Oštro protiv sive ekonomije

Foto Aleksandar Dimitrijević

Malo šta se promenilo u javnim finansijama zemalja regiona u poređenju sa onim što su ministri finansija rekli i 2013, na prethodnom, već tradicionalnom okupljanju u Bečićima. Budžetski deficit i visok javni dug, prevelika tekuća potrošnja, premalo investicija, nerestrukturirana javna preduzeća i nelikvidnost privrede i dalje muče većinu ovih zemalja. Ipak, ove godine novo u odnosu na prošli NIN-ov Samit bili su recepti za ono što ministri i stručna javnost nazivaju fiskalnom konsolidacijom ili uravnoteženjem prihoda i rashoda budžeta kako bi se smanjio, najpre, manjak u državnoj kasi, a time i potreba za daljim zaduživanjem i narasli javni dugovi. Na njihovim agendama u petak, 13. juna u Bečićima, na skupu posvećenom Finansijskoj budućnosti regiona, manje mesta je zauzimala priča o neophodnosti smanjenja plata i penzija (Srbija je u tome, doduše, bila izuzetak), a više insistiranje na prihodima budžeta. Ali ne povećanjem poreza i ostalih dažbina, jer bi, svesni su ministri finansija, to samo pospešilo ekonomski sunovrat i moglo da gurne privredu u još dublju recesiju i posredno dodatno smanji ionako utanjene prihode zbog utaja poreza, rada na crno i zatvaranja firmi i preduzetničkih radnji, već uvođenjem reda u javne finansije, oštrijom poreskom disciplinom i sprečavanjem rada u sivoj zoni, koji osim što za rezultat ima manje prihode budžeta, narušava i konkurenciju na tržištu i dovodi u neravnopravan položaj onoga koji bi da poštuje zakonske propise i plaća neophodne državne dažbine.

Tako je, najpre, Lazar Krstić, ministar finansija Srbije najavio da će Vlada u narednim danima krenuti u oštro sankcionisanje sive ekonomije, zbog koje, prema procenama nadležnih, budžet ostane uskraćen za čak 700 miliona evra godišnje. Ministar finansija Srbije očekuje da će izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje bi uskoro trebalo da budu usvojene u Skupštini, pomoći državi u suzbijanju rada na sivo, a time i povećati prihode u budžetu.

Na opasku Gorana Pekeza, direktora Japan tobako internešenala, da ilegalna trgovina rezanim duvanom i cigaretama učestvuje sa 14 odsto u trgovini ovim proizvodima u regionu, te da zbog šverca duvana padaju budžetski prihodi, tako da je samo Srbija lane zbog toga ostala uskraćena za oko 200 miliona evra, Krstić je odgovorio da je svestan da se sprečavanjem šverca prihodi budžeta mogu povećati za 150 do 200 miliona evra godišnje, što bi onda Vladi omogućilo da ne smanjuje plate i penzije i da ne štedi, ili bar ne u tolikoj meri, na politički i socijalno najosetljivijim grupama.
Odlučna borba protiv ilegalne trgovine rezanim duvanom i cigaretama ključ je za obezbeđivanje stabilnih prihoda budžeta u zemljama zapadnog Balkana, posebno imajući u vidu da javne finansije ovih zemalja u velikoj meri zavise od akciza na duvanske proizvode. Prihodi od oporezivanja duvanskih proizvoda u ovom regionu su oko dve milijarde evra godišnje, kazao je Pekez.

On je naglasio da ne postoji jedno rešenje, niti jedan organ ili proizvođač koji se sami mogu izboriti sa problemom ilegalne trgovine te da je zbog toga potrebna efikasna zajednička borba, a njegovu ideju da se ilegalna trgovina duvanom okarakteriše kao krivično delo i organizovani kriminal, najglasnije je prihvatio ministar finansija Crne Gore Radoje Žugić, a taj predlog prećutno su podržale i njegove kolege iz ostalih zemalja.
Boris Lalovac, koji je od prošlogodišnjeg NIN-ovog Samita napredovao sa mesta zamenika ministra na poziciju ministra finansija Hrvatske, naglasio je da je za uspešniju borbu protiv sive ekonomije neophodno reformisati javnu upravu, jer se siva zona poslovanja uvek brže razvija od ekonomije.

