Ognjena Marija i gusan

Za Ognjenu Mariju zapalili smo za Vrnjačku Banju, to jest, u selo Vraneši, kod Biljine tetke Mile na slavu. Ganja Bilja fijestu po auto-putu, psuje Turke, ali i Srbe, i uz tu njenu šofersku muziku slušam na radiju kako Crkva na današnji dan slavi svetu mučenicu Marinu, a narod, eto, slavi neku svoju Ognjenu Mariju, elem, ona nije hrišćanska svetica već je neka naša staroverska, starosrpska. Biće da je to ona Marija koja se, u narodnoj pesmi Sveci blago dele, vraća iz Indije zemlje proklete gde brat brata više ne poznaje. Ognjena Marija, dakle, svedoči da su Srbi odavde otišli u pohode na Indiju, i pre Aleksandra Velikog, i da su tamo odneli srpsku, arijsku kulturu, te da su Indijom vladali sve dok ih domorodačka indijska plemena nisu oterala. O tome peva stotinak narodnih pesama koje su, srećom, sačuvane.

Ognjena Marija, koja se vraća iz Indije u Srbiju, mogla bi da bude ili mati ili žena Isusova, a to što je u srpskoj narodnoj pesmi opevana kazuje da je Srpkinja! A po runama Vikinga koji su bili Tiberijeva telesna garda, Isus je razapet u Solunu, pravom Jerusalimu, i živ je skinut sa solunskog raspeća, te se vratio u Indiju gde je do tridesete godine i živeo među našim arijevcima...

K. G. Jung, moj guru iz Švice, sedi pored Saške na zadnjem sedištu fijeste, pa će ovako da komentariše: Ako, već, tvrdiš da je Isus srpskog porekla, što onda ne kažeš i da je rodom sa Ohridskog jezera i da mu je planina Galičica istinska, galilejska domovina. I zašto ne kažeš da je sa bratom Jovanom Krstiteljem digao srpski ustanak protiv Rimljana te da je Tiberija i kralja Izroda nabio u solunsku tvrđavu gde su ga, na prevaru, na pregovore namamili i razapeli. Gusan, gusan je Isus ispao! Nego, sreću je imao jer su se srpski ustanici razgnevili i u solunsku tvrđavu upali i živog ga sa raspeća skinuli. A Tiberija i izdajicu Petra ganjali su sve do Rima...

Stižemo u selo Vraneši kod tetka Mile i njenog sina Veselina, a slavska trpeza bogata, obilna kao što to samo kod Srba biva. Kad, u dvorištu kod kokošaka jedan gusan gače li, gače. Kao da kaže: dobro došao, zemljače! Pogledam Junga, on se samo smeška. A po selu trešti, mešaju se muzike, sve u slavu Ognjene Marije...

Naravno da smo išli i u Vrnjačku Banju na espreso, ali i da na Mostu ljubavi katancem zaključamo našu ljubav i bacimo ključ u rečicu. I, gle, tek tada primetim da na katancu piše GUSAN!?
Vratimo se u Vidovo, kad, u belopalanačku poštu stiglo vino Nikolino od đevđelijskog grožđa pravljeno; njega je, valjda, i Isus sa Ognjenom Marijom pio!

Te noći kada sam zaspao, između Bilje i mene uvukla se moja Crna, pa počne da raspreda: Ognjena Marija, zaista je bila žena vatrena i ona je na solunsku tvrđavu sa ustanicima jurnula i Isusa živog sa raspeća skinula. A to što na tvom katancu piše GUSAN, to samo znači da je tajna o Ognjenoj Mariji dobro zakatančena. Ali, saznaće se, saznaće se ko je bila Ognjena Marija...