Laža i paralaža

Kada su Bogoljuba Karića, nekadašnjeg najbogatijeg Srbina, Slobinog tajkuna, predsednika Pokreta snaga Srbije a danas ruskog azilanta, svojevremeno pitali oseća li iole nelagodu što je novcem kupio titule ukrajinskog i ruskog akademika, on je odgovorio: Zašto? Pa za 100 godina za to moje unuke i praunuke niko neće ni pitati, a u njihovim biografijama će pisati da im je deda i pradeda bio akademik.

Za razliku od Karića koji se kitio počasnim titulama poput, recimo, doktora nauka japanskog univerziteta Soka, njegov današnji pandan, Mića Jovanović težinu nalazi u pravim doktoratima najprestižnijih akademskih hramova, kao što je Londonski univerzitet i elitna Londonska škola ekonomije. Najbolje se to vidi na sajtu njegovog Univerziteta Megatrend, gde je doskora bio rektor: Prvu doktorsku disertaciju odbranio na Londonskom univerzitetu 1983. godine (menadžment i industrijski odnosi), a drugu (organizacione nauke) na univerzitetu u Mariboru 1991. godine...

Uživao bi Mića i dalje u blagodetima i počastima da tri baksuza iz Londona nisu ugrozila dugo građeni akademski mit, svodeći ga na provenijenciju Gogoljevih junaka. Prvo su doktorat ministra policije Nebojše Stefanovića, za dve godine napisan i odbranjen na Megatrendu i to baš pod mentorstvom Jovanovića, proglasili plagijatom, da bi ubrzo izneli i sumnju da je Jovanović doktorirao u Engleskoj 1983. godine.

Potom, u tekstu objavljenom na sajtu Peščanika Marko Milanović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Notingemu i Miljana Radivojević, postdoktorand na Institutu za arheologiju Univerzitetskog koledža, pišu da nisu uspeli da dođu do doktorske disertacije samog rektora Jovanovića. NJima se formulacija da je doktorirao na Londonskom univerzitetu učinila sumnjivom, jer Univerzitet u Londonu se razlikuje od skoro svih drugih univerziteta po tome što zapravo predstavlja federaciju drugih, manjih univerziteta, a g. Jovanović nije naveo na kom je to koledžu ili institutu doktorirao. Takođe su naveli i da doktorat Miće Jovanovića nisu pronašli u katalozima i bazama podataka za doktorske disertacije u Velikoj Britaniji.

Uz tekst u kojem iznose sumnju u postojanje doktorata Jovanovića, objavljen je i faksimil mejla koji su poslali profesoru Stivenu Vudu sa London School of Economics, a koji je spominjan u javnosti kao mentor kod kojeg je Jovanović doktorirao na temu Radna motivacija u industrijskim odnosima samoupravljanja. U odgovoru profesora Vuda piše: Ja nisam bio mentor Mići Jovanoviću kao doktorskom kandidatu na LSE. On nikada nije bio registrovan kao student na LSE. Bio je registrovan za CNAA diplomu na Portsmutu tokom koje sam ja imao izvesnu mentorsku ulogu, mada ne mogu da se setim kolika je ta uloga formalno bila. On je podneo disertaciju na usmenu odbranu, i u toj fazi je odlučeno da mu se ne dodeli doktorat. U nacrtu su postojali problemi, što je zahtevalo značajnu reviziju. Marko Milanović i Miljana Radivojević navode da su i od samog Jovanovića zatražili da im dostavi svoju disertaciju, ali da odgovor nisu dobili.

Kada se u provere uključio i ministar prosvete dr Srđan Verbić i potvrdio da na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka nema doktorske teze rektora Megatrenda, pozvao je Jovanovića da objasni tu činjenicu ili da podnese ostavku. Mića je pohitao u London da sam pronađe dokaze u svoju korist i opovrgne, kako kaže, napade koji su preko njega i njegovog univerziteta usmereni na rušenje državnog vrha. Odande je poručio da je pronašao svu dokumentaciju i to samo za 40 minuta, a ovima je trebalo 11 dana. Od pet članova Komisije, srećom jedan je još živ i on će se vratiti sa mnom. Vratio se ipak sam, sa doktoratom u ruci, ali ne, kako je to ranije tvrdio, sa LSE već je, kako sad kaže, doktorirao u okviru Britanskog saveta za ekonomska znanja. Gostujući na televiziji Pink pokazao je i potvrdu iz 1991. godine da je odbranio doktorsku disertaciju u januaru 1989. godine. Ja sam to pisao 1983... a završio sam šest godina kasnije. Što se tiče čuvenog profesora Vuda, Jovanović sad kaže: Stiven Vud mi je bio mentor skoro četiri i po godine. Ali, on je bio neobičan čovek i nije ga mnogo zanimalo samoupravljanje. Nije mi dobro išlo sa njim, pa smo prekinuli saradnju, ispričao je Jovanović.