Hrvatska je riješila da obrne pristup i da umjesto objavljivanja crne liste pokušamo sa objavljivanjem bijele liste privrednika koji na vrijeme izmiraju svoje obaveze. I oni će imati prioritet u poslovima sa državom. Sada ćemo dobre hvaliti umjesto da loše gonimo. Koliko ko plaća u državni proračun toliko će mu se vratiti kroz rad sa državom time što će imati prioritet u tom radu, objasnio je Lalovac.
Slično je i u Crnoj Gori, rekao je Žugić, napominjući da i ta država već ima bele liste poreskih platiša. Uz to je, prema njegovim rečima, kampanjom budi odgovoran, u kojoj su građani prijavljivali nepravilnosti u oblasti sive ekonomije, naplata prihoda u 2013. povećana za 10,4 odsto, tako da su prihodi bili za sedam odsto veći od planiranih.

I Besim Bećaj, ministar finansija Kosova, dodao je da oni imaju plavi kanal na carinama što znači da preduzeća koja uredno plaćaju svoje obaveze prema državi i rade legalno po bržoj i pojednostavljenoj proceduri prolaze kroz carinu.
Neophodno je da poboljšamo rad poreske uprave i carine, jer će to povoljno uticati na prihodnu stranu budžeta. Kada govorimo o neformalnoj ekonomiji, Kosovo ima nacionalnu strategiju i nacionalnog koordinatora za borbu protiv neformalne ekonomije i tu očekujemo povoljne rezultate, poručio je Bećaj.

Osim sive ekonomije i poreske discipline koja je na niskom nivou u svim zemljama regiona, Srbiju čini se više nego susede brine visok budžetski deficit i previsok javni dug, kao i kašnjenje sa fiskalnom konsolidacijom i oštrijim rezovima u budžetskoj potrošnji. Izbegavajući da direktno odgovori na pitanje da li će se u rebalansu budžeta, čije usvajanje su poplave pomerile sa juna na drugu polovinu jula, naći i smanjenje ne samo plata, već i penzija za 10 odsto, Lazar Krstić, nije zaboravio neodgovornu odluku vlade Mirka Cvetkovića da u jesen 2008. poveća penzije za 10 odsto, a onda je upoređujući penzije i plate u Srbiji i Makedoniji objasnio da su naši izdaci za te namene značajno veći nego kod južnog suseda. Komentarišući stav ministra finansija Makedonije Zorana Stavreskog koji nije zagovornik, pogotovo nominalnog smanjenja plata i penzija, jer to uz veliki psihološki efekat deluje i na smanjenje potrošnje, Krstić je rekao da je nezahvalno savetovati kolege iz drugih zemalja regiona, pogotovo ako biraju između tekuće potrošnje i kapitalnih izdataka. A Srbija je u još goroj situaciji, jer ona nema ni taj izbor, konstatovao je Krstić.
Makedonija je u mnogo boljoj situaciji, kod njih je prosečna zarada 220 evra, a u Srbiji 380. Prosečna penzija je, takođe, u Makedoniji niža za gotovo 100 evra. Mi smo doneli odluku da do 2017. smanjimo deficit za 150 do 170 milijardi dinara i od tog cilja ne odustajemo, iako su nas poplave usporile i saniranje posledica moraće da se odrazi na rebalans budžeta, kazao je Krstić.

