Žalosna Kejt

„Plavi jasmin“ ili „Žalosna DŽasmin“? Kako god hoćete – igra reči se ne može sačuvati u prevodu. Bitno je da je za taj film Vudija Alena Kejt Blančet dobila Oskara za glavnu žensku ulogu. Ona već ima Oskara za sporednu ulogu, tri „Bafte“, tri „Zlatna globusa“ i desetine drugih nagrada i odlikovanja. Šta joj više fali u životu? Samo jedno: da u srpskim medijima počnu ispravno da transkribuju njeno prezime. Isprva su je gotovo svi zvali „Blanšet“, sad su se po novinama uglavnom ispravili, ali u prenosu dodele Oskara na RTS-u prevoditeljka je sve vreme govorila „Blanšet“, s naglaskom na drugom slogu, kao da je francusko prezime. Greška. Cate Blanchett je Kejt BLANčet, Australijanka. S druge strane sveta, iz manje prijatnih sredina nego što je Holivud, stižu nam geografska imena. Prebirajući po internetu, naš čitalac Ratko Stanić otkrio je da Ukrajinci kažu Kijiv, Harkiv, LJviv, Dnjipropetrovsk. „Oblike Kijev, Harkov, Lavov, Dnjepropetrovsk“, piše on, „mi smo, pretpostavljam, uzeli iz ruskog. Na stranu svaka politika, ali zar ne bi trebalo imena ukrajinskih gradova navoditi u originalu?“ Iz manje poznatih i manje uticajnih jezika imena uvek stižu preko posrednika, i kad se takav oblik jednom ustali, kasno je za promenu. Poređenja radi, mi smo preko nemačkog primili imena Lisabon, Kopenhagen, Edinburg, i nećemo ih sada zvati „Ližboa“, kao Portugalci, ni „Kebenhaun“, kao Danci, niti „Ednbara“, kao Englezi. Što se tiče grada na istoku Ukrajine, koji je tokom istorije pretežno pripadao Poljskoj, njegov osnivač, pre sedam i po vekova, nazvao ga je po svom sinu Lavu, pa je logično da kažemo Lavov. Ne dao bog da moramo da ga zovemo „LJviv“, po ukrajinskom, „LJvov“, po ruskom, ili “Lvuf“, po poljskom.