Interesi, ujedinite se!

Ako savetnik Vlade Srbije Dominik Stros-Kan nije uspeo da natera sindikate u Srbiji da sednu za isti sto, kako će to onda učiniti običan Predlog zakona o radu čije usvajanje bi trebalo da se desi u narednih nekoliko meseci. Sve su prilike da će inostrani savetnik naše vlade, umesto ozbiljnih primedbi na nova zakonska rešenja koja zadiru u prava, i ovako u praksi obespravljenih radnika, od sindikalaca, u danu kada ovaj broj NIN-a odlazi u štampu, slušati o njihovim međusobnim trvenjima, zloupotrebama, različitim interesima Mada bi naivni mogli poverovati da su radnička prava njihova prevashodna briga.

Kako NIN saznaje od predstavnika dva najveća, i prema važećim propisima dva jedina reprezentativna sindikata u Srbiji, Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, oni ovom sastanku sa Stros-Kanom nisu prisustvovali. Branislav Čanak, lider UGS-a kaže za NIN da se sa Stros-Kanom zna već godinama, da ga viđa često i da ne želi da prisustvuje sastanku na koji je resorni ministar privrede Saša Radulović pozvao i neke druge sindikate čija je reprezentativnost po Čanku sporna.
Slično se može čuti i u Savezu samostalnih sindikata (SSSS).

Sa druge strane, za predstavnike ostalih sindikata koji su se sreli sa savetnikom Stros-Kanom (Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Konfederacija slobodnih sindikata, Udruženi sindikati Srbije Sloga i Industrijski sindikat Srbije) upravo je Čankova reprezentativnost diskutabilna. Odgovorno tvrdim da UGS Nezavisnost nema reprezentativnost i kao takvi nemaju pravo da učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta. Reprezentativnost se nije dokazivala pet ili šest godina i taj sastav je nelegitiman, odgovara za NIN Ranka Savić, iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, dok njen kolega Ivica Cvetanović iz Konfederacije slobodnih sindikata dodaje da legitimitet u savetu imaju samo predsednik Ivica Dačić i ostali članovi saveta izabrani od strane države, pošto im to daju prošlogodišnji izbori.

ZAKON
Neki od ovih sindikata, pozivajući se na još uvek važeći zakon, tvrde da su obespravljeni, da se njihovi dokazi o reprezentativnosti ignorišu i da uprkos rešenju resornog ministra nisu postali deo socijalnog dijaloga države, poslodavaca i sindikata, a krivce za to vide upravo u svojim saborcima za prava zaposlenih. Kako nisu deo Socijalno-ekonomskog saveta, ovi sindikati nisu deo ni radne grupe koja ovih dana razgovara o izmenama i dopunama postojećeg zakona o radu, što ih je, kažu, navelo da oforme Srpski sindikalni front, ne bi li se lakše i efikasnije usprotivili najavljenim zakonskim izmenama. Kolege iz SSSS-a i UGS-a Nezavisnost nazivaju petokolonaškim sindikatima koji nemaju pravo da se protive novom zakonskom predlogu jer su i sami učestvovali u njegovoj izradi.

Novi zakon, tvrde predlagači, trebalo bi da reši i pitanje ko to predstavlja radnike, a ko poslodavce u Socijalno-ekonomskom savetu, jer su i jedni i drugi u prošlosti imali problem da dokažu legitimitet. Ne bi me čudilo da se sindikati protive svim promenama u Zakonu o radu, pa i onim koje su odavno prevaziđene i besmislene, jer tako žele da sačekaju izbore kada će izmene postati nemoguće, ali i svoju reprezentativnost koja je u najmanju ruku sumnjiva, kaže izvor NIN-a blizak Vladi Srbije.
Naravno da njima ne odgovara da se preispituje njihova reprezentativnost, niko neće lako odustati od mesta u Socijalno-ekonomskom savetu. Ima tu različitih privilegija, od plata, preko mesta u upravnim odborima, do blizine različitim projektima i samog budžeta tog saveta. Nema tu mnogo interesa radne Srbije, jer da ima, u savetu, a samim tim i socijalnom dijalogu, učestvovali bi svi veći sindikati, kaže Ranka Savić iz ASNS-a.

U Ministarstvu za rad, predlagaču budućih izmena i dopuna Zakona o radu, tvrde da je postojeće rešenje po kome se reprezentativnost sindikata određivala konsenzusom članova Odbora za utvrđivanje, neodrživ model i da ga je potrebno menjati.
Prema postojećem zakonu reprezentativnost utvrđuje Odbor sastavljen od po tri predstavnika države, poslodavaca i sindikata, a odluka se donosi konsenzusom, što implicira da onaj u čiju se reprezentativnost sumnja sigurno to neće prihvatiti zadovoljno klimajući glavom.
Zbog toga je predlog da se odluke u Odboru ubuduće donose prostom ili dvotrećinskom većinom, sa čim se slaže i većina sindikata u Srbiji, pa i LJubisav Orbović, vođa najvećeg SSSS-a. Nama je nebitno kako će odbor raditi, ako su pravila jasna i precizna i još bitnije, ako se poštuju, kaže on za NIN.

ČLANOVI
Sa druge strane, Branislav Čanak protivi se ovom rešenju. On navodi da bi odlučivanje većinom glasova moglo da se zloupotrebljava od strane države i poslodavaca, preciznije da bi oni u odsustvu sindikata mogli da izglasaju šta hoće. Na tvrdnju Ranke Savić da je sindikat kojim rukovodi odavno izgubio reprezentativnost, odgovara: Čime oni to dokazuju. Broj članova nije jedini kriterijum za to. Šta je sa kriterijumima da sindikati moraju nezavisno da se finansiraju i da moraju biti nezavisni od političkih partija. Pitajte ih kako se finansiraju ako ne naplaćuju članarinu. I kako je to poslanica Srbije na listi LDP-a Ranka Savić nezavisna od politike, kaže Čanak. Kako isti zakon predviđa da sindikat koji želi reprezentativnost mora dokazati da broj njegovih članova prelazi 10 odsto od broja ukupno zaposlenih u Srbiji, Branislav Čanak tek nakon trećeg postavljenog pitanja koliko imaju članova odgovara: 128.000. Pa to nije dovoljno, pitamo ga. U odnosu na šta? Oni i dalje veruju da je neophodan broj članova 170.000, baš kao i pre pet godina, kaže Čanak ne obazirući se na statistiku koja ipak kaže da je broj zaposlenih u Srbiji veći od milion i dve stotine hiljada.

Vide li, međutim, ovako raslojeni i posvađani sindikati išta osim svojih ličnih interesa i brinu li o čemu drugom osim o tome kako da sebi obezbede učešće u socijalnom dijalogu, a istovremeno da iz njega isteraju sve ostale? I ko će biti odgovoran kada im od prevelike brige za svoje privilegije promakne prilika da pokažu brigu za radnike?