Dođi na operaciju ako budeš živ

Bilo bi interesantno čuti obrazloženje ili bar videti izraz lica lekara koji obaveštava pacijenta da mu je termin za magnetnu rezonancu ili kateterizaciju zakazan za osam do 10 godina. Ako imamo u vidu da se radi o ozbiljnim dijagnostičkim metodama kojima se detektuju po život opasne bolesti, odgovornost za tu vrstu bezobrazluka bi morala da bude u nadležnosti ako ne državne uprave koja je sigurno najveći krivac, onda bar na nekom ko se zakleo Hipokratu. Ali, u farsi od zdravstvenog sistema, vest da ste otpisani ako nemate novac za privatnika donosi šalterska službenica. Obično jednom mesečno, jer se nekako odomaćilo da se administrativci ne uznemiravaju baš svaki dan, već samo određenog dana u mesecu kada se nepregledna masa bolesnih ljudi smesti u ponižavajuće redove za zakazivanje.

Zbog toga sva opravdanja koja nam se svakodnevno plasiraju, od siromaštva do deficita stručnog kadra, deluju neuverljivo kada se pažljivije pogleda kolike su zbilja liste čekanja. Prema zvaničnim podacima, prosek čekanja na operaciju katarakte je tri godine, a nije retkost da se neko na listi nalazi i po 6-8 godina. Na operaciju veštačkih valvula kod srčanih bolesnika čeka se i po četiri godine, uz sreću da neko sa tom vrstom oštećenja preživi toliko. Samo da bi dobili dijagnozu, onkološki bolesnici u Sremskoj Kamenici čekaju pola godine a na zračenje još četiri meseca. Prema podacima udruženja Pravo na zdravlje, oko 60.000 osoba obolelih od raka ostalo je uskraćeno za lečenje u prethodnih pet godina. Na ugradnju veštačkih zglobova ponekada se čeka i celu deceniju... Komentarišući ovakvu statistiku, a i činjenicu da se pojedine operacije zakazuju za 2023, nedavno je direktor RFZO prof. dr Momčilo Babić to nazvao podsmevanjem zdravom razumu, što je sigurno najtačnija dijagnoza koju smo dobili, samo je i ona stigla sa ogromnim zakašnjenjem.

Nove zdravstvene vlasti su najavile novu zdravstvenu politiku čiji će cilj biti da za sve medicinske procedure smesti u okvir od godinu dana. Takođe, najavljene su i kazne za one koji se ne budu pridržavali plana, a to su već osetili direktor Klinike za ortopediju u KCS prof. dr Marko Bumbaširević i direktor Klinike za očne bolesti dr Miloš Jovanović uz obrazloženje da za godinu i po dana nisu smanjili liste čekanja. Ova vest bi bila ohrabrujuća da su kojim slučajem smenjeni još neki igrači pre svega članovi tenderskih komisija.

Recimo, liste čekanja za ugradnju veštačkih zglobova su ogromne, a dešava se da operacija uopšte nema jer bolnice ne poseduju veštačke zglobove i pored činjenice da im je Fond odobrio sredstva. O čemu se radi za NIN objašnjava prof. dr Slobodan Slavković, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica: Kada su mi odobrena sredstva od 305 miliona za nabavku veštačkih zglobova i prateće opreme, formirao sam komisiju od sedam članova sa zadatkom da u okviru te svote pripremi specifikaciju onoga što nam je potrebno. Ne želim da kupujem zglobove koje su dve generacije iza onih koje trenutno postoje na tržištu. Firma koja prodaje zastarele modele kolena je uložila žalbu na tendersku specifikaciju, zadatak komisije je bio da za 5 do 10 dana donese odluku da li će procedura morati da se ponovi ili da nastavimo sa nabavkom. Odgovor nismo dobili četiri meseca, a i tada smo dobili zahvaljujući mojim ličnim naporima i pismima koja sam slao Ministarstvu i Fondu. Komisija je jedna autistična ustanova u kojoj o vrlo stručnoj specifikaciji raspravljaju pravnici i tamo mesecima sve stoji. Zbog toga od decembra prošle godine nismo ugradili nijedno koleno, nismo ih imali, a zbog istovetne situacije VMA nije radio osam meseci a KCS godinu dana. Manjkavost ovog zakona o tenderima je u tome što su iz straha da se ne pravi diskriminacija širom otvorena vrata da konkuriše svako i što nam tenderska komisija i pojedini ponuđači blokiraju proces i kradu neophodno vreme.