Sve je to u totalnoj suprotnosti sa arhivskim video-snimkom TV Metropolis, koja je inače u njegovom vlasništvu, u kojoj je Jovanović do detalja opisao svoje doktoriranje 1983. godine. Tu on priča da je bio ful-tajm student, što znači da je morao tezu da završi za tri, tri i po godine, da je proveo sate u biblioteci LSE, pročitao na desetine hiljada stranica i da je imao sreću da iz prve odbrani doktorat jednog dana u januaru 1983. godine. Ispostavilo se, dakle, i to u njegovoj poslednjoj izjavi, da se jedan dan u novembru 1983. godine pretvorio u februar 1989. Šta tek reći za podatke sa sajta Megatrenda, gde je u zvaničnoj biografiji nekadašnjeg rektora navedeno da je od 1983. godine predavao kao profesor na engleskim, francuskim, nemačkim i američkim prestižnim univerzitetima, iako u to vreme još nije doktorirao.

Da u ovoj čehovljevskoj drami našeg visokog školstva puška na zidu, u ovom slučaju doktorat, mora pući, bilo je jasno kada je Mića počeo da brižljivo bira za koje će medije davati izjave i gostovati u emisijama, u kojima ga, uglavnom, ne pitaju za niz sumnjivih, teško dokazivih i bizarnih podataka, od njegovog vina chateau De Bozinoff, sa apelacijom cru bourgeois (koja se prave u zamkovima u okolini Bordoa), preko sumnjivih titula, poput viteza britanskog reda ljiljana, pa do Istraživačke laboratorije za generalnu kosmologiju u Parizu.

Dojče vele u opsežnom istraživačkom tekstu pozabavila se mnogobrojnim institucijama Jovanovićevog Megatrenda, mada je on pokušao da sakrije i obriše sa svog sajta informacije o školama koje je navodno osnivao u inostranstvu. Poslovna škola Zapadni London (West London Business School) se, prema zvaničnim navodima koji su preko noći uklonjeni sa internet-stranice Megatrenda, nalazi u sastavnom delu univerzitetske mreže. Ta škola, osnovana je u saradnji sa Londonskom školom za biznis i finansije i Škole za biznis i menadžment iz Grenobla. U registru vlade Ujedinjenog Kraljevstva, gde su pobrojane sve visokoobrazovne ustanove čije diplome i sertifikate priznaje država, nema ni traga univerzitetu Megatrend i Londonskoj poslovnoj školi.



Slično je i sa Međunarodnim Megatrend univerzitetom sa sedištem u Beču. Novinari austrijskog Presa su još 2012. uspostavili kontakt sa Komisijom za akreditaciju u Srbiji koja je negirala da je bečkom Megatrendu izdata bilo kakva akreditacija za rad u Beču. Ubrzo zatim Ministarstvo prosvete Srbije, tada sa Žarkom Obradovićem na čelu, demantovalo je ove tvrdnje. Bivši ministar Obradović je inače profesor i prorektor Odeljenja za međunarodnu saradnju Megatrend univerziteta, a u odgovoru na upit Dojče velea, sadašnje Ministarstvo prosvete navodi da ono ne poseduje informacije o bečkoj akreditaciji tog fakulteta

Još zanimljivija je Megatrendova dalekoistočna misterija. Univerzitet u Japanu osnovan je u saradnji sa Teogaku Training School Japan TTSJ, koju je pak Megatrend osnovao zajedno sa kompanijom Proudfoot Japan Inc. 2011. godine. Međutim, ova škola nije registrovana ili akreditovana kod japanskog nadležnog ministarstva, kao ni kod japanske asocijacije za akreditaciju univerziteta.

Dakle, prema pisanju Dojče vele, akreditovani Megatrend univerziteti u Londonu, u Beču, u Japanu - ne postoje. Zato su u nedostatku validne argumentacije na sceni priče o zaveri, reketu, prisluškivanju, što će imati reperkusije i na sudu. Tek da se potpuno ogoli strmoglavi pad našeg visokog školstva.