Evakuacija

Povodom evakuacije našeg življa iz poplavljenih područja imao sam neobičnu mada očekivanu raspravu, da li spasioci imaju pravo da i silom evakuišu one koji su u opasnosti, a neće da odu sa svojih imanja i kućišta, uz objašnjenje: Nek bude šta bude!. Poređenje koje sam ja nudio je da nadležni bezbednosni organi većine civilizovanih zemalja, uključujući i našu, imaju dužnost, da, uprkos njegovoj odluci, spasavaju život samoubice recimo pred njegov skok sa mosta. Za to postoji i naučna potvrda. Psiholozi, stručnjaci za tu pojavu, tvrde da je samoubistvo zapravo poziv u pomoć, koju, makar i podsvesno, svaki samoubica priželjkuje da mu se ukaže.

Etimološki reč evakuacija nije komplikovana. Ne mora se biti etimolog da se u reči evakuacija prepozna njena srodnost sa imenicom vakuum, naučnim terminom za prazan prostor bez ikakvih elemenata ili jedinjenja u nekoj posudi ili prostoru. Poreklo obe reči i vakuuma i evakuacije je latinski pridev vacuus, prazan, u srednjem rodu vacuum. Među svim jezicima u Evropi upotrebljava se ovaj evropeizam iz naslova kolumne, s tim da Nemci, kao i obično, imaju i svoju reč germanskog porekla.

U 13. veku u najvećim evropskim jezicima reč evakuacija je bila isključivo vojni termin za povlačenje vojske sa svog odredišta. Tek u 18. veku se počela upotrebljavati u širem smislu, onako kako se sve do danas upotrebljava kod nas i u svetu.
Jedan pouzdan rečnik novih reči nastalih u engleskom jeziku poslednjih sto godina navodi da se glagol evakuisati prvi put pojavio u današnjem smislu u londonskom dnevniku Tajms (a gde bi drugde!) tek 1938. godine i citira rečenicu u kojoj se ona našla: Čelnici velikih britanskih gradova se kolebaju da li da, pored dece, evakuišu i odrasli živalj.