Igre moći

Glavni junak jedne serije kaže da ne može da razume kako ljudi između novca i moći biraju novac. Novac je kao  nova zgrada koja će da se raspadne nakon deset godina, a moć je stara kamena kuća koja odoleva vekovima. Normalno. U životu je sve igra moći. A tako i u noćnom životu. Ovde u Beogradu ima raznih nivoa moći i još različitijih demonstracija iste. Vrhunsku moć naravno ima gazda kluba. Kad se neko novo mesto otvori svi odmah pitaju ko to drži, ostalo je manje bitno. Ima dosta tipova koji bi da budu gazde po svaku cenu. Nema veze što nemaju ideju, nemaju para, ne znaju kako se vodi klub, nemaju pojma o muzici... oni su se par puta zapili u nekim dobrim klubovima i sad hoće i sami da budu gazde. Gazda automatski dobija status u društvu, bez obzira na to što mu je klub zagušljiv, klaustrofobičan, smrdljiv, sa ozvučenjem koje zvekeće i osobljem koje vas krade,  gazda je gazda. Rispekt. Drugu vrstu moći ima di-džej, to je osoba u koju buljite celu noć i koja vam bira muziku koju slušate.   Od njega vam direktno zavisi da li ćete kući da odete srećni i da li će devojke biti raspoložene za muvanje. Ovi što vole da se kače na di-džejeve uglavnom koriste njihovu moć da im srede mesto na spisku za besplatan ulaz i nekoliko pića koje potpisuju. I to je velika moć! Kad ste drugar di-džeja onda vam sve automatski postaje besplatno, takođe diže vam se društveni rejting, jer ste deo kul ekipe. Kul faktor je di-džej odradio, na drugarima di-džeja je samo da zajašu talas. Ta moć nad spiskom  je čudotvorna. Do te mere možete da manipulišete ljudima da je to neverovatno. Dovoljno je da nečije ime par puta upišete na spisak, biće vaš vojnik do groba. Često pričamo o ulaznici koja košta kao pakla cigareta, ali nije cena bitna - spisak je statusna odrednica. To je pitanje elegancije. Da li je na žurki vaše lice vaša propusnica ili ste plebs koji mora da kopa po džepovima i plaća kartu. Spiskovi služe i za osvetu i kažnjavanje. Ima onih koji sebi raskrče put na klabing lestvici moći sve do vrha samo da bi mogli da se svete neprijateljima tako što ih neće staviti na spisak. Posmatrajući dinamiku društvenih grupacija po žurkama i njihove učesnike koji se muvaju, budže, guraju, nestaju ili opstaju, jedno postaje jasno - ljudi se više ne prodaju ni za pare. Da se vratim na početak priče, para ovde nema, tako da je igra samo oko male ili velike moći. Najtragičnije su sudbine onih koji se užive u društvenu ulogu, pa im je najveća životna ambicija taj status na žurki. Da li ih ljudi prepoznaju, kako ulaze, da li su sa kul ekipom... i sa tim minijaturnim osećajem nadmoći završili su svoju borbu u ovoj našoj palanci zauvek.