Strategija kupusa

Narasla geopolitička težina Kine ohrabruje puzeće ostvarivanje njenih teritorijalnih aspiracija u Aziji. Nakon što je obznanila da polaže pravo na 80 odsto Južnog kineskog mora, sada je uspostavila i nove granice takozvane identifikacione zone vazdušne odbrane u Istočnom kineskom moru, uvećavajući izglede za oružani konflikt s Japanom i dovodeći u pitanje princip slobodne navigacije morima i nebom. U međuvremenu, Kina nastavlja i da, malo pomalo, krišom prisvaja delove teritorije duž sporne himalajske granice s Indijom.

Malo je onih koji su u stanju da shvate kakva logika stoji iza kineske spremnosti da istovremeno krene na nekoliko suseda. Nastojanje da se postepeno promeni status quo deo je kineske igre s velikim ulogom čiji je cilj da proširi područje kontrole nad strateškim oblastima i resursima u regionu. Obećanje o dostizanju statusa velike nacije koje je dao predsednik Si Đinping - otelotvoreno u paroli kineski san - koliko god je povezano s unutrašnjim napretkom zemlje, toliko ima veze i sa uspostavljanjem regionalne hegemonije.

Obrazac Kineski pristup odražava ono što je ranije ove godine general DŽang DŽaodžong nazvao strategijom kupusa: odlučno pokažite teritorijalne pretenzije i oblast o kojoj je reč postepeno okružite višestrukim bezbednosnim slojevima, i tako sprečite pristup rivalu. Ova strategija počiva na tome da se stalno ide korak ispred protivnika, i stvara novo faktičko stanje na terenu.

Ovakav pristup drastično ograničava opcije rivalskih država time što njihove planove odvraćanja čini beskorisnim, i dovodi ih u situaciju da teško mogu da uobliče proporcionalne ili efikasne kontramere. Ovo delom zato što ova strategija - koja ima sve karakteristike modernog provokativnog ponašanja, uključujući oslanjanje na tajnovitost, iznenađenje, te neobaziranje na rizik vojne eskalacije - nastoji da osigura da Kina stalno bude ta koja ima inicijativu.

Obrazac je prepoznatljiv: izmisli spor, periodičnim upadima na dotičnu teritoriju iniciraj zahtev za uspostavljanje jurisdikcije nad njom, onda pojačaj učestalost i trajanje takvih upada i tako uspostavi vojno prisustvo, ili izvrši pritisak na rivala da prihvati nagodbu pod kineskim uslovima. Ono što je naše to je naše, ponavljaju Kinezi u svakoj prilici, a o onome što je vaše mora da se pregovara. Tako, na primer, Kina kaže kako nema osnova za dijalog s Japanom izuzev ako Japanci prihvate da postoji teritorijalni spor oko nenaseljenih Senkaku ostrva.

I u ovom kao i u drugim slučajevima Kina svog rivala predstavlja kao onog ko sprečava dogovor. Kako je to formulisao kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, Japan mora da prizna da spor postoji. Ceo svet zna da spor postoji. Ali spor postoji samo zato što je Kina u proteklih nekoliko godina uspela da poništi status quo time što je popularizovala kinesko ime ovih ostrva (Diaoju) i organizovala upade u njihove teritorijalne vode i vazdušni prostor.

Nakon što je od septembra 2012. permanentno povećavala učestalost takvih upada, Kina je nedavno počela i da produžava njihovo trajanje. Uspostavljanje nove granice identifikacione zone vazdušne odbrane tako da ona sada obuhvata i ova ostrva najnoviji je bezbednosni sloj njene strategije kupusa -jednostrano prisvajanje teritorije koje je američki državni sekretar za odbranu Čak Hejgel brzo okvalifikovao kao pokušaj destabilizacije kako bi se narušio status quo u regionu. Zona sada obuhvata čak i nebo iznad grebena Leodo (Sujan), stene na koju pravo polažu i Kina i Južna Koreja. Kako Kina eskalira kampanju potkopavanja japanske odlučnosti po ovom pitanju, tako raste i mogućnost oružanog konflikta, bilo to slučajno ili zbog nečije pogrešne procene.

Ulog Kineska strategija imala je više uspeha - i bez provociranja ozbiljnih rizika - u slučaju mnogo slabijih Filipina. Ovo je očigledno pokazalo prošlogodišnje faktičko zauzimanje grebena Skarboro, lociranog duboko u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Filipina, te ovogodišnje stalno prisustvo kineskih brodova u vodama nadomak Drugog Tomasovog grebena, dela takođe spornih Spratli ostrva. Kina još nije pokušala da protera osam filipinskih mornara koji žive na Drugom Tomasovom grebenu, ali je general DŽang greben već uključio u seriju dostignuća koja je zemlja ostvarila u Južnom kineskom moru.

Kina pritom nema za cilj samo kontrolu nad par grebena i drugim sićušnim komadima tla; njen cilj je da strateški dominira Južnim i Istočnim kineskim morem i za sebe obezbedi tamošnje resurse, uključujući minerale sadržane u morskom tlu. Ukupna površina Senkaku i Spratli ostrva jedva doseže 11 kvadratnih kilometara; ali su zato i jedna i druga ostrva okružena bogatim rezervama hidrougljenika. Istovremeno s ambicijom da značajno poveća svoje vojne prisustvo i nad više od 80 odsto Južnog kineskog mora, na koliko kaže da polaže pravo, cilj Kine u Istočnom kineskom moru je da razbije takozvani prvi ostrvski lanac, niz arhipelaga rasutih duž obala istočne Azije koji uključuje Senkaku ostrva i Tajvan.

Nasuprot ovim malim komadima tla, u resursima bogatom himalajskom regionu u pitanju su mnogo veći delovi spornih teritorija. I ovde pojedinačni kineski upadi, nakon što im je porasla učestalost, imaju tendenciju da traju sve duže i duže.
Nema nikakve dileme: kineske puzeće teritorijalne pretenzije doprinose destabilizaciji u Aziji, podstiču političke tenzije, a trenutno ekonomski najvibrantniji kontinent pretvaraju u potencijalno krizno žarište.

Naravno, Kina vodi računa da izbegne bilo kakvu dramatičnu akciju koja bi sama po sebi poslužila kao casus belli. Štaviše, u više navrata je pokazala sposobnost da svoju strategiju razvrsta u više zasebnih tokova, i onda svaki od tih elemenata sprovodi nezavisno, i to na takav način da svaki deo slagalice dođe na svoje mesto, uz minimalan otpor.

Ova lukavost ne samo da obezbeđuje da njeni protivnici budu zatečeni nespremni, nego i umanjuje značaj američkih bezbednosnih garancija u Aziji. Zapravo, kamufliranjem ofanzive u defanzivu Kina breme započinjanja rata stavlja na potencijalnog protivnika, dok ciglu po ciglu postavlja temelje sopstvenoj hegemoniji. Proklamovana želja kineskih lidera da na miroljubiv način reše sporna teritorijalna pitanja zapravo ne znači ništa drugo do ambiciju da pozicija Kine postane tako jaka da svoje ciljeve ostvari bez ijednog ispaljenog metka.
Brama Čelani je profesor strateških studija Centra za politička istraživanja u NJu Delhiju