On kao alternativu smanjenju plata i penzija navodi uvođenje reda u javnim preduzećima, jer, kako kaže, u njima su zarade ipak najveće, a postoje preduzeća u kojima je iznos otpremnine i do 900 evra po godini radnog staža, što je nekoliko puta više od zakonskog minimuma.
Srbija je, uz Albaniju, rekorder i po visini duga u poređenju sa BDP od blizu 70 odsto, za razliku od Makedonije, čiji se ministar finansija pohvalio da zbog relativno niskog duga od oko 30 procenata BDP-a ne mora da sprovodi hitne mere konsolidacije. Takođe, Kosovo ima učešće duga manje od 10 odsto BDP-a i fiskalno pravilo, kojeg se pridržava, da budžetski deficit ne sme preći dva procenta BDP-a. U Srbiji bi, poređenja radi, on ove godine mogao dostići i osam odsto.
Od Krstića se moglo čuti i kako Vlada Srbije, za sada, ne planira da uvodi krizni porez koji bi pomogao u saniranju posledica poplava. S druge strane, njegov crnogorski kolega Žugić je naveo da je upravo krizni porez na plate u javnom sektoru veće od proseka bio jedan od odgovora na potrebu ove zemlje da smanji budžetski deficit, koji je u 2012. bio iznad šest procenata BDP-a.

Žugić je istakao i da je prema podacima Svetske banke region zapadnog Balkana prošle godine izašao iz recesije, jer je ostvaren prosečan rast BDP-a od 2,2 odsto, ali je teren još uvek klizav, pogotovo što je kriza ostavila snažne posledice na gotovo sve ekonomske sektore. Od fiskalnog, koji muče visok deficit i javni dug, preko bankarskog, koji se bori sa nenaplativim kreditima, padom kreditne aktivnosti i visokim kamatnim stopama, do realnog sektora, odnosno industrije koju razara nelikvidnost. I pored toga Žugić je uveren da region ima šansu da postane ekonomski najdinamičniji deo evropskog kontinenta.

Regionu je neophodan dinamičniji ekonomski rast, ne samo da bismo stizali razvijenije zemlje Evrope i svijeta i poboljšali životni standard naših građana, već da bismo iskoristili i velike neiskorišćene kapacitete koje posjedujemo, smatra ministar finansija Crne Gore.
On najavljuje dalju fiskalnu konsolidaciju u Crnoj Gori, koja je već dala rezultat kroz rast BDP-a za 3,5 odsto u 2013, i to kroz povećanje produktivnosti, reformu tržišta rada i fleksibilizaciju zapošljavanja, usklađivanje obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, reformu zdravstvenog i penzijskog sistema i racionalizaciju državne uprave.

Srbiju praktično čekaju isti procesi. Najavljeno je usvajanje seta reformskih zakona, usvajanje rebalansa budžeta, mada još nije jasno da li će se njima smanjivati rashodi za plate i penzije, reforma penzijskog sistema i izmena Zakona o radu, na kome posebno insistiraju inostrani investitori.
Boris Lalovac je precizirao da je Hrvatska od početka krize, odnosno od 2008. do 2013. na prihodnoj strani budžeta izgubila ceo jedan budžet, odnosno da su joj za toliko smanjeni prihodi za pomenutih pet godina. I usklađivanje sa Evropskom unijom, posle ulaska Hrvatske u EU 1. jula 2013, donelo je javnim finansijama ove zemlje dodatne poteškoće.

Naš ulazak u EU iz temelja je promijenio fiskalnu politiku pa se opet nalazimo u izvjesnoj tranziciji, kao i uvijek kada su ovi prostori u pitanju. I naravno, naši problemi su mnogo sličniji problemima zemalja regiona nego članica EU bez obzira na to što smo član Unije. A tu prije svega mislim na problem u rokovima plaćanja, restrukturiranju preduzeća, penzijskom ili zdravstvenom sustavu. Mi možemo razgovarati o fiskalnoj konsolidaciji sa zemljama EU, ali imamo različite polazne osnove. EU, pa i zemlje koje su postale članice 2004. su imale privilegiju da se reformišu lagano, u vrijeme prosperiteta i visokog ekonomskog rasta. A mi se danas suočavamo sa činjenicom da se problem javnog duga i visokog budžetskog deficita može rješavati jedino ekonomskim rastom, a ne smanjenjem deficita. Sa druge strane, strukturne reforme daju rezultate tek za nekoliko godina, nikako na kratak rok. Doduše, naše reforme do sada su uglavnom bile linearne a ne suštinske i Hrvatska je u godinama prije krize imala solidne stope rasta, ali on svakako nije bio održiv. Zasnivao se najviše na trgovini i građevinarstvu, a realnog rasta nema bez rasta industrije, kaže Lalovac.

