Dosta smo uradili

Miroljub Labus otvara vrata svog stana ekipi NIN-a u majici stranke i farmerkama, što donekle odudara od imidža ozbiljnog čuvara makroekonomske stabilnosti ili tvrdog pregovarača sa Evropskom unijom ili Međunarodnim monetarnim fondom. Vest o njegovom pogoršanom zdravlju je, u skladu sa iščašenim shvatanjem politike na Balkanu, protumačena na desetine manje ili više maštovitih načina. A bolest nije dobar saveznik mašte.

Kako ste? Javnost se prilično uznemirila...

- Pa, ja još više, kao i moja porodica. Prema prvim nalazima, imam sklonost ka formiranju tromba u venama, zbog čega ću morati da primam jednu dužu terapiju. Naravno, ja ću nastaviti da se bavim poslovima kojima sam se do sada bavio, ali ću morati da promenim način života.

Inače ostajete u vladi?

- Ostajem sigurno do 27. juna, a onda ćemo videti.

Neki ljudi koji su cinično raspoloženi prema vladi veruju da se taj tromb zove Tomislav Nikolić i ne veruju vam u tu priču...

- Oni nisu verovali ni da ćemo mi napraviti sporazum sa MMF-om, pa se pokazalo da smo ga napravili. Nisu verovali ni u mnoge druge stvari. Ko god je protivnik vlade, obično sumnja u sve što ona uradi i što ima nameru da uradi. To je legitimno sredstvo političke borbe.

A kako uopšte tumačite tu vrstu nepoverenja, veoma kritičkog odnosa prema vladi? Vaše kolege često ponavljaju da vlada uopšte nije dobila šansu i da je od prvog dana napadana. Da li ste vi to uopšte očekivali kad ste ušli u vladu?

- Mi smo napravili vladu da bismo zaustavili haos i propadanje zemlje. Znao sam da moja partija i ja moramo da platimo cenu za to, ali, ma kako se to ljudima činilo, nama je zaista Srbija na prvom mestu. Zamislite kako bi izgledala zemlja da nije formirana vlada. Posle izbora su postojale ogromne dileme o formiranju vlade, budući da je za bilo kakvu srodnu koaliciju bilo potrebno pet partija. Pokažite mi zemlju u kojoj pet partija može lako da napravi vladu i u kojoj pet partija imaju jako slične programe. U našoj koaliciji se nalaze različite partije, ali smo se dogovorili oko jednog zajedničkog jezgra i zatražili smo mandat od sto dana da stabilizujemo ekonomske i političke prilike u zemlji. Mislim da smo to uradili. Na građanima je da procene šta treba dalje da se radi, da li da se vratimo u ono stanje koje je postojalo pre formiranja vlade ili da vladi omoguće da završi mandat. To zaista niko drugi sem građana ne može da odluči.

Da se vratimo na to nepoverenje u javnosti, medija i nevladinih organizacija. Da li je vlada tu mogla da učini nešto više?

- Nismo mogli da učinimo nešto mnogo više sa stanovišta politike, ali jesmo mogli da se bolje potrudimo sa stanovišta odnosa sa javnošću. Tu smo podbacili. Trebalo je da pokažemo građanima šta smo zaista uradili, nezavisno od toga da li nas neko kritikuje ili ne. Kada govorimo o štampi i nevladinim organizacijama, sektorima koji su jako važni za civilno društvo, za demokratsku i otvorenu Srbiju, onda bi trebalo reći da je jedan deo štampe pod uticajem onih koji ne žele da ovde funkcioniše normalna pravna država. Vi znate ko su vlasnici nekih novina i vi znate da smo mi udarili na njihove interese, jer smo branili državne interese. I ne može se očekivati da nas takve novine podržavaju. Sasvim normalno, to je jedna politička borba u kojoj je štampa stala na stranu interesa svojih vlasnika, a mi smo morali da branimo državne interese. Što se tiče nevladinih organizacija, one su u ozbiljnoj krizi. Posle pada Miloševićevog režima, ne mogu nikako da nađu svoj cilj postojanja. U tim okvirima vlada je samo kolateralna šteta njihovog traganja za novim identitetom. Zbog toga mislim da postoje neki drugi razlozi i kod nevladinih organizacija i kod štampe zašto nismo omiljeni kao vlada. Ali to je njihovo pravo.

Da li korene tog negativnog odnosa prema vladi treba tražiti u saradnji sa socijalistima?

