Plate i penzije moraju dole

Nakon obavljenog lakšeg dela posla, a to su izbori, došlo je vreme da vladajuća stranka - SNS, pretoči u dela i svoj predizborni slogan Svom snagom u reforme. Iako za građane tokom kampanje, dosta maglovite i sa gotovo optimističnim prizvukom, reforme i njihova suština vladajućoj garnituri vrlo su jasne - znače smanjenje plata i penzija, otpuštanja u javnom sektoru i reformske zakone. Mesta dilemi nije ostavila ni Misija MMF-a, koja je nakon nedavne posete Srbiji pred Vladu postavila jasne uslove za novi aranžman.
Pred Srbiju je postavljen zadatak da do 2017. uštedi ukupno 1,5 milijardi evra i smanji deficit za pet odsto BDP-a kroz tri paketa mera. Prvi se odnosi na uštede na platama i penzijama, drugi na državne gubitaše i propale banke, a treći na set reformskih zakona, koji moraju biti usvojeni do leta.

Prema računici MMF-a, potrebno je da Srbija već u ovoj godini uštedi 400 miliona evra, u narednoj 600 miliona, a u 2016. pola milijarde evra. Iako MMF ne postavlja uslove kako to učiniti, alarmantno stanje javnih finansija, sa deficitom od osam odsto BDP-a ili više od dve milijarde evra, toliko je suzilo manevarski prostor nove vlade da su rezanje plata i penzija i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru sada neminovni. Sugestije MMF-a su, prema nezvaničnim saznanjima NIN-a, da se u ovoj godini na platama i penzijama uštedi oko 300 miliona evra, a preostalih 100 miliona na subvencijama, administraciji i javnim preduzećima. Uslov za aranžman je hitan rebalans budžeta, kojim bi se to pretočilo u dela, a na stolu je bilo nekoliko opcija za Vladu - rezanje plata za 20-25 odsto, bez diranja penzija; rezanje i plata i penzija za 10 do 15 odsto, ili manja rezanja uz masovnija otpuštanja. NIN nezvanično saznaje da MMF traži i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za 100.000 ljudi u naredne tri godine. Prema njihovoj računici, u zdravstvu ima oko 30.000, u prosveti 20.000, u administraciji 10.000, a u preduzećima u restrukturiranju oko 40.000 prekobrojnih. Isti broj pominjao je i ministar finansija Lazar Krstić, najavljujući toliko smanjenje kroz prirodni odliv, penzionisanjem, što je malo verovatno. Drugim rečima, biće neophodna i otpuštanja.

Drugi paket mera odnosi se na rešavanje pitanja gubitaša - Srbijagasa, Železare i propalih banaka, uz uslov da se odmah pristupi donošenju odluka o njima. Konkretno, traži se da Srbijagas sam počne da otplaćuje svoje kredite (ako je potrebno, i kroz povećanje cene gasa), da se garantuje da država više neće sanirati propale banke i osiguravajuće kuće i da se Vlada obaveže da će do kraja godine pronaći kupca za Železaru Smederevo ili je ugasiti.

U trećem paketu mera su reformski zakoni - o radu, stečaju, privatizaciji, planiranju i izgradnji - koji moraju biti usvojeni do leta, ali i penziona reforma, sa dizanjem starosne granice i uvođenjem kazni za prevremeno penzionisanje, čija se primena očekuje već od 2015. NIN saznaje da se i u vakuumu, do formiranja nove vlade, uveliko spremaju rebalans budžeta i mere štednje. Hoće li one dobiti i podršku novog premijera Aleksandra Vučića i svih članova njegovog budućeg kabineta, još je neizvesno. Pošto se pokazalo da solidarni porez ne daje dovoljne efekte (jednak je smanjenju plata i penzija za 1,3 odsto), u Ministarstvu finansija se razmatra više opcija, ali su najbliži predlogu da se ukine solidarni porez i da se zauzvrat plate i penzije, sve osim minimalnih, linearno smanje za 10 odsto. Time bi se ove godine uštedelo oko 300 miliona evra. S obzirom na to da su iz SNS u kampanji poručivali da smanjenja penzija neće biti, opciono se razmatraju i druge mogućnosti, nešto blaže prema penzionerima.

Ako se odustalo od direktnog smanjenja penzija, tada je neophodno da se penzije indirektno smanje uvođenjem poreza na penzije po stopi od 10 odsto, uz neoporezivi deo koji je jednak minimalnoj penziji, objašnjava za NIN jednu od mogućih opcija Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora. Ako bi se oporezovao samo iznos iznad minimalne penzije, koja je sada oko 13.000 dinara, penzioner sa primanjima od 30.000 dinara ubuduće bi dobijao 28.300 dinara. U tom slučaju, ušteda za budžet bila bi oko 150 miliona evra, što znači da bi moralo da se dodatno uštedi negde drugde, recimo kod lokalnih samouprava i troškova administracije.

