29.05.
2024.
Koliko bi vas koštalo letovanje u Albaniji 2024. godine
Broj turista iz Srbije koji letuje u Albaniji iz godine u godinu raste...
Foto Nenad Mihajlović
Evropski šamar ruskom projektu Južni tok, najjači trag mogao bi ostaviti na srpskom obrazu. Iako nas svi uveravaju da nije tako. Oštra opomena iz Brisela, sa nimalo slučajnim tajmingom usred bitke za Ukrajinu, odjeknula je dramatično u balkanskim zemljama, kroz koje će ići ruski gas, a naročito u Srbiji. Upozorenje je stiglo iz usta Ditera Borharta, zamenika generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržište u Evropskoj komisiji, koji je rekao da su bilateralni sporazumi Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Austrije sa jedne i Rusije sa druge strane, u suprotnosti sa zakonima EU i da ih je potrebno revidirati.
Ukoliko se ugovori ne izmene, pomenute države će morati da se odreknu sporazuma sa Rusijom, rekao je Borhart, svrstavajući i Srbiju među zemlje na koje se pravila EU odnose. Time nam je jasno stavljeno do znanja ne samo da po osnovu članstva u Energetskoj zajednici imamo iste obaveze kao i članice EU, već i da za nas ovakav dogovor o Južnom toku može biti još jedan korak dalje od članstva u EU.
Šta je sporno za EU? Suštinski to je primena Trećeg energetskog paketa, usvojenog u proleće 2011, koji se kod Južnog toka krši u tri elementa. Prvi je pravilo o razdvajanju vlasništva mreže, a to znači da Gasprom, koji je i proizvođač i snabdevač gasa, ne može u isto vreme biti i proizvođač i vlasnik mreže za transport. Drugo, nediskriminatorni pristup treće strane gasovodu mora biti obezbeđen, odnosno ne može biti ekskluzivno pravo Gasproma da bude jedini snabdevač gasom. Treće je pitanje tarifne strukture. Suštinski, Evropa se boji ne samo monopola Rusije već i buduće cene gasa.
Strah od potpune zavisnosti od ruskog gasa narastao je od prve gasne krize, kada su zbog spora Ukrajine i Rusije 2006. milioni građana širom Evrope usred zime ostali bez grejanja. Tada je EU rešila da smanji stratešku zavisnost od ruskog gasa, a rešenje je potraženo i kroz Treći energetski paket, kome se 2011. oštro usprotivio Vladimir Putin. Predsednik Rusije je tada u Briselu pokušao da ubedi Evropsku komisiju da odustane od ovog dokumenta, rekavši da je reč o diskriminatorskim merama, usmerenim pre svega protiv Gasproma. Rukovodstvo Komisije je, međutim, imalo suprotno mišljenje. U susretu s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, u decembru 2012, Putin je rekao da je Treći paket štetan dokument, a Merkelova poručila da EU neće odstupati.
SUKOB
Uvod u aktuelni sukob EU i Rusije bilo je i saopštenje evropskih regulatora iz oktobra da će zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu centralne i istočne Evrope tužiti Gasprom, koji je lane imao prihod od 148 milijardi dolara. Bez obzira na sve, ruska strana je ove jeseni otvorila radove na Balkanu, najpre u Bugarskoj, a zatim simbolično i u Srbiji. To je bila inicijalna kapisla za novu oštru reakciju Brisela, iz koga ponavljaju da neće odustati, dok iz Gasproma odgovaraju da će se izgradnja Južnog toka nastaviti po planu i u potpunoj saglasnosti sa lokalnim zakonima i međunarodnim standardima.
Standardna je praksa da se velike prekogranične investicije podrže međudržavnim ugovorima kako bi se obezbedila pravna sigurnost i stabilnost za investitore. Sadržaj tih ugovora je već godinama dostupan javnosti. Zato smo iznenađeni i razočarani da je Komisija izrazila svoju zabrinutost tek sad, nakon što su radovi na izgradnji gasovoda već počeli, navode iz Gasproma.
Ruski analitičari ocenjuju da je poslednje upozorenje Brisela jasan znak da su pregovori o Trećem energetskom paketu došli u ćorsokak. Prema rečima Igora Juškova, analitičara ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, EU nema nameru da odustane od Trećeg energetskog paketa, kao globalnog principa, kako bi se zaštitila od monopolista. EU preti da će primeniti odredbe iz dokumenta, po kojima gasovod ne može biti u rukama isporučioca gasa. Prema njegovim rečima, EU ne želi da se stvori element presedana i zato govori da Gasprom ne može da realizuje Južni tok na teritoriji EU, iako je u nekim zemljama dobio status nacionalnog projekta. To je svojevrsna ucena, ocenio je Juškov, navodeći da je samim Evropljanima potreban gas, odnosno diversifikacija gasnih puteva, pošto je već bilo nekoliko gasnih ratova s Ukrajinom, zbog kojih je stradala i Evropa. Ipak, ni Juškov ne isključuje pozitivan epilog, jer su i Evropi i Rusiji potrebni gasni projekti.
