Još jedan krug

Ni Nova godina u Srbiji više nije kao što je nekada bila. A i kako bi i bila kada ovde više ljudi veruje u Aleksandra Vučića nego u Deda Mraza? I pošto je već tako, ostalim srpskim političarima bilo bi bolje da spisak svojih želja dostave PPV-u nego tamo nekom Deda Mrazu, koji im sigurno ne može pomoći da pređu cenzus na prevremenim izborima. Kad god da budu. Pardon, ako ih uopšte bude, jer Srbija ima prečih poslova. A šta bi srpski političari mogli poželeti da im Vučić u novogodišnjoj noći izvadi iz Prve Potpredsednikove Vreće? Krenimo redom. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić mogao bi poželeti da mu Vučić ispod jelke ostavi neopozivu ostavku na mesto predsednika SNS. I ne zato što se, daleko bilo, Nikolić pokajao što mu je Vučić preuzeo stranku, niti se plaši da će 21. januara, na vanrednoj stranačkoj skupštini, iz Predsedništva i Glavnog odbora eliminisati „Tomine ljude“, već zbog uverenja da bi ta ostavka još više ojačala SNS i da bi Vučić time pokazao da je PPV „svih građana Srbije“. Premijer Ivica Dačić verovatno sanja da ga Vučić zaobiđe u širokom luku. Zato i uporno ponavlja da mu ništa ne fali. Valjda zbog običaja da se ovde bolesnicima na poklon nose narandže. I banane. Pri tome Dačiću posebno ne bi prijala jedna vrsta. Ne „bonita“, već „Miša banana“. Dragan Đilas bi, pak, od Vučića mogao poželeti tri zlatne ribice, jer ima bar devet želja. Ako, ipak, bude morao da izabere jednu, nasuprot opštem uverenju poželeće da opstane koalicija SNS-a i SPS-a! Da, da, baš tako. Pa, samo u tom slučaju Đilas će moći i dalje da tvrdi da je DS najveća opoziciona stranka! Jovan Krkobabić bi ispod jelke mogao ostaviti molbu Vučiću da ubuduće u penziju mogu svi stariji od 30 godina, bez ijednog dana radnog staža. U tom slučaju PUPS bi na sledećim izborima mogao da prestigne SNS i sam formira novu vladu. S obzirom na to da ni u januaru neće imati protivkandidata na stranačkim izborima, lider DSS-a Vojislav Koštunica ne mora ni da piše Vučiću. A ionako ne vredi. Želje mu ne može ispuniti niko osim Vladimira Putina, a on trenutno ima preča posla zbog Ukrajine. Pošto i ne krije da je spreman za koaliciju sa naprednjacima, Čedomiru Jovanoviću bi Vučić najviše pomogao ako bi na brzinu sredio rebalans i u budžetu za 2014. povećao premije i subvencije za agrar. Tačnije, za Agroposlove. Za Rasima LJajića bilo bi dovoljno da Vučić nađe način na koji će cela Srbija preko noći postati Voždovac. Mlađanu Dinkiću je, međutim, potrebna mnogo veća čarolija, dok liderima svih ostalih stranaka, osim manjinskih, ni Vučić ne može pomoći da pređu cenzus, pa im ne vredi ni da pišu PPV-u. Toga je, izgleda, Vuk Drašković svestan, pa i ne namerava da piše Vučiću. On će biti zadovoljan i ako ispod jelke nađe prazne formulare za upravne odbore u nekim javnim preduzećima. A šta bi za Novu godinu mogao da poželi lider čija stranka na lokalnim izborima osvaja koliko i sve ostale zajedno? Šta god želeo, u 2014. moraće da preuzme i odgovornost. I za dobre i za loše stvari. A loših će biti sve više ako se ključne reforme budu odlagale. I politička scena u Srbiji će sve više ličiti na vic u kome dve koke beže od petla. Posle dva kruga po dvorištu, jedna koka kaže drugoj da ne može više i da će stati, a druga joj odgovori: „Ja ću još jedan krug, da ne ispadnem laka ženska.“