19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Intelektualna svojina je veoma čest objekat drastičnih povreda prava i neovlašćenog korišćenja intelektualnih dela, koje dobijaju karakteristike organizovanog kriminala. Pri tome se visina protivpravne imovinske koristi, pribavljene izvršenjem krivičnih dela u ovoj oblasti, meri u milijardama američkih dolara godišnje, na svetskom nivou.
Jasno je da postoji opravdan i veoma jak interes savremenih država da štite prava intelektualne svojine. NJihova efikasna zaštita, ne samo da je preduslov prevencije zloupotreba kulturnih i ekonomskih dobara, već podstiče kreativnost pojedinca, koji time razvija svest o isplativosti svoga delanja. U protivnom, on gubi motiv da realizuje svoje ideje. Omogućavanjem da pojedinac ostvari i zaštiti svoja intelektualna dela, država stimuliše razvoj svoje privrede, a takođe puni budžet ubirajući poreze. Prava intelektualne svojine su ekskluzivna prava titulara, koja deluju prema svima (ergo omnes). Ova prava imaju za cilj da spreče druge da ih neovlašćeno koriste, a da bi se legalno koristila, potrebno je da za to postoji pravni osnov, dakle saglasnost nosioca prava, koja se najčešće daje ugovorom.
Naša država se ne može pohvaliti nijednim aspektom zaštite autorskih i drugih srodnih prava. Neovlašćeno korišćenje predmeta u kojima su ova prava sadržana i drugi vidovi njihove zloupotrebe dostigli su zabrinjavajući nivo na ovim prostorima, a postojeći pravni ambijent, doskoro, pogodovao je takvom stanju. Krivično-pravna zaštita autorskih i drugih srodnih prava odlikovala se niskim zaprećenim kaznama a krivično gonjenje prepuštano je privatnoj inicijativi oštećenog, što je značajno podsticala širenje kriminalne delatnosti u ovoj oblasti i njeno ispoljavanje kroz delatnost organizovanih kriminalnih grupa, uz njihovo povezivanje sa inostranim kriminalnim grupama i organizacijama.
Aktuelnim izmenama i dopunama domaćeg krivičnog zakonodavstva, uz značajnu pomoć relevantnih međunarodnih institucija, stvoren je znatno povoljniji pravni okvir za sprečavanje i suzbijanje kriminalnih delatnosti u oblasti zaštite autorskih i srodnih prava. Značajno je prošireno polje inkriminacije, krivično-pravna zaštita sada obuhvata i prava srodna autorskim, značajno su pooštrene sankcije, a inkriminisano je i organizovano vršenje kriminalne delatnosti. Posebno treba istaći da je u tekst Krivičnog zakona Republike Srbije uneta odredba o obaveznom oduzimanju i uništavanju predmeta ovih krivičnih dela i svih materijala i pribora za njihovo vršenje, čime je ispunjena izričita odredbe TRIPS sporazuma (međunarodni sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine), a mogućnost njenog propisivanja predviđena je odredbama Osnovnog krivičnog zakona. Ova sankcija će u značajnoj meri delovati preventivno na potencijalne izvršioce, koji su do sada, i u situaciji da su proglašavani krivično odgovornim, uspevali da izbegnu oduzimanje ovih predmeta.
Najnoviji izveštaj Internacionalne alijanse za zaštitu prava intelektualne svojine (IIPA), znatno je povoljniji za našu državu nego prethodni Specijalni izveštaj broj 3011. No, aktuelna situacija ponovo otvara mogućnost da Srbija i Crna Gora bude u grupi država kojima prete trgovinske sankcije zbog nepreduzimanja adekvatnih mera u oblasti zaštite prava intelektualne svojine. Nedavno su takve sankcije uvedene Ukrajini.
Više uspešnih akcija policije u kojima je otkriveno na desetine hiljada piratskih izdanja na kompakt diskovima, uz istovremeno podnošenje krivičnih prijava nadležnim javnim tužilaštvima, kao i mere organa lokalne samouprave (komunalne i tržišne inspekcije) na suzbijanju ulične trgovine piratskim izdanjima, posebno u Beogradu, donekle su promenili sliku o domaćem tržištu kao raju za pirateriju. Osim toga, izmenjen je i dopunjen Krivični zakon Republike Srbije u delu koji se odnosi na zaštitu autorskih i drugih srodnih prava, a u skupštinsku proceduru je ušao i set zakona kojima će se, u skladu sa međunarodnim standardima, regulisati materija intelektualne svojine, kao što su Zakon o autorskim i drugim srodnim pravima, Zakon o žigovima, Zakon o patentima, Zakon o geografskim oznakama porekla robe, Zakon o topografiji integrisanih kola.
Nažalost, pogrešna sudska praksa doprinela je ponovnom širenju piraterije. Naime, od strane pojedinih sudova ne primenjuju se odredbe Krivičnog zakona Republike Srbije zbog njihovog pogrešnog stava da treba primeniti odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima, koji takođe propisuje krivična dela, ali njihovo gonjenje po odredbama tog zakona preduzima se po privatnoj tužbi. To u praksi znači da je oštećenome faktički nemoguće da prikupi relevantne dokaze. Zato je za njega neuporedivo povoljnije da se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Gotovo je sigurno da će vrlo brzo uslediti temeljna reforma našeg krivičnog zakonodavstva. Jedan od predloga je da se u Krivični zakon Republike Srbije ugradi nova Glava krivičnih dela protiv intelektualne svojine, dakle intelektualna svojina treba da bude novi grupni zaštitni objekat. Ovo će u znatnoj meri doprineti sprečavanju piraterije u našoj zemlji, a uz druge preventivne i administrativne mere, koje takođe treba propisati i sprovoditi, ovaj problem će biti sveden na nivo u kojem postoji u drugim, a pre svega u razvijenim evropskim zemljama.
