Arhiva

Rafinirani šmek epohe

Boban Jevtić | 20. septembar 2023 | 01:00
Rafinirani šmek epohe


Melodrama, posebno tretirana na ovakav način, realistično, bez ironijskih ili bilo kakvih drugih odmaka , retko se nađe na repertoaru neke pozorišne kuće, posebno ovako velike. Ipak, ma koliko anahrono ta odluka izgledala, činjenica je da smo u kontekstu žanra dobili jednu lepu, elegantnu i zanimljivu predstavu koja pre svega privlači svojim iskrenim pristupom i ravnotežom svih elemenata. Postoji ovde autentičan melodramatski zamah, iskrena zainteresovanost za sudbine i karaktere glavnih junaka, pažljivo sprovedena stilizacija.

Ideja da se na određeni način gotovo celokupni zaplet odigrava u gledalištu pozorišta ili ispred njega, diskretno ukazuje na činjenicu da se naši životi, naša intima, čak i ona najdublja, uvek odvijaju pred očima drugih koji nas procenjuju i ocenjuju. Za naše uslove raskošni i vizuelno vrlo privlačni kostimi (Bojana Nikitović) daju čitavoj predstavi nekakav gotovo viskontijevsko rafinirani šmek jedne epohe koja sa svom svojom lepotom, društvenim običajima i moralom polako bledi, nestaje i neumitno se seli u prošlost.

Uvođenje gotovo filmske muzike kao i songova (Kornelije Kovač) meko situiraju ovu melodramu u popkulturni kontekst koji se ne boji izazivanja jakih emocija i efekata, već naprotiv, upravo traga za njima. Između Marije Vicković i Miloša Bikovića neosporno postoji hemija, oboje se odlikuju izrazito privlačnom scenskom pojavom i sa lakoćom se (posebno u Bikovićevom slučaju) snalaze u osetljivom melodramatskom preterivanju.

Stela Ćetković gradi svoju Pridans u komičnom ključu s merom i ukusom, dok Nebojša Dugalić strasno, u grču i drhtaju, daje sliku zabrinutog oca. Istina, kod svih njih povremeno poneka replika zazvuči tvrdo i izveštačeno, ali uzeto ucelo, zadati stil glume je dosledno i ujednačeno sproveden od početka do kraja i niko u ansamblu ga ne narušava. Naravno, današnjem pozorišnom gledaocu naviknutom na razne savremene pozorišne poetike ovako dosledno sproveden koncept jednog naizgled odavno prevaziđenog žanra može delovati odbojno i nepodnošljivo zastarelo, ali ono što nam ovakve prilike pružaju jeste potvrda da čak i stari modeli i matrice, ako su iskreno i pažljivo sprovedeni, i dalje funkcionišu. I te kako.