Niko ne želi da naduvava problem. Evropa, govoreći da ne želi da napravi ustupak, u suštini želi da dobije jeftiniji gas. Evropljani žele da istrguju, a Gasprom želi da ostane na svom, smatra on.
IZUZETAK
Jedno od rešenja leži u mogućnosti da se napravi izuzetak od direktiva EU, kao što je to učinjeno kod gasovoda OPAL, koji predstavlja kopneni deo Severnog toka - puta ruskog gasa do Nemačke. Na potezu je Brisel, jer je u utorak ruski premijer Dmitri Medvedev uputio zvaničan predlog Rusije da se međudržavni ugovori tretiraju iznad evropske regulative.
Veliki, ipak, uvek nađu načina da sebe izuzmu. Za male to ne važi. Tako je Nemačka dobila izuzeće za kopneni deo Severnog toka, a zanimljivo je da se ni danas pitanje monopola ne postavlja evropskim suvlasnicima gasovoda Južni tok - Italijanima, Nemcima i Francuzima, već samo istočnoevropskim zemljama, kroz koje on treba da prođe. Južni tok je, naime, rusko-evropski projekat, jer je vlasnik 50 odsto gasovoda ruski Gasprom, 20 odsto ima italijanski Eni, a po 15 odsto francuski EDF i nemački Vinteršal.
Dvostruki evropski aršini za Srbiju su po pravilu dodatno strogi. Može li Južni tok za nas postati novi uslov Evrope, neko novo Kosovo i udaljiti nas još korak dalje od EU?
Od svih zemalja na trasi Južnog toka, Srbija je jedina kandidat za članstvo i za nas, iako nismo u centru ove krize, ona potencijalno može imati velike posledice. Verujem da ćemo na putu ka EU kao moguće prepreke imati ne jedan već više Južnih tokova, objašnjava za NIN Predrag Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka, specifičnu poziciju Srbije u sukobu EU i Rusije. Koliko će se situacija sa Južnim tokom iskomplikovati za Srbiju zavisi, kako kaže, od toga koliko će se komplikovati odnosi EU i Rusije, koji trenutno najviše zavise od pitanja Ukrajine.
Jedna od negativnih posledica mogla bi biti odlaganje izgradnje Južnog toka, koji je za nas jako važan zbog novih radnih mesta, tržišta i bezbednosti. Čini mi se, ipak, da se to neće desiti, jer na pitanje našeg otpočinjanja pregovora sa EU u ovom trenutku presudno utiče samo Kosovo. U perspektivi i Južni tok može biti novi problem, smatra Simić, koji napominje da to zavisi od toga da li će se trenutna kriza oko Ukrajine razviti u neki novi hladnoratovski odnos između EU i Rusije. Tada bi Srbija bila suočena sa isključivim stavovima obe strane - ili, ili.
STATISTA
Srbija je trenutno u ulozi statiste, koji ne može mnogo da utiče na razvoj događaja. Ako izbije novi hladni rat, moraćemo da biramo sve ili ništa. To je već sada izvesno. Jer kao što je za Rusiju neprihvatljiva Srbija u NATO-u, tako i EU ne želi u svom okrilju mlađeg ruskog brata, kako nas tretiraju. I uz to, sa ekonomskim problemima poput Grčke ili Španije, tvrdi Simić, opisujući našu relaciju sa EU rečima: Tako blizu, a tako daleko.
Pojašnjava da Evropskoj uniji Srbija nije potrebna niti postoji želja za daljim proširenjem zbog čega ćemo biti u daleko težoj situaciji nego što su to ranije bile Češka, Slovačka ili Mađarska. Obrni, okreni, nalazimo se između čekića i nakovnja, a nedovoljno smo jaki da možemo da odolimo ucenama bilo koje strane. Naš međunarodni položaj prelamaće se naročito kroz ekonomiju, jer će, tvrdi Simić, najveći izazov za ovu generaciju političara zapravo biti izbor između tržišta EU i evroazijskog.
Uloge statiste u sporu EU i Rusije izgleda da su svesni i čelni ljudi srpske vlade, jer i premijer Ivica Dačić i ministarka energetike Zorana Mihajlović ističu da rešenje ne zavisi od nas već od dogovora Brisel-Moskva, koji ćemo poštovati. Kako tvrdi ministarka Mihajlović, Energetski sporazum Srbije sa Rusijom drugačiji je od ugovora koje su potpisale članice EU, jer obuhvata i prodaju NIS i podzemno skladište Banatski dvor. Ipak, veruje da će rešenje biti dogovoreno na relaciji EU- Rusija, a i mi ćemo ga primeniti. Do tada, izgradnja Južnog toka kroz Srbiju se ne odlaže.
