da će, pre neizbežnih izbora, nastupiti period taktiziranja tokom koga će mačka daviti miša, ali ne odjednom analitičar Dejan Vuk Stanković ovako obrazlaže: Ne može Vučić da se veže za Dinkića i da kaže neću vladu ako nema Mlađana. Ako je dodatno objašnjenje uopšte potrebno, mačka je, u konkretnom slučaju, vicepremijer Vučić, a miš premijer Dačić.

ČUDA
Ako mene pitate, sve ovo vodi izborima, tvrdio je funkcioner naprednjaka u nezvaničnom razgovoru vođenom u vreme iščekivanja rezultata sastanka kod predsednika Nikolića. Taj sagovornik bio je siguran i da će zvanični naprednjački odgovor na istupe Dačića i Dinkića, do koga bi demokratskim putem trebalo da se dođe na sednici stranačkog vrha zakazanoj za sredu, biti odmeren i zreo.

U četvrtak, kad ovaj NIN bude na kioscima, čitaoci će moći da provere tu tezu, a sva je prilika da će se i nekih drugih čuda nagledati. I to ne samo zato što je Dinkić već obznanio da je tokom dosadašnjih pregovora o rekonstrukciji vlade vodio beleške iz kojih bi do javnosti mogli doći razni sočni detalji, već i zato što počinje novi čin tzv. rekonstrukcije koja se pretvara u dekonstrukciju vladajuće većine (Radojevićeva formulacija).

Dinkić mora sebe da opravdava, ali ono što je zaista uzbudljivo jeste pitanje odnosa socijalista i naprednjaka, reći će Stanković, koji podseća da je demontiranje vlade u ovom sastavu inicirao SNS, ali i da je Vučiću važno da ne izgleda kao neko ko juri da zgrabi više vlasti, zbog čega će se truditi da dobro obrazloži zahteve prema Dačiću. Odatle, verovatno i promena zvaničnog naprednjačkog stava dok su u utorak ujutro agencije i internet- portali prenosili izjavu zamenika šefa poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije Zorana Babića da premijer Dačić treba da sledi primer Aleksandra Vučića (koji se odrekao ministarstva odbrane s namerom da ostane samo potpredsednik vlade) i da se odrekne funkcije ministra policije, istog dana popodne potpredsednik stranke i predsednik Skupštine Nebojša Stefanović tvrdio je da takav zahtev SNS-a ne postoji.

Ako, kao što deluje najverovatnije, naprednjaci i socijalisti pokušaju da naprave novi koalicioni dogovor (uz eventualnu pomoć pojedinih skupštinskih dobrovoljaca), to neće biti nimalo lak posao, s obzirom na to da je, od momenta formiranja vlade, podrška SNS-u u biračkom telu gotovo udvostručena. I jeste da je, izbacivanjem URS-a iz vlade, stvorena šansa da socijalisti dobiju još neki resor, a time i priliku za udomljavanje zaslužnih stranačkih funkcionera, ali teško da će se naprednjaci, posle već obnarodovane seče svojih kadrova, zadovoljiti samo rastankom sa Milutinom Mrkonjićem. Očekivaće se i medijski podsticati bolne žrtve počev od Žarka Obradovića, preko Slavice Đukić Dejanović, direktora javnih preduzeća, poput Dušana Bajatovića, pa sve do deakumulacije samog Dačića u vidu njegovog opraštanja od policije. I sve to u stalnoj senci mogućnosti raspisivanja izbora koji socijalistima kao ni URS-ovcima, uostalom ama baš nikako ne odgovaraju.