|
Radna grupa za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore u SCG Sve na jednom mestu U jesen 2003. Američka privredna komora, kao vodeća organizacija koja predstavlja američke i druge inostrane kompanije u SCG, formirala je Task Force (radna grupa) za pitanja zaštite intelektualne svojine koja okuplja sve zainteresovane članove u cilju integracije informacija o problemima u pogledu propisa o zaštiti prava intelektualne svojine i njihovog sprovođenja, kao i otpočinjanja dijaloga s državnim organima SCG, uključujući i organe država članica, u vezi s pitanjima zaštite intelektualne svojine. AmCham Task Force za pitanja intelektualne svojine blisko sarađuje s drugim poslovnim asocijacijama, tehničkim timovima međunarodnih donatora, uključujući se u redovnu razmenu informacija o napretku postignutom u ovoj oblasti s USAID-om, EU, Svetskom bankom i ostalima. Zalažući se za stav da je zaštita svojine jedan od najvažnijih preduslova za integraciju Srbije i Crne Gore u globalnu ekonomiju, Američka privredna komora i njen Task Force za zaštitu intelektualne svojine su spremni da: * Pruže savete, u koordinaciji s međunarodnim organizacijama i drugim poslovnim grupama, u procesu priprema propisa; * Sarađuju na edukaciji svih nadležnih državnih organa vlasti, uključujući sudije i unapređenju postupanja po predmetima iz oblasti intelektualne svojine; * Pruže pomoć u podizanju nivoa svesti o važnosti zaštite intelektualne svojine; i * Podstaknu intenzivniju regionalnu saradnju na Balkanu na polju zaštite intelektualne svojine Aktivni članovi AmCham Task Force za zaštitu intelektualne svojine:
|
Prema najnovijoj definiciji Interpola, piraterija spada u organizovani kriminal. Piraterijom se bave međunarodne organizovane grupe, a određena saznanja ukazuju da se međunarodni terorizam delom finansira od prodaje piratskih proizvoda. Činjenicu da je reč o organizovanom kriminalu potvrđuju do sada realizovani slučajevi otkrivanja ilegalnih fabrika za proizvodnju optičkih kompakt diskova sa muzičkim i filmskim sadržajem ili kompjuterskim softverom, bazama podataka i multimedijalnim sadržajima. Organizovanost ovih kriminalnih grupa ogleda se u broju pripadnika, vremenskom kontinuitetu delovanja, zajedničkom cilju vršenja krivičnih dela a to je sticanje finansijske ili druge materijalne koristi. Piraterija je jedan od najprofitabilnijih vidova kriminaliteta današnjice. Procene su da donosi neuporedivo veći profit od narko-kriminala. Na 50000 evra uloženih u trgovinu opojnom drogom, heroinom, nelegalni profit je od 50 do 100 000 evra u zavisnosti od tržišta na koje se droga plasira. Ukoliko se isti iznos uloži u proizvodnju piratskih optičkih kompakt diskova, zarada je 450000 evra. Na postojanje organizovanog kriminala u ovoj oblasti ukazuju sledeći argumenti:
* Piratska produkcija odvija se uz upotrebu najsavremenijih, visokosofisticiranih tehničkih uređaja, veoma velike vrednosti. (Ova oprema je obeležena određenim, međunarodnim kodovima koji nedvosmisleno identifikuju uređaj i opremu na kojoj je napravljen optički kompakt disk);
* Piratska produkcija veoma brzo neovlašćeno proizvodi najnovija autorska dela, nekad i pre nego što se u prodaji pojavi legalno izdanje (primer muzičkog albuma “Shonj” - izvođača Eminema, čiji su se piratski muzički kompakt disk i kaseta pojavili pre nego što je distribuirano legalno izdanje).
* Proizvodnja “stampera” i “glas mastera” (matrica sa snimljenim muzičkim ili filmskim, odnosno multimedijalnim sadržajem ili kompjuterskim softverom) počiva na visokoj i veoma skupoj tehnologiji. Posebno razrađenim kanalima organizovanog kriminala nabavljaju se primerci najnovijih autorskih dela, proizvode se ilegalno matrice i zatim vrši neovlašćeno umnožavanje u ogromnim tiražima, koji u tolikoj meri preplave tržište da je gotovo nemoguće plasirati legalne proizvode.
* Izvoz piratskih proizvoda na inostrana tržišta, a posebno na zapadnoevropsko tržište, donosi lavovski deo nezakonite zarade. Piratska produkcija odvija se u najvećoj meri u Ukrajini, Rusiji, Kini, Bugarskoj, itd, a u novije vreme i u Srbiji i Crnoj Gori. Za plasiranje piratskih proizvoda na zapadno tržište koriste se krijumčarski kanali koji su već razrađeni za krijumčarenje cigareta, droge i oružja. Krijumčarenje na zapadno tržište je posao visokog rizika, ali njime se ostvaruju neuporedivo veće zarade, koje se kreću i do 1000 odsto.
* Kroz piratsku produkciju, ulaganjem u skupu opremu i u poslovanje naizgled legalnih preduzeća, često se pere novac iz drugih nelegalnih poslova; na primer, iz trgovine opojnim drogama. S druge strane, određena saznanja ukazuju da je jedan od ogranaka terorističke organizacije Al kaida finansiran upravo novcem od piraterije.
Zoran Đokić, pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije i predsednik Komisije za borbu protiv piraterije pri Vladi Republike Srbije