Vlada Srbije i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine nisu dobili nikakav zvaničan dokument od EU ili od Gasproma da sporazum o Južnom toku ne odgovara evropskim direktivama. Od evropskih institucija su, međutim, stigle ozbiljne zamerke na račun sporosti u reformisanju Srbijagasa. EU i Energetska zajednica zemalja jugoistočne Evrope upozorili su na nepoštovanje obaveze razdvajanja delatnosti transporta i distribucije prirodnog gasa, koja je predviđena i našim Zakonom o energetici. Iz istog razloga, Srbija kasni šest meseci u odnosu na Bugarsku sa izgradnjom gasne interkonekcije, odnosno gasovoda Niš-Dimitrovgrad, jer Evropska banka za obnovu i razvoj ne može da prenameni ranije uzeti kredit pošto nije započeto reformisanje Srbijagasa, rečeno je NIN-u u Ministarstvu energetike. Ističu i da je od Energetske zajednice stiglo pismo pred utuženje zbog neispunjavanja obaveza vezanih za reformisanje Srbijagasa.
Svakako da bi tužba Energetske zajednice, čiji je Srbija član, otežala naš put ka EU, i to neposredno uoči otvaranja pregovora, kažu u Ministarstvu i najavljuju da će izgradnja Južnog toka nastaviti normalno da se odvija i neće biti odlaganja radova dok traju pregovori između EU i Rusije. Naš stav je da EU i Rusija treba da se dogovore kako će se to pitanje pravno regulisati i kako god se Rusija i EU budu dogovorili, Srbija će to poštovati. Primena dogovora koji postignu EU i Rusija, najpre se odnosi na zemlje članice EU kroz koje prolazi Južni tok i one prve moraju da povedu razgovore o tome, kažu u Ministarstvu energetike za NIN.
DOGOVOR
S druge strane, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas, veruje da će Južnog toka svakako biti, a da Srbija ne sme, poput neke banana države da reaguje na svako upozorenje evropskih birokrata.
Isto kako je napravljen Severni tok biće i Južni tok. To je uostalom evropski projekat, pa Evropa sigurno neće da seče granu na kojoj sedi, tvrdi Vuletić za NIN, napominjući da se Srbija jedina uplašila od svih pomenutih zemalja iako se ništa neće desiti. On je uveren da se neće obustaviti gradnja, neće biti redefinisanja ugovora sa Rusijom, a mi treba da gledamo svoja posla.
I ruski analitičari veruju u dogovor. Aleksandar Siromjatin, zamenik direktora Gasproma za projektovanje, ne očekuje da će nesuglasice između Rusije i EU imati bilo kakve posledice po Srbiju, jer pregovori naše zemlje o potpisivanju Trećeg energetskog pakta sa EU neće početi pre januara 2015, do kada bi, veruje on, problemi na relaciji Brisel-Moskva povodom Južnog toka trebalo da budu rešeni. Argument više na ovoj strani je da smo međudržavni ugovor sa Rusijom potpisali još 2008, dakle tri godine pre stupanja na snagu Trećeg energetskog paketa. Pristalice Južnog toka smatraju da je ovaj projekat potreban Evropi, imajući u vidu i da opada njena domaća proizvodnja, pre svega u Severnom moru, a zbog nemira u arapskom svetu otežan je i uvoz gasa iz te regije, pre svega iz Katara, Libije i Iraka. Procenjuje se i da će zemlje poput Nemačke podstaći rast tražnje zbog zatvaranja nuklearnih elektrana nakon havarije u atomskoj centrali Fukušima u Japanu, a što bi trebalo da bude kontraargument da je tržište gasa prezasićeno. Ipak, ne treba zaboraviti da EU za svoju potrošnju iz Rusije danas obezbeđuje četvrtinu gasa, naspram skoro 50 odsto 2000. i 31,8 odsto 2010. Norveška je 2012. preuzela primat od Rusije kao najveći snabdevač Starog kontinenta gasom. Nakon negativnog iskustva sa prekidom snabdevanja ruskim gasom preko Ukrajine, EU nastoji da pronađe nove izvore, pre svega tečnog gasa. U tom kontekstu, dramatičan rast proizvodnje ovog energenta iz škriljaca u SAD pomaže evropskim zemljama da smanje zavisnost od Rusije.
Ipak, većina analitičara je uverena u dogovor EU i Rusije da će biti dozvoljen izuzetak od Trećeg energetskog paketa, po uzoru na Severni tok, i da će zauzvrat Evropa tražiti jeftiniji gas. A to bi se opet moglo prevaliti na leđa tranzitnih zemalja, poput Srbije, kojima bi tranzitna taksa bila manja. Samim tim bi period otplate ruskog kredita bio duži ili nepovoljniji. Jer mali uvek izvuku deblji kraj.
