Arhiva

Gas koji život znači

Dragana Momčilović | 20. septembar 2023 | 01:00
Gas koji život znači

Foto Nenad Mihajlović

Svi planovi za realizaciju Južnog toka ostaju na snazi, potvrdio je 17. juna, nakon sastanka sa najvišim državnim zvaničnicima Srbije, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, izražavajući uverenje da je zaustavljanje radova na Južnom toku u Bugarskoj privremenog karaktera. I domaćini iz Beograda poručili su da ne odustaju od Južnog toka, jer se od tog projekta očekuje da Srbiji donese velike ekonomske i energetske koristi, ali i 1,7 milijardi evra vrednu investiciju. Ubedljivo najveću u nekoliko prethodnih decenija.

Uz to, stručnjaci za energetiku smatraju da u Srbiji Južni tok nema alternativu. Generalni sekretar Srpskog naftnog komiteta Slobodan Sokolović kaže da Srbija od kraja 70-ih traga za alternativnim pravcem snabdevanja prirodnim gasom. Izgradnja još jednog pouzdanog pravca snabdevanja prirodnim gasom je od vitalnog značaja za Srbiju i njenu energetsku sigurnost. Bilo je brojnih ideja i potpisivanja memoranduma o razumevanju, za proširenje Plavog toka, horizontalnu konekciju Rumunija Srbija - Hrvatska ili na Nabuko projekat, Balkanski ring i gasovod Niš - Dimitrovgrad. Neki su ostali samo ideje, a neki više nisu ni ideje, kaže on i dodaje da je optimista po pitanju izgradnje Južnog toka, jer ne vidi na duže vreme alternativu snabdevanja Evrope prirodnim gasom sem iz ruskih izvora. Bar dok se politička priča oko Irana ne iščisti.

Ako ne bude Južnog toka, Srbija će ostati na kraju gasovoda malih kapaciteta, pa će i dalje plaćati visoku taksu susedima za transport prirodnog gasa, tvrdi Sokolović, prema čijim je rečima gasovod Niš -Dimitrovgrad realan samo ako ima konekciju sa postojećom gasnom mrežom u Bugarskoj, koja sa takođe puni ruskim gasom.

Prošlonedeljna odluka bugarskog premijera Plamena Orešarskog da, posle velikih unutrašnjih previranja, ali i pritisaka iz Vašingtona i Brisela, ipak prekine radove na deonici Južnog toka u toj zemlji, uzburkala je političke strasti, a Moskva se već obratila i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer smatra da se na Južni tok ne primenjuje Treći energetski paket, zato što se njime reguliše unutrašnje tržište gasa u EU, a ne korišćenje gasovoda za uvoz gasa iz inostranstva. Uostalom, iz istih razloga pravila EU nisu važila ni za nekoliko drugih morskih gasovoda, kao što su Zeleni tok (Libija - Italija), Magrib (Maroko Alžir - Španija) i TransMed (Alžir Tunis - Italija), pa ni za novi planirani gasovod GALSI od Alžira do Italije.

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije kaže da je Južni tok u potpunosti evropski gasovod i da je Treći energetski paket objavljen 2011. upravo kako bi služio da se zaustavi i prolongira ovaj projekat. Vuletić veruje da će tužba Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i zahtev da se na Južni tok ne primenjuje Treći energetski sporazum proći uspešno, jer je, kako kaže, sve ugovore u vezi sa projektom Rusija potpisala pre Trećeg energetskog paketa. Zato, tvrdi Vuletić, Treći energetski paket ne može retroaktivno da važi za Južni tok.

I mnogi međunarodni analitičari tvrde da zbog tih, ali i mnogih drugih razloga, Južni tok neće biti blokiran zauvek. Za njih je valjan dokaz da će Južni tok sigurno biti realizovan i to što je uspešno realizovan projekat istog tipa, Severni tok. Preko njega se Evropa snabdeva ruskim gasom i niko ne postavlja pitanje da li i za njega važi Treći energetski paket. Uz podsećanje da je ključni klijent Severnog toka Nemačka, koja žestoko brani svoje interese u Briselu, dobro upućeni tvrde da je Južni tok u principu isti kao Severni i da će zato biti realizovan. Tim pre što je isplativ svim učesnicima projekta.

Dodatni razlog zbog kojeg se očekuje skori nastavak radova je taj što Međunarodna agencija za energetiku predviđa manjak gasa do 2030. u EU više od 200 milijardi kubnih metara godišnje, a Južni tok može kroz postepeno povećavanje svojih kapaciteta da nadoknadi deo ovog manjka.
Dopremanjem gasa iz Rusije do evropskih potrošača ispod Crnog mora doprineće daljoj diversifikaciji ruta i razvoju infrastrukture u regionu. Iako je prva linija gasovoda Severni tok otpočela sa isporukama gasa u evropsku mrežu u novembru 2011, postoji jasna potreba za još većom diversifikacijom, kažu stručnjaci.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u utorak, posle razgovora sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, izjavio je da je nacionalni interes Srbije da se izgradi Južni tok, a da NIS bude najbolja kompanija u regionu. Znate šta, kad je u Evropi napravljen Severni tok, što ne bi i Južni, upitao je Dačić.

Iz EU javno je Južni tok do sada podržao italijanski premijer Mateo Renci, koji je predložio da lideri zemalja kroz koje će prolaziti Južni tok upute pismo Evropskoj komisiji u znak podrške tom projektu. Slično sigurno misle italijanski ENI i francuski EDF, glavni partneri Gasproma na projektu vrednom 73 milijarde dolara.

Koliko je ruski gas značajan i za potrošače u EU svedoči i činjenica da je istog dana, kada je zbog neplaćenog duga Gasprom obustavio dalje isporuke Ukrajini, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger izrazio nadu da će Rusija nastaviti da snabdeva gasom potrošače u EU. Takođe je najavio da će Evropska komisija podržati Južni tok, ukoliko se uklone sve prepreke koje predstavljaju kršenje evropskog zakonodavstva. Za Srbiju bi bilo ubedljivo najgore da ostane osuđena samo na već postojeći gasovod, kojim se gas iz Rusije do granica naše zemlje transportuje preko Ukrajine.