Upućeni tvrde da će se upravo na pitanju penzija lomiti koplja i da bez neke varijante njihovog smanjenja neće moći dovoljno da se uštedi i ispune uslovi za novi aranžman sa MMF-om.
Ukoliko se penzije ne smanje, bilo bi neophodno da se plate u javnom sektoru smanje za oko 25 odsto, što je socijalno i ekonomski neprihvatljivo. To bi dugoročno uticalo na smanjenje kvaliteta usluga javnog sektora, na odliv kvalitetnih lekara, profesora, sudija, dok bi u kratkom roku masovni štrajkovi bili sasvim izvesni, objašnjava Arsić, dodajući da je neophodno da program štednje obuhvati i penzije.

I Vladimir Gligorov, saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, veruje da je Vlada sada prinuđena da preduzima teške mere, a uveren je da je među njima smanjenje plata u javnom sektoru, kao i da će penzije doći na dnevni red.
Možda može i bez diranja penzija, na koje odlazi veliki deo srpskog budžeta, ali to onda znači eliminisanje svih subvencija, uključujući i one za Železnicu i poljoprivredu. A to prosto nije realno, objašnjava Gligorov, napominjući da bi u tom slučaju verovatno došlo i do pobune sindikata, koji bi pitali zašto samo plate, a ne i penzije. Prema njegovim rečima, jednostavnije bi bilo da se samo smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, ali pošto i otpuštanja koštaju, verovatno će se naći neka kombinacija smanjenja broja zaposlenih i smanjenja plata i penzija. U Srbiji se ništa ne dešava ako nužda ne tera, a sada je nastupio taj trenutak. Ministarstvo finansija je izašlo sa budžetom bez ikakvog ozbiljnog programa fiskalne konsolidacije, a sada smo u problemu koji više ne može da se izbegne. Mislim da će biti veoma teško da Vučić održi predizborno obećanje o tome da neće dirati penzije. Bojim se da je to neminovno, tvrdi Gligorov, napominjući da ne isključuje mogućnost štrajkova usled smanjenja plata, ali veruje da u ovom trenutku to ne bi moglo da destabilizuje novu vladu.

Iako iz Vlade zvanično poručuju da će se pregovarati samo o aranžmanu iz predostrožnosti, koji ne podrazumeva povlačenje novca, prema nezvaničnim saznanjima NIN-a, postoji mogućnost da nova vlada traži trogodišnji stendbaj aranžman, ali za podršku budžetu, kao što je to 2010. dobila Ukrajina. Argumenti vlade bili bi da je Srbija preduzela oštre mere smanjenja plata i penzija, što nije uradio niko u regionu (Letonija i Estonija su ih smanjile za 20 odsto na početku krize), a tražila bi tri do pet milijardi evra, koje bi omogućile Srbiji da delimično pokrije budžetsku rupu i preživi teške reformske godine. Drugim rečima, od MMF-a bi se očekivalo da nam baci davljenički pojas kako bismo izbegli bankrot, a već ima signala da bi to i moglo da se dobije. Gligorov veruje da bi MMF mogao da dogovori sa Srbijom podršku budžetu, a kao realan vidi iznos od najmanje tri milijarde evra na tri godine, što bi dodatno omogućilo lakši pristup komercijalnim kreditima, odnosno jeftinije zaduživanje zemlje.

Jedini problem je što MMF danas, nakon vrlo rđavih iskustava sa Srbijom, nema poseban interes da bude blagonaklon prema nama, kao 2008. Tada je bila opšta kriza, pomagali su svuda, a sada je situacija u Evropi stabilnija, pa će uslovi za Srbiju i BiH biti komplikovaniji i stroži. Drugim rečima, ako Srbija bankrotira, koga briga, ističe Gligorov.

Rebalans budžeta, koji se očekuje u maju, biće prvi test za novu vladu i prvi pokazatelj ima li šanse da se u drugoj polovini godine zaključi novi aranžman sa MMF-om, od koga zavise i dve tranše kredita Svetske banke od ukupno 500 miliona dolara, kao i ruski kredit za budžet u istom iznosu. To će biti jasan signal da li je Srbija krenula putem oporavka ili bankrota, koji bez aranžmana sa MMF-om i bez još dve milijarde evra arapskog kredita, može stići vrlo brzo, već dogodine.