Lisabonska priča

Poslovna poseta Lisabonu. Uobičajeni vikend za di-džej biznis, samo ovog puta internacionalno. To internacionalno je dosta zgodno, vidiš sveta i naučiš nešto o tom svom biznisu tamo gde kultura noćnih klubova i didžejinga postoji u nekakvom kontinuitetu. Tamo gde se ne tretira kao incident. Dolazila sam u Lisabon i ranije, moj blizak prijatelj je tu bio u emigraciji godinama, pa sam ga posećivala. I ludirali smo se uvek zajedno. Onda se prijatelj preselio negde daleko, ja prestala da svraćam i posle šest godina pauze eto nas opet na mestu zločina. Specijalno je kupio avionsku kartu i nacrtao se na žurki na kojoj puštam muziku. Dan nakon te naše žurke krećemo u provod kao nekada. Zadivljujuće - ista mesta od pre 10 ili šest godina i dalje podjednako uspešno rade. Ispred čuvenog kluba Lux čeka se i po pola sata na ulazu. To mesto je haos. Jedan od dva vlasnika je DŽon Malkovič, a godinama je na krovu zgrade stajala gigantska stileto cipela napravljena po modelu koji je nosila Dita von Tiz kada je jednom došla tu da proslavi rođendan. Glavni vlasnik i idejni tvorac ove diskoteke ima i jedan fensi restoran i prodavnicu dizajnerskog nameštaja. To se sve nalazi pored ogromne reke Težo, u nekakvim bivšim magacinima i adaptiranim prostorima. U teoriji sve podseća na Beograd, Beton halu, Savamalu i te delove pored Save koji su sada, oh tako popularni. Diskoteka Lux je realizacija snova svih srpskih disko-biznismena. Na gornjem spratu se pijuckaju kokteli, svi su jako fensi obučeni, sluša se r’n’b, a na donjem nivou najkvalitetniji andergraund haus i tehno na savršenom ozvučenju i sa uglačanim drvenim plesnim podijumom. Uložene su stotine hiljada evra u taj prostor, dizajn enterijera, savršenu akustiku i programski koncept. Lokalni di-džejevi, koji su rezidenti ovog kluba, imaju već ozbiljne nekretnine samo od plate u klubu, a nekih barmena i konobarica se sećam iz 2006, još uvek su tu. Lepo im je izgleda, nema potrebe da se menja posao. Te konkretne večeri radili su samo lokalci, nikakva takozvana velika imena, klub je bio pun do vrha. I tako Lux radi već 15 godina. Na kraju večeri pitaju me ovi drugari u pečalbi kako je moguće da se te reke u Beogradu ne iskoriste bolje i zašto se ne napravi neki beogradski Lux. Rekoh da niko neće da ulaže u dugotrajna planiranja i baš baš kvalitetan klub. A kako i bi?! Zamislite, stvarno kao dođe DŽon Malkovič, kupi Beton halu, napravi megadiskoteku. I tri godine kasnije mu neko bez blama kaže da se promenila gradska vlast odlučila da sruši pola grada i na tom mestu napravi džinovski tržni centar. Zvuči nestvarno?