Godina koju su pojeli sukobi

Ova godina trebalo je da bude prelomna, puna reformi i promena u ekonomiji, kako bismo prve rezultate osetili u 2014. Barem su nam tako obećavali. Ispostavilo se da je ispala još jedna izgubljena godina, u kojoj je mnogo toga obećano, tek ponešto započeto, a većina obećanja samo prolongirana za 2014. u kojoj bi trebalo da završimo sve nagomilane domaće zadatke. A njih je puno.
Godinu su obeležili sukobi u vladajućoj koaliciji oko svega da li nam treba aranžman sa MMF-om, da li i na kome štedeti, zbog penzione reforme, izmena Zakona o radu, do departizacije javnih preduzeća.

Sva nemoć koalicije rastrzane suprotstavljenim ekonomskim konceptima i programima, došla je do punog izražaja. Gotovo šizofrene poruke stizale su iz Vlade, a verovatnoće da će se ostvariti jedno ili drugo, bile su podjednake. Ukrštali su koplja zbog aranžmana sa MMF-om Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, zbog reforme Srbijagasa Zorana Mihajlović i Dušan Bajatović, a sukoba je bilo i unutar najveće stranke. Tako se ministarka energetike zalagala za izmenu Energetskog ugovora sa Rusijom, dok ga je njen stranački kolega Milan Bačević branio po svaku cenu. I tako redom. Kreni, stani; ubrzaj, uspori; jedan moj, jedan tvoj; suština je ekonomske politike vođene u prethodnoj godini, a ekonomija zemlje ostala je talac takvih odluka. Rezultati dovoljno govore.

Umesto 3,6 odsto BDP-a, fiskalni deficit će biti gotovo dvostruko veći, umesto obećane dve milijarde evra stranih direktnih investicija, stići će oko 700 miliona evra, obećane uštede na javnim nabavkama od 600 miliona evra biće šest puta manje Stopa nezaposlenosti stagnira na oko 24-25 odsto, ali zato ubrzano raste javni dug zemlje sa 17, 6 milijardi evra krajem 2012. na 19,5 milijardi evra, zaključno sa novembrom ove godine. I tek će da raste, jer je za 2014. najavljeno zaduživanje od novih pet milijardi evra za finansiranje budžetske rupe i otplatu dospelih kredita.

Budžetski deficit bio je najveća boljka u 2013, a ni rebalans iz juna, kojim je priznato da su planirani prihodi promašeni za čak milijardu evra, nije bio mnogo bolji. Više šminkanje nakrivo postavljenog i već urušenog budžeta. Ni pre nekoliko meseci rekonstruisana Vlada nije postigla za sada vidljive rezultate. A bilo je nadanja da će, svesna promašene politike i nedovoljne hrabrosti u prethodnom periodu, nakon rekonstrukcije, Vlada krenuti oštrije u reforme. Pompezno je najavljivan dolazak mladog Lazara Krstića za ministra finansija, koji je trebalo da isceli sve naše ekonomske boljke, dok je u njegovoj senci ostao dolazak Saše Radulovića na čelo Ministarstva privrede, iako se čini da će se najpre videti rezultati njegovog rada. Krstićevih šest mera štednje, predstavljenih u oktobru, sa efektima od čak 800 miliona evra, vrlo brzo, za samo mesec dana, istopile su se suštinski na samo dve mere - veću donju stopu PDV-a i solidarni porez za plate veće od 60.000 u javnom sektoru, sa efektima od oko 300 miliona evra. Sva nemoć mladog ministra da stane na rep stranačkim prohtevima i stavi ekonomiju iznad politike, vidi se u budžetu za 2014, koji osim transparentnog prikazivanja troškova, suštinski nije doneo ništa novo. Novi budžet nije odraz reformi već pat pozicije u vladajućoj koaliciji, koja zapravo i vezuje ruke Krstiću. I čini se da je krojen po meri izbora.

Javna preduzeća i državne banke i u 2013. ostali su rak-rana naše ekonomije. Nereformisana, nedepartizovana, iako je zakon to nalagao, ona i dalje prave gubitke, a država im garantuje za nove kredite. Posebno Srbijagas, koji preti da zajedno sa Galenikom poništi sve efekte Krstićevih mera štednje u 2014.