TEME
Dačiću je potrebno vreme da konsoliduje stranku i pronađe izbornu temu, reći će Stanković koji podseća da se, za samo nešto više od godinu dana od poslednjih izbora, politička pozicija socijalista drastično promenila. U prošloj kampanji Dačić je kao nekad na poziciji portparola stranke Slobodana Miloševića - nastupao s pozicija tvrdog nacionalizma da bi, ubrzo po dolasku na premijersku funkciju, počeo da liči na portparola Liberalno demokratske partije. Za nove izbore morao bi, zato, da spremi novu priču, a ona se, za sada, baš i ne nazire.
O Dinkiću da i ne govorimo osim što i on ima potrebu za novom izbornom temom, lako bi mu se, upozorava Radojević, sada moglo desiti da ne sačuva URS kao stranku, s obzirom na to da je reč o organizaciji nastaloj od više malih lokalnih stranaka različitih interesa.

Opšte je uverenje da izbori u ovom trenutku odgovaraju samo naprednjacima koji su u zenitu popularnosti i da ih samo briga Zapada da bi tako bila ugrožena primena briselskog sporazuma u tome sprečava (što je, valjda, trebalo da potkrepi i izjava neimenovanog predstavnika američke administracije koju je Tanjug emitovao u utorak uveče, prema kojoj izbori, u ovom trenutku, ne bi bili dobro rešenje). Radojević, međutim, ima izvestan otklon prema tezi da naprednjaci žele izbore sad i odmah on veruje da ta stranka dobro vaga svoje mogućnosti i ne žuri s raspisivanjem izbora zato što još nije preuzela sve poluge moći. A postoji, prema njegovom mišljenju, još jedan razlog da se ne žuri s izborima, a to je potreba da se stranka pročisti i ojača unutarstranačka disciplina (čemu će, osim smena u okviru rekonstrukcije vlade, sigurno doprineti i hapšenja članova Glavnog odbora koja je Vučić već najavio).

Stanković, s druge strane, veruje da je priča o uticaju stranog faktora na odluku o raspisivanju izbora malo prenaduvana i da i Vučić i Dačić znaju da je ipak na srpskim političkim akterima da odluče kad će biti izbori. Uostalom, dodaje on, da je strancima toliko stalo do unutarpolitičke situacije u Srbiji, pritisli bi naprednjake da ne počinju rekonstrukciju vlade.

ŠEŠELJ
Priča o vanrednim izborima, uostalom, samo je nešto malo mlađa od vlade koja je tek napunila godinu dana. Promenilo se samo to što je, u početku, to bila otvorena pretnja koju je Vučić, tu i tamo, upućivao svojim koalicionim partnerima. U poslednje vreme, paralelno sa rastom popularnosti koji je doveo do procena da izbori odgovaraju samo naprednjacima, Vučić je počeo javno da govori da su izbori samo krajnje rešenje, a njegov najveći obožavalac, imenjak i umalo prezimenjak, Aleksandar Vulin, voli da kaže da je upravo lider SNS-a jedina brana izborima. S druge strane, međutim, uverljivi izvori tvrde da pojedini funkcioneri stranke u poslednje vreme uveravaju strane sagovornike da izbori nikako ne bi ugrozili implementaciju Briselskog sporazuma i početak pristupnih pregovora, jer bi, na talasu Vučićeve popularnosti stečene borbom protiv korupcije, naprednjaci osvojili najveći broj glasova i bili u prilici da, sa još nekom strankom i predstavnicima nacionalnih manjina, veoma brzo formiraju vladu. Takva vlada, tvrde, bila bi u stanju da sprovede neophodne reforme bez unutrašnjih borbi, ali i da istovremeno nastavi rešavanje kosovskog pitanja i proces evrointegracija. Isti izvori tvrde da, u pokušaju da strane diplomate uvere u korisnost održavanja prevremenih izbora i to u oktobru, predstavnici SNS kao argument koriste i očekivani povratak Vojislava Šešelja iz Haga. Prema tom tumačenju, sa Šešeljem u kampanji, radikali, koji prošli put nisu uspeli da se domognu parlamenta, imali bi realne šanse da se vrate u parlamentarni život doduše kao manjina, ali dovoljno glasna da predstavlja smetnju reformama. Čiji je, prema toj verziji, Vučić glavni pokretač i garant.