- To jeste nešto što mnoge iritira a iritira i inostranstvo. Iritira i mene. Ali ja sam postavio pitanje kako da dođemo do skupštinske većine koja će da omogući dalji nastavak institucionalnih i ekonomskih reformi. Nismo na drugi način mogli da dođemo, jer Demokratska stranka nije uspela da reši svoju krizu. Pokazalo se za ova tri meseca da je Skupština ipak dobro funkcionisala, jer smo usvojili 22 reformska zakona, što je bilo nezamislivo u prethodnoj godini i što niko nije ni pretpostavljao da može da se desi sada. Naravno da smo platili cenu saradnje sa socijalistima, jer imamo problem saradnje sa Hagom. Što se tiče institucionalnih i ekonomskih reformi, ja ne vidim da su socijalisti pravili prepreke. Naravno, mi ćemo morati da pitanje saradnje sa Hagom stavimo na dnevni red posle izbora i da nađemo načina da zaštitimo interese zemlje. Dakle, cena za koaliciju je plaćena, ali je istovremeno koalicija ostvarila pomak koji je bio nezamisliv prošle godine.

Ne mislite li da je ta cena previsoka i za vas lično i za vašu stranku?

- Mislim da za prva tri meseca nije previsoka cena, ali ako bi se i dalje čekalo pred vratima Evrope zbog saradnje sa Hagom, onda bi to bila previsoka cena. Ali, istovremeno, to ne zavisi samo od socijalista. Zavisi od iskrene politike koju vode i naši partneri. Svi oni koji zista tvrde da im je stalo do saradnje sa Hagom, bilo bi dobro da manje pričaju, a da više to pokažu na delu. I moram da istaknem da je DSS zaista preuzeo svoj deo odgovornosti time što je tri svoja čoveka stavio kao predstavnike republičke vlade u komisiju za saradnju sa Hagom. Sada je samo pitanje ko će da bude na čelu te komisije. Normalno je, kao i u prošlom sazivu, da to bude ministar inostranih poslova.

Da li sad indirektno zamerate DSS-u da je na neki način usporavao tu saradnju?

- Ne, ne zameram. Prosto, trebalo je određeno vreme da se ta ideja realizuje. I mi smo se dogovorili da ćemo ova prva tri meseca da vršimo pripreme za saradnju a da ćemo ozbiljno da krenemo posle izbora. I to je bio deo tog dogovora.

Šta uopšte vlada dobija ako uoči izbora premijer Koštunica ili neki drugi funkcioneri kažu - čim prođu predsednički izbori mi ćemo izručiti generale? Zašto ih onda ne izručiti pre izbora, pošto ste biračima najavili da će izručenja biti?

- Znate šta, saradnja sa Hagom ne bi trebalo da bude tema za bilo kakvu predizbornu političku utakmicu. To je nacionalni interes i on treba da bude interes svih partija. Međutim, vidimo da nije i da neke partije žele i dalje Srbiju da drže kao taoce ljudi koji moraju da odgovaraju za ono što su radili. Dakle, ostavimo to pitanje da rešimo u okolnostima kada političke prilike neće ometati primenu zakona.

Kad gledate ovih sto dana, šta su ukratko, najveći uspesi te vlade?

- Zaustavili smo haos i propadanje zemlje koji su bili evidentni. Posle atentata na premijera Đinđića prvih nekoliko meseci prošla vlada je vodila dobru politiku u borbi protiv kriminala i mi smo je podržavali. Posle se ta politika izrodila u nešto što nije bilo prihvatljivo. Zemlja se sve više udaljavala od normalne saradnje sa svetom i od potrebnih promena. To je nastavljeno dva meseca posle parlamentarnih izbora, tako da je postojala velika opasnost hoće li se ponovo destabilizovati Srbija ili ćemo na neki način da izađemo na zdravu granu. Pa da onda vidimo šta ćemo dalje da radimo.

I to je najveći uspeh ove vlade. Smirili smo političke strasti u zemlji, organizovali smo izbore, koje niko ne bojkotuje, uspeli smo da nađemo razumno političko rešenje za Kosovo i Metohiju i pokrenuli smo novu konjunkturu u ekonomiji. Jedan od dokaza je i jučerašnja odluka MMF-a. Međunarodne finansijske institucije nas u tome podržavaju. A s druge strane, svi podaci koji govore o industrijskoj proizvodnji, šansama za poljoprivredu, prometu u trgovini na malo i o budžetskim prihodima ukazuju da su prilike u ekonomiji sada bolje nego što su bile u prošloj godini.

I prethodna vlada je govorila da Srbija nikada nije imala takvu vladu pa je ipak na izborima teško izgubila. Šta će to značiti za vladu ukoliko njen kandidat ne uđe u drugi krug?

