Zagrevanje za konačni obračun

Vrlo je verovatno da će tokom vikenda na razmeđi avgusta i septembra Srbija dobiti rekonstrisanu vladu, najavljenu još u martu. I sasvim je moguće da će se desiti još iznenađenja poput neočekivane rehabilitacije neočekivano eliminisanog Mlađana Dinkića. Najizvesnije je, ipak, da se izborom novih ministara neće okončati neproglašeno vanredno stanje u kome Srbija već mesecima trenira fingiranje normalnog života. Života, koji je, recimo, izrežirao da baš u danu skupštinske rasprave o izmeni zakona o ministarstvima, 1.200 osmaka polaže unapred poništenu malu maturu pri čemu potreba da se stanje u prosveti prilagodi potrebama 21. veka nije uspela da se kandiduje među ključne teme višemesečnih pregovora o rekonstrukciji vlade.
Da ne bude zabune zaključak o neizbežnom nastavku očiglednog rata za promenu odnosa formalne moći između koalicionih partnera, usled koga je teško očekivati normalno funkcionisanje države, nije nikakva opoziciona želja pusta, već logičan rezultat sabiranja gotovo svakodnevnih izjava ključnih aktera.

Na šta, uostalom, nego na zaključak o nastavku odmeravanja snaga do konačnog obračuna, odnosno prevremenih izbora, upućuje izjava Zorane Mihajlović, ministarke energetike i bliske saradnice vicepremijera Aleksandra Vučića, plasirana baš u danu početka skupštinske rasprave koja bi trebalo da bude okončana izborom novih ministara: Rekonsktrukcija vlade može da bude potpuna jedino ako Aleksandar Vučić postane premijer, rekla je ministarka koja tezu da bi Vučić trebalo da bude premijer u javnost plasira u gotovo pravilnim intervalima, naizmenično sa Nebojšom Stefanovićem, predsednikom Skupštine Srbije, takođe bliskim Vučiću. I šta vredi što sam Vučić, istog dana po podne, u Skupštini Srbije još jednom pred novinarima ponovi da mu ne pada na pamet da postane premijer bez izbora, kad u sledećoj rečenici još jednom pruži dokazni materijal o sukobu u vladi, optužbom na račun neimenovanih članova vlade da huškaju na podmetačine protiv naprednjaka, sve uz poruku nemojte da se krijete iza Čede (Jovanovića)?

ADUTI
Recimo da je to neizbežna posledica okolnosti, odnosno različitih interesa koalicionih slučajnih partnera. I recimo da bi, uprkos svim svojim razlikama i animozitetima i uprkos logičnoj želji naprednjaka da vlada bude ustrojena u skladu sa odnosima stranačkih rejtinga, i naprednjaci i socijalisti i njihovi mali partneri zaista želeli da rekonstrusana vlada ostvari rezultate od kojih bi koristi mogli imati obični građani.

Pojačanja su, uostalom, daleko od zanemarljivih i to zahvaljujući uvođenju ljudi koje za ministarske funkcije ne kandiduje partijska knjižica, već stručnost. Izgleda, pritom, da se u takvom pristupu neće istaći samo Vučić, koji u Nemanjinu 11 umesto rashodovanog Mlađana Dinkića, dosadašnjeg ministra finansija i privrede, dovodi čak dvojicu eksperata - sina, Lazara Krstića, diplomca sa prestižnog Jejla, kome će biti povereno Ministarstvo finansija i Sašu Radulovića, ekonomskog konsultanta sa završenim Elektrotehničkim fakultetom i ozbiljnim radnim iskustvom stečenim na Zapadu (učestvovao, između ostalog, u bumu Silicijumske doline), koji će se baviti privredom. Na Vučićev predlog, u vladu bi trebalo da uđe i Dragan Glamočić, redovni profesor odeljenja za stočarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i član Američkog udruženja za nauku u mlekarstvu, koji bi, kao ministar poljoprivrede, valjda, mogao izbeći ponavljanje skandala sa aflatoksinom, najupečatljivijeg dostignuća u mandatu njegovog prethodnika. Nije, naravno, ni svemogući Alek mogao da izbegne stranačke kadrove, pa su se na njegovom spisku predloga našli i potpredsednik SNS-a Igor Mirović, diplomirani ekonomista čija je cela biografija vezana za stranački rad, najpre radikalski, potom naprednjački, viđen za funkciju ministra za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu (moguća slaba tačka, s obzirom na glavnu ulogu u vrlo negativno intoniranom tekstu koji je poslednjih dana doživeo bum na internetu) i Nebojša Rodić, sekretar Republičke izborne komisije, potom ambasador, pa kratkotrajni generalni sekretar predsednika Srbije Tomislava Nikolića i doskorašnji šef BIA-e, koji je predložen za ministra odbrane.

