Non-pejper

Već smo bliže značenju ove relativno nove reči s kraja 20. veka, ako je prevedemo (istina nakaradno) kao nedokument.

Svetska administracija, a pre svega Evropska unija, a sa njom i Ujedinjene nacije, došle su do spasonosnog termina, da u svojim arhivskim klaserima imaju pisani dokument kojim je započet rad na nekom dokumentu, ali koji će tek možda biti izglasan na nekoj najvišoj instanci. Dok se to ne desi, u rukama im je non-pejper kojim niko ne može mahati kao obavezujućim dokumentom. Neki najnoviji leksikoni u svetu i kod nas prevode ga poznatim evropeizmom ed-memoar ili po naški - podsetnik.

Dakle, taj nepapir, iako se to prividno poriče, može biti na papiru i, naravno u elektronskoj formi u kompjuteru. Biva više od papira kada je izglasan na nekoj svetskoj ili regionalnoj instanci.
Takav je, recimo, non-pejper bio ili više nije (ako je u međuvremenu prihvaćen) Opšti sporazum o tarifi i svetskoj trgovačkoj organizaciji.

U slučaju non-pejpera, reč je o principu ništa nije dogovoreno dok nije konačno dogovoreno. Dakle, terminološki non-pejper je kao nešto čega nema jer je puka skica. Naravno, ozbiljna skica, na kojoj se katkada dugo radilo, da bi jednom bila prihvaćena i sprovođena u delo.
Non-pejper je mogla biti proglašena za reč 2013. godine umesto reči selfi (selfie), engleske novokovanice za fotografiju koju neko snimi najčešće svojim mobilnim iz ruke, objektivom uperenim ka sebi, obično sa još nekim u društvu.