- Ova vlada nikad nije rekla da je najbolja vlada koju je Srbija ikada imala. Mi smo mnogo kritičniji prema sebi nego što su bili oni pre nas. To je prvi korak ka jednoj drugačijoj politici. Mi veoma trezveno procenjujemo šta je to što smo uradili, a šta je to što nismo uradili. Naravno, uvek postoji mogućnost da ljudi glasaju protiv vlade zato što su iz nekog svog razloga nezadovoljni ili prikraćeni za neko svoje pravo. Ali istovremeno postoji i druga mogućnost da ljudi razmisle i da kažu: dobro, za sto dana teško da bi bilo koja druga vlada imala više rezultata.

Ja i Kostić Često vas pominju u vezi sa šećernom aferom. Da li ste vi u stvari omogućili Kostiću da napravi ono što je napravio? - Kako da ne. Ako sam mu ja omogućio, zašto sam ja u zemlji a on je pobegao u inostranstvo. Vidite, mi tu branimo državne interese, kao što ih branimo i u nekim drugim situacijama, bez obzira na to što u jednom delu javnosti plaču nad sudbinom jadnih srpskih bogataša. To je uslov da ova zemlja normalizuje svoje odnose sa Briselom i da ponovo bude prihvaćena u Evropi. Hajde, pitajte u Briselu šta misle o Kostiću, o prethodnoj vladi, o šećernoj aferi i šta misle o meni. Pitajte ih kome veruju. Mi odgovorno radimo na raščišćavanju te afere. To je uslov da bi šećerane mogle normalno da rade, da bi seljaci dobili pare za repu, da bi ova zemlja mogla da izvozi šećer. Trenutno se odvija jedan test da li su naše institucije sposobne da spreče dalje zloupotrebe. Dobili smo deset EUR-1 dokumenata i moramo da dokažemo da možemo da uđemo u trag svim pratećim dokumentima. Od rezultata ovog testa, takođe, zavisi buduća odluka Brisela. Iza EUR-1 stoji još šest ili sedam dokumenata sa različitim izdavaocima. A da vam kažem i to, u prethodnom sistemu Privredna komora Srbije je davala potvrdu o domaćem poreklu šećera. Pitajte ih da li imaju ikakvu dokumentaciju o tome i kako su vršili provere porekla šećera. Naročito kada je mešan i šećer od trske koji mi ne proizvodimo. Da ne spominjem šećerane i da li imaju dnevnike izdatih otpremnica. Dakle, naš zadatak je da tu aferu pravno okončamo, a moje je zadovoljstvo da mi je kredibilitet u Briselu ostao netaknut. Sviđalo se to nekome u zemlji ili ne, tako stvari stoje.

Što se tiče predsedničkog kandidata, mogu da vam kažem da ovog momenta mora da se glasa glavom a ne srcem, racionalno a ne emotivno. Dakle, da se glasa prema tome koji od demokratskih kandidata može da pobedi u drugom krugu. To je jedino Dragan Maršićanin. Takvo je naše biračko telo. I ja kada bih emotivno glasao, moguće je da bih glasao za nekog drugog kandidata ili uopšte ne bih glasao, ali kao političar moram da glasam za kandidata koji obezbeđuje stabilnost zemlji i koji obezbeđuje ostvarivanje njenih državnih interesa. Ako radikalski kandidat pobedi, sigurno je da G17 plus izlazi iz vlade. Kohabitacija sa njima nije moguća.

Radikali sada šalju neke druge umerenije poruke prema biračima, ali i svetu...

- Samo dotle dok se ne iznerviraju. Ako se iznerviraju, odmah kažu ono što misle. Dakle, nema tu nikakve promene politike. Pažljivo pratite šta govore u Skupštini pa ćete videti da nema nikakve promene u njihovoj politici. Oni su sada kao devojčica u suknjici sa cuclom u ustima dok se ne završi kampanja, a onda će da pokažu svoje pravo lice.

A kakav bi to bio rasplet događaja? Vi biste izašli iz vlade. Da li biste je i dalje podržavali?

- To ne znam. O tome ćemo doneti naknadno odluku, a odluka o izlasku iz vlade ako pobedi Nikolić je već doneta. Mislim da je fer da kažemo našim biračima kako ćemo se ponašati u takvom slučaju.

Jesu li tačne informacije da G17 plus zvanično podržava Maršićanina, a istovremeno šalje instrukcije članstvu da treba glasati za Tadića?