Međutim, po mišljenju Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije pravi problem nisu stvarne već veštačke liste čekanja koje predstavljaju poseban oblik korupcije. Na osnovu njih se pacijenti iz državnog sektora prebacuju u privatni gde će ih pregledati državni lekari do kojih je uz uput nemoguće doći na njihovom radnom mestu u bolnici. Kako to funkcioniše objašnjava predsednik udruženja prim. dr Milica Nikolić-Urošević:

Bolnički doktori ne poštuju zakone iz oblasti zdravstva, postoji problem sa izveštajima doktora koji istovremeno rade u državnom i kao konsultanti u privatnom sektoru, pacijenti koji su platili pregled u privatnoj ordinaciji preko reda završavaju dijagnostiku koja je predmet liste čekanja jer imaju direktnu prohodnost za obavljanje dijagnostike koristeći uticaj i položaj (direktor, profesor...) doktora koji ga je pregledao u privatnoj ordinaciji, a od izabranog doktora se zahteva da samo napiše uput za neku dijagnostičku proceduru. Činjenica je da svaki bolnički doktor mora imati dva puta nedeljno preglede u ambulanti, a da praksa pokazuje da mnogi profesori nemaju ni jedan dan u godini. Na taj način se pacijenti usmeravaju u privatne ordinacije gde profesori ili docenti rade bez ugovora. U dopisu Agenciji za borbu protiv korupcije pomenuli smo slučaj pacijentkinje koja je sa uputom došla na Kliniku za endokrinologiju gde ju je primila prof. dr Svetlana Vuković, koja je pacijenta uputila na pregled hormona u privatnu laboratoriju Konzilijum i zakazala pregled u privatnoj ordinaciji Polimedik, sa analizama.
A da niko ozbiljno ne kontroliše šta se dešava sa pacijentima koji su na listi čekanja u sudaru sa onima koji su alternativnim kanalima izborili za sebe mesto u državnom zdravstvenom sistemu, naša sagovornica dokazuje brojkama - tokom prvomajskih praznika u KCS je urađeno ukupno 445 CT dijagnostike mimo liste čekanja. Konkretno, šestog maja na skeneru je bilo samo 18 pacijenata sa liste i 210 mimo nje.

Jednim delom mimo liste dolaze zaslužni pacijenti koji su u pravo vreme platili na privatnoj klinici, a drugim oni koji su spremni da na licu mesta plate i to zahvaljujući neadekvatnom tumačenju čl. 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji se odnosi na dopunski rad za vanstandardne usluge.
Praksa je pokazala da se u radno vreme zdravstvene ustanove obavlja dijagnostika za pacijente koji nemaju zdravstveno osiguranje, odnosno overenu zdravstvenu knjižicu, ako pacijent plati, i na taj način se krši Zakon o zdravstvenom osiguranju. U prilog ovoj tvrdnji ide izjava direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, koji je rekao da je doktorima koji rade u toj bolnici mala plata, zbog čega moraju da operišu pacijente koji plaćaju takve operacije i da se Institut suočava sa nedostatkom zavojnog materijala već u prvoj polovini godine. Za to vreme, liste čekanja za građane Srbije kojima je potrebna dijagnostika ili hirurški zahvat postaju sve duže a vreme čekanja za ove vrste intervencija za mnoge pacijente-osiguranike postaje nedostižno, kaže dr Urošević.

