Nadbiskup protiv lihvara

Od svog ustoličenja, marta ove godine - nekih šest meseci nakon što je saopšteno da će preuzeti tu dužnost - novi nadbiskup od Kenterberija i time duhovni predvodnik nekih 80 miliona anglikanaca širom sveta, DŽastin Velbi, svojim rečima i akcijama krenuo je da izaziva dosta pažnje. Tako je vladu Dejvida Kamerona otvoreno kritikovao da se uopšte ne bavi rastućim siromaštvom u Velikoj Britaniji, a položaj korisnika socijalne pomoći okvalifikovao je kao nepodnošljiv.

Velbi (57) je inače zanimljiva ličnost: posle studija na Kembridžu 11 godina je radio u velikim naftnim kompanijama, gde je zauzimao izvršne funkcije, da bi 1989. na na poziv božji rešio da se posveti veri i krenuo na studije teologije. Ovog leta je ponovo dospeo na naslovne strane: sada je krenuo u obračun s moćnim kreditnim ustanovama, koje daju kratkoročne gotovinske pozajmice pod izuzetno nepovoljnim uslovima koje osiromašeni slojevi najčešće moraju da prihvate.

Prvi na Velbijevoj listi je vodeći takav kreditni zavod, Vonga, čijem je gazdi poručio da će učiniti sve kako bi zaustavio njihovo zelenašenje. I to ne tako što bi inicirao menjanje zakonskih odredbi, nego pomoću tržišnih metoda, tako što bi Anglikanska crkva širom zemlje finansijski podržavala postojeće ili u okviru crkvenih opština stvarala nove kreditne zadruge, kako bi osiromašeni Britanci mogli da dobijaju povoljnije kredite i da ih potom uredno otplate. Velbi predlaže da sadašnjih 16.000 anglikanskih crkava širom zemlje oformi mrežu neprofitnih kreditnih organizacija, mada priznaje da bi za realizaciju ambicioznog plana trebala čitava jedna decenija.

Gazda Vonge, Erol Dejmelin, nije se mnogo uzbudio zbog kritika, iako se u javnosti ova firma odavno kritikuje zbog iskorišćavanja teškog finansijskog položaja miliona Britanaca.
Nije samo nadbiskup kritikovao Vongu i njoj slične firme; i britanska Kancelarija za fer poslovanje optužila je firme iz ovog sektora da koriste prljave metode. Kako god, dva miliona Britanaca i dalje koristi kratkoročne gotovinske kredite, jer su usled smanjenja plata ili gubitka posla ostali bez sredstava za život. Britanski srednji sloj i radnička klasa i na ovaj način plaćaju danak globalnoj krizi koja je pogodila i ovu zemlju. Usled dugotrajne recesije, u Britaniji su nadnice snižene za šest odsto, tako da sada unutar EU manje plate imaju samo Grci, Portugalci i Holanđani. A više od pola miliona Britanaca preživljava samo zahvaljujući besplatnoj ishrani u narodnim kuhinjama - što je tri puta više nego godinu dana ranije.

Velbi je i lično mogao da se uveri kako se zlopate ljudi u sirotinjskim delovima gradova, primorani da od Vonge i sličnih kamatara uzimaju preskupe pozajmice. Te preterano visoke kamate uništavaju život ljudi, rekao je, objašnjavajući razloge za pokretanje crkvene kreditne organizacije kako bi svojoj pastvi pomogao u nevolji. Britanska štampa, međutim, nije propustila da nadbiskupa podseti da prvo pogleda finansijske knjige crkve koju predvodi. Jer, ispostavilo se da i ova državna crkva svoj novac investira, između ostalog, i u biznis sa keš-kreditima; samo kod Vonge je tako, posredstvom jedne posredničke firme iz SAD, leglo 75.000 funti njenih para. Neznatan iznos u odnosu na ukupne investicije Anglikanske crkve u razne projekte u visini od 5,5 milijardi funti, ali ipak zvuči nezgodno

Velbi je morao da se izvinjava i objašnjava da je kapitalizam, kao takav, veoma kompleksan, kao i da je crkvena organizacija tesno s njim povezana: pravila Anglikanske crkve dozvoljavaju, naime, sve vrste investicija pod uslovom da firme u koje se ulaže ne prihoduju više od tri odsto profita od pornografije, deset odsto od proizvodnje za vojsku i 25 odsto od prodaje alkohola, klađenja ili unosnih kreditnih poslova. Stoga je nadbiskup rešio da više ne ulaže u Vongu, jer su i mali grehovi ipak - grehovi.