Nakon prošlonedeljne kisele opaske o ekspertima koji bi trebalo da se dokažu na izborima i Dačić je, ipak, potražio pomoć izvan redova rekonstrukcijom prilično uzmemirene Socijalističke partije Srbije. U danu pripreme ovog broja NIN-a, eksplozivni Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, potvrdio je da su pregovori o njegovom eventualnom ministarskom angažmanu u toku ali je njihov ishod i dalje bio neizvestan. Po ko zna koji put produženi rok za saopštavanje imena kandidata ostavio je Dačiću dovoljno vremena za pronalaženje još nekog neočekivanog aduta - makar samo zato da obesmisli već plasiranu propagandnu tezu o Vučiću koji dovodi eksperte i time pokazuje brigu za državu, nasuprot Dačiću, koji zbrinjavanjem manje-više izanđalih stranačkih kadrova, misli samo na partiju kojom rukovodi.

NAOPAKO
Tako bi se moglo ispostaviti da i jedan i drugi misle samo na državu. Ali bi se, isto tako, moglo pokazati da to rade naopako.
Kapetan broda prvo odredi cilj, pa onda okuplja posadu, reći će profesor Miodrag Zec, koji ističe da se ni nakon svih silnih višemesečnih priča o rekonstrukciji ne vidi ono osnovno nedvosmislen politički pravac kojim Srbija planira da se kreće. Zec ima još jednu upečatljivu metaforu kojom objašnjava problem: Prvo bi trebalo da se odredi jelovnik, pa da se onda traži kuvar. Ako je na jelovniku pasulj, šta će nam stručnjak za šnenokle? Umesto takvog, logičnog puta u traženju rešenja, nastavlja sagovornik NIN-a, zamajavamo se sa ministarstvima i savetnicima, hoćemo i laburistu i konzervativca i socijalistu i MMF...Mogu oni da sviraju Mocarta i Hendla, ali ne ide to zajedno, morate imati konzistentan sistem, upozorava Zec i nastavlja: Emituju se očekivanja koja su dosta nerealna. Stanovništvo očekuje čarobnjaka u Ministarstvu finansija. Medveđa usluga će se učiniti tom dečku (Krstiću), očekuje se da se bavi alhemijom, a alhemije nema, kaže Zec uz profesorsko podsećanje da je najbolji ministar finansija koga je Srbija imala bio Laza Paču, a on je bio lekar. A iz podsećanja sledi i poenta: Potreban je stav, moral, da neko zna da kaže neću, ne dam. To je važnije od specijalizacije.

Uprkos ličnom stavu da mladim ljudima načelno veruje jer nisu stigli da budu pokvareni, ni sociolog Jovo Bakić nije oduševljen dolaskom čoveka oko koga se digla najveća prašina, Lazara Krstića. I to zato što veruje da on neće imati političku podršku koalicionih partnera naprednjaka, a nailaziće i na podozrenje Vučićevih stranačkih drugova. Iskustvo nam, dodaje Bakić, govori da se SNS i Vučić najlakše lišavaju ljudi koji nemaju jako stranačko uporište. Zato je njegova prognoza Krstićeve ministarske sudbine kratka i sabrana u jednu reč tužno. Ne bi me iznenadilo da Dačić bude proglašen kočničarem reformi, a da se Krstić nađe u položaju žrtvenog jarca, što je tužno, kaže Bakić koji dopušta i drugačiji scenario, sa sličnim ishodom onaj u kome bi, zavisno od političkih dešavanja i procene oportunosti, Krstić mogao biti upotrebljen kao neka vrsta oruđa za rušenje Dačića, uz obrazloženje tipa sve sam uradio, našao i ovog sjajnog čoveka sa Jejla, ali sa Dačićem se ne može, pa ne može.