U celoj halabuci nekako je, međutim, izgubljeno iz vida da možda nisu baš Dinkić i Šešelj jedina i glavna smetnja reformama, tom sigurnom putu u svetliju budućnost. Nije bilo baš tako davno kada je, na sednici Glavnog odbora naprednjaka, u petak, počinjući rekonstrukciju od sebe i nabrajajući spisak ministara kojima će se vlada zahvaliti za dosadašnji trud (Bratislav Petković, Goran Knežević, Alisa Marić), lično Vučić izgovorio i ovu rečenicu: Imam primedaba i na druge ministre, ali nisam imao dovoljno hrabrosti da predložim još neke smene. Teško je, međutim, poverovati da onakav div-junak kakav je vicepremijer Vučić, u nekom narednom trenutku, neće smoći dovoljno hrabrosti da izrekne primedbe na koje je mislio čak i ako se one, recimo, odnose na Milana Bačevića, ministra rudarstva i porodičnog prijatelja Tomislava Nikolića. A možda se to desi čak i pre isteka onih šest meseci koje je najavio kao interval u kome će se, u budućnosti, ocenjivati rad ministara? Tek da ne bude dosadno, ako se do tada ne steknu uslovi za održavanje izbora.


Bomba zvana Stros-Kan

U duhu aktuelnog prelaznog roka u fudbalskom svetu, Aleksandar Vučić je na sednici Glavnog odbora SNS-a najavio pojačanje u rekonstruisanoj vladi koje će, kako se navodi, biti prava bomba koja bi iskustvom i snalažljivošću mogla da u našu korist napravi razliku na terenu međunarodne ekonomije.

Reč je, kako su prvo mediji objavili, o Dominiku Stros-Kanu, bivšem ministru finansija Francuske i direktoru MMF-a. Vest je potvrdio i lider Srpske napredne stranke i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić rekavši da je sa bivšim direktorom MMF-a Dominikom Stros-Kanom razgovarao o eventualnom angažovanju za specijalnog ekonomskog savetnika Vlade Srbije. Šira javnost je za Stros-Kana saznala tek kada je podneo ostavku na tu funkciju, a razlog je bilo navodno silovanje sobarice jednog njujorškog hotela. U vansudskom poravnjanju, Stros-Kan je pristao da joj plati 950.000 funti i time stavi tačku na neslavno poglavlje u biografiji.

Skandal je poništio svaku šansu da se Stros-Kan kandiduje za predsednika Francuske. Umesto njega, Socijalističku partiju je predstavljao Fransoa Oland, koji je na kraju izborne trke i pobedio.
Taman kada se učinilo da se bura stišala, novinarka Tristan Banon optužila je Stros-Kana za napastvovanje tokom intervjua iz 2003. Bivši šef MMF-a je priznao da je pokušao da je poljubi, ali i da ju je, nakon njenog neromantičnog odbijanja, teškog srca pustio iz zagrljaja. Potom je lako priznao da je prisustvovao orgijama u visokom društvu, još lakše i da je učestvovao u njima. Poriče da je znao da u njima sudeluju i prostitutke. Makar za sada.

Da li i koliko o najstarijem zanatu zna videćemo uskoro, budući da je pre nekoliko dana francusko tužilaštvo izjavilo da će morati pred sudom da odgovara zbog navodne organizovane prostitucije.
Ova je vest stigla otprilike u isto vreme kada i Vučićeva objava da će, nakon Rudolfa Đulijanija, bivšeg gradonačelnika NJujorka, Vlada i SNS dobiti drugo inostrano pojačanje, makar na pozajmicu. Stros-Kan je, inače, svoje umeće već unovčio u nadzornom odboru Ruske regionalne razvojne banke, a prošle godine je figurirao kao mogući savetnik grčke vlade u vreme tamošnjih najvećih društvenih i ekonomskih previranja.