Slaba tačka:podnaslov

Propraćeno isečcima iz “Dnevnika” stiglo je pismo Danice Aćimović iz Novog Sada. “Šaljem Vam samo neke, na brzu ruku uzete primere”, piše ona, “koji ilustruju elementarnu nepismenost “profesionalaca” u najtiražnijem listu u Vojvodini. “Dnevnik” se nikad nije mogao pohvaliti tako dobrim novinarima i lektorima kao “Politika”, ali su bar bili gramatički korektni. Sada više ne mogu da čitam toliko aljkave napise...”

Ako gđa Aćimović misli da je “Politika”, ova današnja, uzor dobrog jezika, čeka je još jedno razočaranje... ali sad nije reč o tome. Pogledajmo poslate isečke. Članak o cenama goriva u Nemačkoj nosi nadnaslov “Neposkupljuje benzin samo u Srbiji”. Neko, izgleda, nije bio na času kad se objašnjavalo da se negacija piše zajedno s glagolom samo u neću, nisam, nemam i nemoj. U podnaslovu intervjua sa dr Mirosinkom Dinkić piše “Sloveniju bi mogli da dostignemo za 67 godina” (umesto: Sloveniju bismo mogli...).

U podužem napisu o zapošljavanju, našoj čitateljki smeta ponavljanje istih ili sličnih izraza. Na primer: “U Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku pripremili su novi zakon o radu. U pripremi su i novi zakonski akti (...) a priprema se i reforma penzionog i zdravstvenog osiguranja.” Sve izjave citirane u tekstu propraćene su istim glagolom: “...kaže Vesna Kostić”, “...kaže ministar”, “...kaže Svetislav Vladisavljević”, “...kaže Vladisavljević” i tako redom. Tako se gotovo uvek radi u našoj štampi, mada poneku varijaciju ne bi bilo teško smisliti: tvrdi Vesna, čuli smo od Vesne, rekao nam je ministar, dodaje Vladisavljević i tome slično.

Naša čitateljka ipak preteruje kada u rečenici “radnici koji se tu zaposle ne mogu računati na mnoge nekada uobičajene stvari” podvlači reči računati na, dodajući na margini “Germanizam!” Moguće je zaista da je izraz računati na nešto, u smislu “očekivati nešto, biti uveren u dobijanje nečega”, nekada davno nastao kao prevod nemačkog auf etnjas rechnen. Ali na isti način, prevođenjem s nemačkog, nastale su i desetine drugih izraza (počev od pozdrava dobar dan = guten Tag) koji su danas sto posto odomaćeni i bez kojih naš jezik ne bi mogao da funkcioniše.

Za utehu gđi Aćimović, reći ću joj da u poslednje vreme najčešće kupujem “Večernje novosti”. Nisam ih uzeo s namerom da lovim greške, ali me je nešto štrecnulo kad sam na prvoj strani, u broju od 30. maja, pročitao naslov “50 TAOCA AL KAIDE”. Isti naslov ponovljen je i na desetoj strani, mada u članku ispravno piše “50 stranih talaca”. U dodatku “Život plus”, istoga dana, izveštavaju nas o prednostima “vakum terapije”, i kroz ceo tekst piše “vakum”, “vakum aparat”, “vakumirani deo” i tako dalje. Ono drugo U, po svemu sudeći, isparilo je u vakuumu.

Dalje, u beogradskoj hronici: “Mogućnost prevoza u svim vozilima javnog gradskog prevoza, osim minibuseva, sa jednom kartom, ne samo da je olakšala prevoz, nego je i rasteretila kućne budžete.” Prevoz u vozilima prevoza olakšao prevoz: u veštini ponavljanja reči “Novosti” nemaju šta da uče od “Dnevnika”. A ako ne kažemo “autobusevi” ni “trolejbusevi”, nema razloga da od minibus množina bude “minibusevi”.

Opet kao u “Dnevniku”, pogrešno bi umesto bismo: “Ulaskom u NATO izborili bi se sa islamskim terorizmom” piše u “Novostima” od 5. juna, u podnaslovu članka kojim se predstavlja predsednički kandidat Mirko Jović. Podnaslovi su uopšte slaba tačka u novinama (gleda li ih ijedan lektor?). Tako u istom broju, u izveštaju sa Sterijinog pozorja, podnaslov glasi “Predstavi iz Švajcarske pripalo četiri glavne nagrade”, dok samo tri reda niže, u tekstu, čitamo pravilno “...pripale su četiri Sterijine nagrade...”. Dva dana pre toga, fotografija DŽordža Buša s kišobranom polomljenim od vetra, ispod koje piše: “Da i američkom predsedniku nije sve potaman, pokazuje i fotografija...” itd. Ispravno bi bilo: “Da NI američkom predsedniku nije sve potaman, pokazuje fotografija...”. Primera bi bilo još, ali neka budu dovoljni ovi, kako reče gospođa Danica, “na prvu ruku uzeti”.