PAUČINA
Bakić, uostalom, misli da je priča o rekonstrukciji od početka bila više marketinška nego stvarna, iako Dinkić jeste decenijski štetočina, ali nije jedini, već samo jedan od najvećih. Rekonstrukcija, prema njegovom mišljenju, teško da može da znači više od održavanja političke tenzije koja, zbog održavanja popularnosti, odgovara naprednjacima. Posle hapšenja Miškovića očekuju se potezi vezani za privredu, a to će se teško menjati, sve da imate genijalce, kaže Bakić koji veruje da je vlada u nastajanju neka vrsta prelazne vlade do prevremenih izbora. Ništa se ne menja, samo je stranom činiocu, kako bi se stvari dogovorene o Kosovu poštovale, bilo bitno da vlada traje u punom kapacitetu, a ne da bude tehnička, što bi bila u slučaju raspisivanja izbora, kaže Bakić. Zato on situaciju opisuje istom metaforom koju je koristio još u vreme formiranja vlade: zmija davi žabu. Pri čemu je zmija, ako je objašnjenje uopšte potrebno Vučić, a žaba je Dačić.

Drugačije tumačenje nudi Neven Cvetićanin, poslanik Socijaldemokratske partije Srbije, članice vladajuće koalicije, ali i naučni saradnik Instituta društvenih nauka. Rekonstukcijom se, veruje on, dobila potrebna dinamika, a vladajuća većina je pokazala da je spremna da se menja, što je najređe bilo prisutno. Uz ogradu da je u ovom momentu teško govoriti da li su neka rešenja dobra, Cvetićanin podseća da smo imali sveopštu inerciju, paučinu na raznim mestima i uverenje da je fotelja garantovana do groba. Sada je, ocenjuje on, telo pokrenuto i telo će hteti da nastavi da se kreće, a rekonstrukcija je bila pokazna vežba čitavom administrativnom aparatu da nikome ništa nije garantovano i da niko ne sme da se uljuljkuje da na mestu može da ostane bez konretnih rezultata.

Otrovne strelice koje su koalicioni partneri učestalo razmeljivali u procesu rekonstrukcije nisu, za Cvetićanina, ni neočekivane ni veliki problem. Koalicione vlade su takve da u njih u startu ulaze stranke sa različitim programima i interesima, kaže sagovornik NIN-a, uveren da akteri nisu izašli iz okvira legitimne političke borbe u rekonstrukciji i razumnog pozicioniranja u datim okolnostima. Stiglo je, uostalom, i konstruktivno objašnjenje za dovođenje Dinkića na poziciju Vučićevog zamenika u Komitetu za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (traže ga Emiraćani), čiju bi uverljivost trebalo da potkrepi i da je i sam Dačić, nakon oštrih razmenjenih reči, glasao za Dinkićevo novo postavljenje.

PANTLJIČARA
Zanimljivo je da uprkos različitom vrednovanju rekonstrukcije, dvojica sagovornika NIN-a, Zec i Cvetićanin, ukazuju na isti problem neadekvatan politički sistem, zahvaljujući kome se, po Zecu, država vrti ukrug, a po Cvetićaninu je demokratija ušla u fazu kad radi sama protiv sebe.
Kad-tad se moramo vratiti na početak i kapitalna pitanja. Imamo sistem koji ima ugrađenu pantljičaru, što više jede, sve je mršaviji, kaže Zec koji ocenjuje da nije slučajno da u Evropi preovlađuje većinski politički sistem, jer tako može da bude jasno kud plovi brod. Ovo što imamo, nastavlja, ne može se rekonstruisati, već je potrebno napraviti novi, jednostavni sistem i utvrditi šta je noseća ideja. Drugim rečima bez konkstrukcije nema rekonstrukcije.