Ni kontrola rada državnih banaka nije popravljena, pa je Privredna banka Beograd otišla u stečaj, a troškovi tehničke transakcije prebacivanja računa u Poštansku štedionicu, koštali su nas 100 miliona evra. Slična sudbina verovatno čeka još neke banke, a trošak njihovog propadanja opet će platiti poreski obveznici, kao i za Agrobanku i Razvojnu banku Vojvodine.

Strane investicije su porasle u odnosu na rekordno lošu 2012, ali je 700 miliona evra daleko od očekivanog i dobrog. Obećana ogromna ulaganja iz Emirata uglavnom su izostala. Realizovano je jedino strateško partnerstvo sa Etihadom, osnivanjem Er Srbije, što obećava i moglo bi biti dobro, ali ostaje činjenica da još ne znamo koliko će nas ovaj projekat koštati, jer ugovor nije dostupan javnosti. Još se čeka realizacija kredita od 200 miliona evra za agrar zbog nedostatka projekata kao i obećane tri milijarde evra povoljnog kredita za finansiranje deficita budžeta i otplatu skupih kredita. Iako je ovaj kredit trebalo da stigne u Srbiju do Nove godine, ne samo da ga još nema nego se više i ne pominje.

Da nije sve tako crno potvrđuje rast izvoza od 26 odsto, najviše zahvaljujući Fijatu, a i privredni rast je dostigao obećanih dva odsto. Među ispunjena obećanja spada i niska inflacija, ali i ona košta, jer je posledica niskih investicija i pada lične potrošnje.
Tako jureći sopstveni rep, bez sprovedene ijedne reforme i nade za više investicija, nova radna mesta i bolji standard, ulazimo u očito izbornu 2014, koja ozbiljno preti da postane još jedna u nizu izgubljenih godina. I da nas još jedan korak približi bankrotu.

Budžet i rebalans
Iako predstavljen kao veliki korak ka fiskalnoj konsolidaciji, budžet za 2013. skrojen je potpuno nerealno, a deficit cele države koji je trebalo da iznosi 132,3 milijarde dinara, biće skoro dvostruko veći. Projekcija prihoda premašila je realnost za ogromnih milijardu evra, što je kreator budžeta Mlađan Dinkić i priznao prilikom rebalansa iz juna. Kako se sada pokazuje, ni rebalans nije bio mnogo realniji, pa će krajem godine, prihodi opet podbaciti za oko 700 miliona evra. Iz takve rupe kreće se u novu godinu, što nagoveštava da će vrlo brzo biti potreban i rebalans budžeta za 2014.



Prvi var na Južnom toku
Sa godinu dana zakašnjenja u novembru su počeli simbolični radovi u Srbiji na Južnom toku, zavarivanjem prve cevi gasovoda. Vrednost projekta kroz Srbiju je oko dve milijarde evra, a dinamika radova je pod znakom pitanja zbog primedaba EU da ugovor nije u skladu sa evropskim propisima. Dok Evropa traži izmenu ugovara, Rusija ne odustaje, pa bi Južni tok mogao biti nova prepreka na putu Srbije ka EU.



Odleteo Jat
Jat je otišao u istoriju, a dobili smo Er Srbiju. U novu kompaniju Vlada Srbije i Etihad trebalo bi da ulože po sto miliona dolara u naredne dve godine, dok dugovi Jata od 195 miliona evra ostaju Srbiji.



Recepti Stros Kana
Kao ekonomski mag, sa zadatkom da prepakuje javni dug zemlje, u septembru je doveden Dominik Stros Kan, bivši direktor MMF-a. Pošto je, kako je rekao, stigao iz ljubavi prema Srbiji, njegov angažman u prvih par meseci bio je besplatan. Koliko i kako ćemo ga ubuduće plaćati i hoće li njegovi saveti izvući zemlju iz ozbiljne krize, još se ne zna, ali čini se da do sada ili nismo uzimali njegove lekove ili je naša bolest suviše teška.



PBB u stečaj, Simpo državi
Još jedna državna banka - Privredna banka Beograd, otišla je u oktobru u stečaj, što će poreske obveznike koštati oko 100 miliona evra. S druge strane, država je odlučila da poreski dug Simpa od čak 50 miliona evra pretvori u vlasništvo, pokušavajući da ovakvu naplatu poreza predstavi kao veliku pobedu u sklopu borbe za nultu toleranciju prema neplatišama poreza.