Učinak “arijevske hrabrosti”

Iako su Nedeljne informativne novine u svoja tri broja protekle tri nedelje objavile čitavih 10 (deset) stranica različitih tekstova koji se dotiču novosadskog Međunarodnog simpozijuma o neolitskom sistemu simbola jugoistočne Evrope Znakovi civilizacije, ipak su čitaoci ovog nedeljnika ostali uskraćeni za ono što je osnovno, za celovitu informaciju o samom tom događaju. Evo, zato, nekoliko osnovnih činjenica.

Međunarodni simpozijum o neolitskom sistemu simbola jugoistočne Evrope Znakovi civilizacije održan je od 24. do 29. maja 2004. godine u Platoneumu, sedištu Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu. Taj prvi međunarodni simpozijum na temu neolitske pismenosti organizovali su Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak u Novom Sadu i Institut za arheomitologiju, Kalifornija, SAD, a uz pomoći Ministarstva za kulturu Republike Srbije, Sekretarijata za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine, kao i Sekretarijata za nauku i tehnologiju AP Vojvodine. Prema programu tog naučnog skupa koji sam konsultovao pišući ovaj tekst, u njegovom radu učestvovali su: Duško Aleksovski (Makedonija), Bogdan Brukner (Srbija i Crna Gora), Stefan Čohadžijev (Bugarska), Florin Drašovean (Rumunija), Tanja DŽanfezova (Bugarska), Harald Harman (Finska), Borislav Jovanović (Srbija i Crna Gora), Đorđe Lazarovići (Rumunija), Kornelija-Magda Lazarovići (Rumunija), Joanis Liricis Rodes (Grčka), DŽoan Maler (SAD), Marko Merlini (Italija), Geret Ovens (Velika Britanija), Juliju Paul (Rumunija), Adamnatios Sampson (Grčka), Andrej Starović (Srbija i Crna Gora), Taras Tkačuk (Ukrajina), Vitatus Tumenas (Litvanija), Mihaljo Videjko (Ukrajina), Šan Vin (SAD).

Svi su oni predstavili rezultate svojih istraživanja putem posebno pisanih saopštenja, kao i tokom četvorodnevnih rasprava koje su tim povodom vođene. Pretpostavljam da su posebnu pažnju okupljenih istraživača izazvala dva prvorazredna događaja na tom skupu, jedno saopštenje i jedna izložba. Naime, arheolog Borislav Jovanović je svojim saopštenjem Simbolički znak na kamenom žrtveniku sa Vlasca - Prelaz iz kasnog mezolita u rani neolit (početak kulture Lepenskog vira), pokazao da se koreni neolitske pismenosti mogu pratiti još dalje nego što se to do ovog skupa sa sigurnošću znalo, sve do oko 9000. godine p.n.v. (pre našeg vremena). Osim toga, Andrej Starović, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, postavio je u galeriji Platoneum izložbu neolitskog arheološkog materijala Znaci civilizacije. U katalogu izložbe koji sam takođe konsultovao pišući ovaj tekst, objavljene su fotografije 114 izloženih artefakta sa primerima neolitske pismenosti. Ovi predmeti pronađeni su na neolitskim lokalitetima

Belo brdo u Vinči, Čučuge - Ilića brdo, Naselje ispred Male pećine i Mačina - Kremen u Petnici kod Valjeva, Gomolava kod Hrtkovaca, At i Potporanj - Kremenjak kod Vršca, Pločnik kod Niša, Ratina - Divlje polje kod Kraljeva, Vitkovo kod Kruševca, Obrež-Beletinci kod Novog Sada.

Spomenici materijalne i duhovne kulture neolitske civilizacije predstavljeni na izložbi Znaci civilizacije za ovu priliku su pozajmljeni iz arheoloških zbirki Narodnog muzeja u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Beogradu, Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, Gradskog muzeja u Vršcu, Istraživačke stanice Petnica, narodnih muzeja u Čačku, Kraljevu, Kruševcu i Nišu, kao i Muzeja Toplice u Prokuplju. Starovićeva izložba je prvi takav projekat u svetu uopšte. Pronašao sam još mnogo toga što je od interesa za priču o ovom, izvan sumnje značajnom događaju. Ali, to nije ono što ovde želim da saopštim.

Osnovno što, ponovo, želim da saopštim, jeste da se za Nedeljne informativne novine ovaj događaj nije ni odigrao. Bilo je to davno, pre više od trideset godina kada je dotadašnji NIN sproveo radikalnu reformu, promenio svoj izgleda i postao prvi ovdašnji tzv. njusmagazin. Tokom potonjih godina, ovaj nedeljnik je nastojao da opravda slogan: Sa NIN-om se zna više. Avaj, slučaj sa novosadskim simpozijumom upozorava da taj nedeljnik danas raspolaže respektabilnim uredničko-spisateljskim kapacitetima čiji se nosioci čvrsto drže slogana: Sa NIN-om se zna manje. Vlastito tumačenje ove “misterije” nazadovanja već sam predstavio javnosti (LJubomir Kljakić: Maskarada, NIN 2788, 3. jun 2004, str. 42 - 43). Argumentaciju koju sam tada izložio prošle nedelje je svojim novim prilozima dodatno osnažio urednik rubrike Društvo (Dragan Jovanović: Maskarada LJube Kljakića, NIN 2789, 10. jun 2004, str. 40 - 41).

Najvažnije što ovi novi prilozi donose, njihova takoreći stožerna tačka, jeste činjenica da se urednik Društva predstavio kao neko ko je posebno ponosan na svoju “arijevsku hrabrost, hrabrost svetog ratnika”. Svoju “arijevsku hrabrost” urednik Društva je sledstveno demonstrirao na DŽoani Marler, jednoj ženi koja “vuče sve konce”, koja je uz to i feministkinja, osoba svakako sumnjivih namera jer je povrh svega i Amerikanka koja putuje po svetu, možda čak i veštica u samom srcu izvesne geopolitičke zavere čije postojanje nedvosmisleno potvrđuju ona dva kafanska razgovora kojima je navodno prisustvovao i o kojima javno svedoči urednik Društva. Upravo je ta “zavera” glavni razlog što urednik Društva nije upoznao publiku Nedeljnih informativnih novina sa novosadskim simpozijumom. Bilo mu je dovoljno što je javnost obavestio kako je “zaveru” onako “arijevski” neustrašivo raskrinkao u njenom središtu, usred kafane. Zato se sa Nedeljnim informativnim novinama sasvim konsekventno zna manje. Ovo je najvažniji učinak “arijevske hrabrosti” na koju je tako ponosan urednik Društva. Taj arijevski učinak je mizeran.

LJubomir Kljakić,
Beograd