Rekonstrukcija ima pozitivan efekat, ali drugo je pitanje da li su ovolike koalicije potrebne Srbiji. Idealna bi bila stabilna, jednostavno strukturirana većina koja će moći da vuče reformske poteze, kaže Cvetićanin koji upozorava da imamo grešku u sistemu koja produkuje disperzivnu vlast i nemogućnost upravljanja zemljom. Potrebno je, nastavlja, da se pojednostavi scena i da glavna partija ima glavnu odgovornost.

KREČENJE
O tome se poodavno govori, ali se ne vidi politička spremnost za početak velikog spremanja. Sagovornici NIN-a se ne slažu sa uobičajenim stavom da političkoj eliti ta vrsta promene ne odgovara makar ne ako gledaju malo dalje od trenutne pozicije sopstvenog nosa. Sve su kraći rokovi. Sistem proizvodi deficit koji se ne može spolja pokriti, eksplodiraće iznutra. Zadužuješ unuke, a unuka nema, kaže Zec. Za razliku od njegovog pesimističnog tona, vidljivog, između ostalog u konstataciji da nam fali ključni prozvod društva država i da sve vreme krečimo fasadu, a nemamo temelje, Cvetićanin kaže da ne bi bio potpuni pesimista i rekao da promena sistema nikome ne odgovara, budući da je problem lociran od strane značajnih političkih faktora. Ne bih se iznenadio da dobijemo ozbiljne sistemske zakone koji će regulisati ne samo materiju izbora, nego i ustavna pitanja u nekoliko narednih ciklusa, kaže sagovornik NIN-a koji očekuje akceleraciju vremena, još novih ljudi i još odlučnije reformske poteze. Očigledno je čitavoj eliti, bez obzira na partijsku pripadnost, da su neophodni bolni reformski potezi, kaže Cvetićanin. U narodu se to kaže nešto kraće dogorelo do nokata. 



Saša Radulović pre izbora za ministra privrede:

Potpuni raspad ekonomske politike

Novi ministar privrede u rekonstruisanoj vladi Saša Radulović prethodnih je godina bio jedan od najžešćih kritičara ekonomske politike u Srbiji. To se najbolje može videti iz njegovih brojnih komentara
Subvencije su kada bacate stotine miliona evra u propala preduzeća s korumpiranim menadžmentom, koji kupuje lokomotive preko butika, iznajmljuje mehanizaciju po nenormalno visokim cenama, zapošljava rodbinu ili kada dajete pare poreskih obveznika nekim građanima da povoljnije kupe auto. Subvencije su kada bez ikakve koristi za državu dajete kredite za likvidnost najbogatijima. (6. oktobar 2011. NIN)
Problem sa našim poreskim sistemom je što nerazumno i uz to još i regresivno oporezuje rad, a veoma slabo oporezuje profit i imovinu pravnih lica. Kod nas je zapošljavati skupo, a posedovati jeftino. Nerazumno je očekivati od jednog molera ili veb-programera da se prijavi i posluje legalno, pa da, kada pogodi posao za 300 evra, državi od toga da 120 evra. (16. avgust 2012. NIN)
Plan fiskalne konsolidacije Vlade je loš. Koštao nas je podrške MMF-a. Dovodi nas korak bliže bankrotstvu. Kao da su njegovi autori potpuno nesvesni ambisa pred kojim stojimo. Još jedna ogromna propuštena prilika. Nažalost, nastavljamo sve propale i promašene politike prethodne vlade. (22. septembar 2012. Novosti)
Bankrot države je pomeren zato što smo se dodatno zadužili, a strukturno nismo ništa promenili. (2. novembar 2012. RTS o 100 dana rada aktuelne vlade)
Svaka vlada ima prostora za promene na samom početku mandata. Ako ne vučete te reformske poteze na početku, to znači da ih nećete ni povući, pošto je posle toga politička cena za svaku promenu velika. (3. decembar 2012. Tanjug)
Ovo je potpuni raspad i fijasko nazovi ekonomske politike poslednjih 12 godina. Sve koji su u njoj učestvovali treba da bude sramota. Zbog neznanja i nestručnosti. Treba da se povuku iz javnog života i više nikada javno ne progovore ni reč. (20. maj 2013. B92)
S. Slavković