- To ljudi iz Demokratske stranke šire lažne glasine. Ja sam dao nalog predsedniku Izvršnog odbora da uputi pismo svim našim izvršnim odborima i da ih obavesti o tome. Ja ću, takođe, objaviti pismo u novinama, jer nemam drugog načina da se borim protiv tih lažnih glasina. Znači, to je deo prljave propagande. I moram jasno da vam kažem: Ne želim da se drugome desi ono što se desilo meni u predsedničkoj kampanji.

I kad je vlada formirana ali i nedavno ste rekli da se zalažete za ulazak Demokratske stranke u vladu, ali vam podrška ne stiže ni iz vlade ni iz DS-a...

- Moram da vas podsetim da smo G17 plus i ja lično tražili jednog predsedničkog kandidata i da smo znali zašto je to dobro. Plašili smo se da će dva kandidata dovesti do obnavljanja velike netrpeljivosti unutar demokratskog bloka tokom kampanje. Drago mi je što ova kampanja nije izlazila iz tolerantnih okvira, sem možda jednog momenta. Međutim, informacije koje dobijam od naših odbora ukazuju da se stvara sve širi i širi rascep u demokratskom bloku. To pruža šansu drugima, znači onima koji nisu demokrate i koji ne žele dobro ovoj zemlji. Nadam se da će drugi krug pokazati da te podele nisu prešle liniju posle koje više nema povratka.

Kako međunarodna zajednica gleda na vašu najavu izlaska iz vlade ukoliko pobede radikali, da li vrši pritisak da ostanete?

- Ne gleda sa oduševljenjem. Oni se pitaju šta to može da znači za buduću stabilnost Srbije. Moj odgovor je vrlo jednostavan - ne može samo G17 plus da vodi računa o stabilnosti Srbije, a svi drugi da ljuljaju brod kako god im padne na pamet. Mi smo ušli u ovu vladu, znajući da u interesu države moramo nečega da se odreknemo, ali smo istovremeno postavili crtu ispod koje ne možemo da idemo. Znači, ne možemo da učestvujemo u nečemu što znamo da će značiti za Srbiju “Zbogom, Evropo”.

Kako su podeljene ingerencije unutar vlade? Deluje kao da postoje četiri odvojena tima u okviru vlade, kao da se po resorima daje nekoj partiji da radi šta želi i da druge stranke nemaju upliva u to. Da li je to tačno?

- Nije dobro za vladu ako se stiče takav utisak. U vladi nije tako i nijedna stranka nema punu autonomiju u vođenju poslova. Sasvim sigurno G17 plus i DSS svakodnevno tesno operativno sarađuju u mnogim stvarima. Mi nismo identične stranke i ne treba očekivati punu harmoniju, ali kroz tu saradnju dolazimo do rešenja koja su prihvatljiva i za jednu i za drugu stranu.

Što se tiče drugih stranaka u koaliciji, ne vidim da one vode nezavisnu politiku. U mnogim prilikama na vladi su vođene ozbiljne rasprave i usklađivane politike resornih ministarstava. Naravno, to se ne vidi izvan vlade, vide se samo istupanja u javnosti, ali mislim da postoji jedna podela rada koja ne ugrožava ono što predstavlja jezgro zajedničke politike.

Šta niste ostvarili u tom ekonomskom delu, što ste inače planirali?

- Imali smo ambiciozan plan da za ova dva, dva i po meseca usvojimo još nekoliko suštinskih reformskih zakona, kao što je zakon o energetici, zakon o stečaju, zakon o lekovima i zakon o porezu na novododatnu vrednost. Tu bih dodao i zakon o hipoteci, mada smo razmišljali da li on ulazi u prvi paket ili ne. Međutim, morate da znate da je u međuvremenu promenjen poslovnik Skupštine i da nam je opstrukcija uzela oko mesec dana skupštinskog rada. Neko može da kaže - to je skupština i normalno je da u skupštini postoji opstrukcija. Jeste, ali onda ne možete za sto dana da tražite od vlade više od ovog što je uradila.

Ukoliko pobedi Maršićanin jasno je da će vlada Srbije biti stabilizovana. Kako vidite rasplet događaja ukoliko Tadić pobedi?

- Pa ni tada vlada neće biti destabilizovana. Bilo da se odluči da ostane van vlade i kontroliše je, bilo da u nju uđe DS, verujem da će se desiti nešto što ja nazivam širom skupštinskom većinom. Samo je pitanje mehanizama kroz koje će se to ostvariti. Znači, to su dve varijante nečega što ja verujem da će da stabilizuje prilike u zemlji na jedan ili drugi način.

Tadić je pre dva dana izjavio da neće ući u vladu bez obzira na rezultate...

- Razumem takvu vrstu izjava tokom kampanje, ali verujem da će posle izbora mnoge stvari doći na svoje mesto.