Osmi padež

U Srbiji je sve relativno. Čak i kalendar. I nema veze da li će se ovde Nova godina slaviti 1. ili 14. januara. Ne. Ovde bi januar mogao stići tek u martu. Pogotovo ako se obistine crne slutnje da će pregovori sa EU, umesto „najkasnije u januaru“, kako su nas svi uveravali, početi u martu. Dakle, na proleće. Mada je i to bolje nego na „kukovo leto“. Ili, ne daj bože, kad na vrbi rodi grožđe. A, kad sam već pomenuo grožđe, sreća pa se Kina ne pita za datum, jer zbog Vršačkih vinograda pregovora možda ne bi nikada ni bilo. Neki misle da je to možda i dobro. Uostalom, Srbija je, zajedno sa Makedonijom, Crnom Gorom, BiH i Albanijom, izašla iz recesije! I uz to ima najveću stopu rasta izvoza. Evrozona, međutim, nikako da izađe iz krize. I šta sad? Zar mi njima da pomažemo da se privredno oporave? Ko im brani da sve prepišu od kreatora ekonomske politike iz Nemanjine 11? Ili možda u Briselu još vagaju zbog procene da će u 2014. Srbija imati privredni rast od samo jedan odsto. Druge zemlje Balkana imaće bar dva-tri puta veći rast. Gore od toga biće samo ako nas zvaničnici uskoro počnu ubeđivati da je bolje biti poslednji na Balkanu, nego prvi u evrozoni! A sve je moglo biti mnogo bolje. Da „prerano“ nisu propale, Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd su, po već uhodanim šemama, mogle da odobre još 700-800 miliona evra. Sa tim novcem računi nekih biznismena ne bi bili blokirani, pa bi kupili još jahti, vila, džipova… To bi povećalo tražnju i potrošnju, koja bi blagotvorno delovala i na rast proizvodnje. Doduše, ne u Srbiji, ali bi zbog toga i EU imala veće šanse da izađe iz krize. Bilo bi to, dakle, dobro delo. A građani Srbije, koji bi to na kraju morali sve da plate, ne bi to ni primetili. Pa, niko se više i ne obazire na to da li je javni dug 20 ili 21 milijardu evra. Od prošle sedmice prohodan je i put od Kragujevca do Kraljeva. Nisu ga, doduše, očistile mašine za čišćenje snega, već Aleksandar Vučić. Umesto teške mehanizacije, bila je dovoljna „lepa reč“ zaposlenima u Autosaobraćaju. Isto kao i pre mesec dana kada su radnici FAP-a, posle Vučićevih obećanja, prekinuli blokadu pruge Beograd - Bar. Blokada više nema, ali problemi nisu rešeni. Naprotiv. Poslata je pogrešna poruka da se zaostale zarade mogu naplatiti samo ako se dovoljno dugo blokira neki put ili pruga. I zato neće biti čudo ako ove zime više puteva budu blokirali štrajkači nego snežni nanosi. I ako je tačno da sreću čine male stvari, zašto onda građani Srbije nisu srećni? Pa imaće baš mali privredni rast, malo će biti i novih radnih mesta, mali, skoro simbolični rast plata, penzija i standarda… Nije li to dokaz da se Vlada svojski potrudila, a mnogi i dalje gunđaju. Ko bi nama ugodio? A naročito onima koji se pitaju kako je moguće da se u zemlji, u kojoj se u tabloidima unapred najavljuju hapšenja, ni posle nekoliko nedelja ne zna ko je izdajnik u Vladi, ili ko je i da li je zaista neko tražio proviziju od osam odsto za neki posao. Ili to nije ni važno, zato što je čak i funkcionalno nepismenima jasno da je krajnje vreme da se u srpski jezik uvede i osmi padež. Koruptiv. Za taj novi padež odavno se znaju pitanja koja uz njega idu. Kome i koliko?