I dok su jednim delom liste čekanja posledica korupcije, drugim su posledica organizacionog haosa na nivou države i nemanja jasne percepcije o situaciji na terenu. Divno zvuči najava da će sve operacije morati da budu obavljene u roku od godinu dana, ali ponekad nije dovoljno tako nešto samo narediti. Recimo, na Institutu Banjica ne postoji mogućnost plaćanja da bi se preskočila lista čekanja, ali ni mogućnost da se zamena zglobova obavi u propisanom roku na listi je 7.500 ljudi, a bolnica ima mogućnost da godišnje obavi do 2.200 ovakvih operacija. Uz to se i broj novopridošlih rapidno povećava jer je 15. marta ove godine na listi bilo 6.872, a početkom maja već 7.450 pacijenata.

Pritisak na Banjicu je ogroman jer mi na nivou Srbije nemamo dovoljno stručnjaka za ugradnju veštačkih zglobova. A sve što se loše uradi stiže kod nas na reviziju. Jedna revizija uzima vreme koliko dve primarne operacije, ali Fond ne prepoznaje da je to mnogo skuplje, da su češće kombinacije i da smo mi kažnjeni jer to radimo. Pokušavao sam kod svih direktora Fonda da to objasnim, ali nije vredelo. Lekara imamo dovoljno, posedujemo tri sale i radi se u dve smene, ali su problem anesteziolozi i sterilizatori. Veoma često otkazujemo operaciju zbog kvara na sterilizatoru, a do novih ne možemo da dođemo. Dva puta su nam sredstva odobrena, dva puta mi je osporen tender i dok sam čekao razrešenje komisije, Fond je novac preusmerio nekom drugom. Išao sam u RFZO da bismo razgovarali o listama čekanja, ali sam se susreo sa pravničkom birokratijom. Jedna pravnica mi je saopštila da sam dužan da operacije obavim u roku od šest meseci. Pitao sam kako uz priliv sa kojim se suočavam, a ona mi je rekla da pacijente preusmerim u druge bolnice. To nije moj posao, već njihov ne znam kako bih nekom iz Beograda koji ima uput za Banjicu mogao da kažem da ide u Leskovac, a ne znam ni da li bi to bilo po Ustavu. Meni ne treba 7.000 pacijenata, kada mogu da operišem samo 2.000, ali ne znam šta ćemo sa onih preostalih 5.000, kaže dr Slavković.



Po svemu sudeći, za sada, ne znaju ni zdravstvene vlasti, jer taj problem neće biti rešen samo smenom direktora koji nisu postigli normu. A uz sve navedene probleme, suočićemo se sa još jednim tihom opstrukcijom lekara specijalista koji su nezadovoljni solidarnim porezom i najavljenim smanjivanjima plate. Nemaju potrebu čak ni da štrajkuju ili da se javno bune, dovoljno je da nastave ono što su već počeli da rade da svaki dan obavljaju po jednu do dve operacije manje, uz opravdanja koja niko ne može da ospori poput iznenadnog skoka pritiska kod pacijenta, zbog čega se on skida sa programa.

Rekordi

U Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje poslednja operacija kateterizacije je zakazana za septembar 2020, a operacija ugradnje veštačke valuve za 5. jun 2018.
U zdravstvenom centru Bor operacija katarakte se zakazuju za 2021. godinu.
U KCV Vojvodina na ugradnju mekog očnog sočiva pacijenti će morati da sačekaju februar 2018.
U Kliničkom centru Kragujevac poslednja operacija ugradnje kolena je zakazana za februar 2023, a ugradnja bescementnog kuka (namenjen mlađim i radno sposobnim osobama) se zakazuje za maj 2020.
U bolnici u Kruševcu na cementni veštački kuk (namenjen osobama starijim od 75 godina) pacijenti će čekati do januara 2017.