Zato je njihov makedonski kolega Zoran Stavreski, iako zadovoljan pozitivnim trendovima, rastom BDP-a od 3,8 odsto i niskim javnim dugom, ukazao na problem niske stope zaposlenosti koja muči Makedoniju, kao i niskim platama i penzijama, koje su znatno niže nego u zemljama okruženja.
Nismo primorani na hitnu fiskalnu konsolidaciju, zbog niskog učešća duga u BDP-u, ali srednjoročno nas to ipak čeka. Pogotovo što nismo zadovoljni udelom plata u strukturi budžetske potrošnje, od 11 odsto BDP-a, a sa druge strane trpe kapitalne investicije. Moramo uravnotežiti rashode na socijalna davanja i plate i voditi računa o velikim projektima koji moraju biti ekonomski održivi. Neophodne su nam pažnja i opreznost jer je ekonomska situacija krhka, kaže Stavreski, čija je zemlja lider po pojednostavljenju administrativnih barijera za ulaganja u biznis.
I dok će Srbija ovu godinu najverovatnije završiti sa negativnim ekonomskim rastom, ministar finansija Kosova Besim Bećaj kaže da su oni zadovoljni svojim ekonomskim rezultatima, pre svega rastom izvoza i uvoza, ali da moraju reformisati sistem kako bi omogućili da kosovska ekonomija raste po stopi od pet odsto godišnje.
Zbog toga je Ervin Mete, zamenik ministra finansija Albanije, i insistirao na većem privlačenju stranih investicija i udruživanju regiona koji bi zajedničkim delovanjem mogao da podstakne veći izvoz u inostranstvo, da postane konkurentniji, ali i privlačniji stranim investitorima zbog veličine tržišta.



Na kraju, kako se gotovo ceo region suočava sa potrebom da restrukturira i državna preduzeća ali i privatne kompanije, a muče ga dugotrajni i neefikasni stečajni postupci, Lalovac je izneo zanimljivu ideju: ubrzani proces restukturiranja. Naime, Hrvatska je krenula u proces vansudskog restrukturiranja, tako što se banke kao poverioci i preduzeća kao dužnici, van postupka stečaja, dogovaraju o procesu ozdravljenja.
Dali smo im priliku da se sami dogovore sa bankama, izvan sudskog postupka, da se očiste i razduže, ali ne treba imati iluziju da će baš svako preduzeće to uspjeti i opstati na tržištu. Ipak, ovo je daleko bolja prilika od stečaja koji je u Hrvatskoj znao trajati i po 10 godina. Ovako imate tri mjeseca i poslije njih slijedi ili stečaj ili opstanak, kazao je Lalovac.
Kao dodatni problem istakao je rokove plaćanja za robu i usluge, a nakon ideje da svojim kolegama-ministrima pošalje poresku inspekciju da proveri koliko oni poštuju rokove plaćanja, Lalovac se našalio da zbog toga 2015. možda neće moći da dođe na naredni Samit, jer ne zna da li će do tada ostati ministar finansija.

Zbog potrebe da se dugovi preduzeća restrukturiraju a banke reše naraslih nenaplativih kredita, ministri finansija iskoristili su prisustvo guvernera centralnih banaka, ali i komercijalnih bankara, da naglase da nema zdravih banaka bez zdrave i uspešne privrede i da je i u interesu banaka da sa svojim klijentima iz privrede pronađu model kako bi se prevladali problemi.
A u kojoj se meri razlikuju interesi ministara finansija i guvernera, najbolje se moglo videti kada su na jedno isto pitanje NIN-a svi ministri odgovorili sa da, a svi guverneri sa ne! Ministri bi, naime, rado omogućili bankama da deo obaveznih rezervi pozajme državi uz kamatu od dva-tri odsto i da tim novcem odmah vrate neke druge dugove na koje plaćaju kamatu veću i od sedam odsto. Ta ideja se, međutim, apsolutno nije dopala guvernerima centralnih banaka.