Granice slobode

U Berlinu je od 21. do 24. juna održan 27. kongres Međunarodnog saveza izdavača koji je okupio delegate nacionalnih asocijacija i izdavače sa svih kontinenata. Pored velikog broja tema o kojima su izdavači raspravljali, na Kongresu je izbran i novi predsednik te svetske asocijacije. Velikom većinom glasova na tu funkciju izabrana je Ana Marija Kabanela iz Argentine. Na svečanom zatvaranju Kongresa ona je od dosadašnjeg predsednika Pijera Visensa iz Španije preuzela čekić, simbol koji joj daje pravo da u tekućem mandatu upravlja Savezom izdavača. Naredni, 28. kongres, održaće se 2008. godine u Seulu.

Značaj ovog velikog skupa, besprekorno organizovanog u hotelu “Interkontinental” u centru Berlina, najavljivale su već teme o kojima se raspravljalo, a to su različiti aspekti izdavaštva danas politički, kulturni i medijski. Od najvažnijih pomenućemo samo neke: Sloboda izdavanja knjiga, Značaj knjige u obrazovanju, Budućnost tržišta knjige, Distribucija u inostranstvu, Kreira li Internet globalnu publiku? Autori i izdavači: imaju li oni potrebu jedni za druge? Izdavaštvo i za zemlje u razvoju i mnoge druge.

Jedan od uvodničara na temu: Sadržaji na novim platformama - konkurencija ili kooperacija? Ričard Čarkin u svom veoma zapaženom izlaganju posebnu pažnju posvetio je “misteriji pravljenja knjige” koja se od Gutenberga do danas nije promenila. Knjiga, kaže on, ostaje nepromenjena, interaktivna i sposobna da stimuliše ljudsko mišljenje. Nova praksa nameće potrebu udruživanja izdavača, jer svi nemaju sve informacije kako bi se kvalitet knjige poboljšao. Kooperacija je u budućnosti imperativ: konkurencija je prepreka (izdavači su međusobno bili neprijatelji). Važno je takođe osigurati se markom koja potrošaču uliva sigurnost u kvalitet ponuđene knjige.

Pored tri ključne teme koje su dominirale na skupu: kreacija sadržaja, distribucija i načini zaštite tih sadržaja, bilo je reči i o slobodi izdavanja jer u nekim zemljama se knjige zabranjuju (Turska). Iz zanimljivih diskusija izdvojili bismo i pitanje koje je postavljeno: do koje granice se u toj slobodi može ići? Na primer, da li bi trebalo štampati knjige i tekstove terorista kao što je Al kaida i slično? Kompleksne diskusije nisu dale konkretne odgovore. Nešto je ostavljeno savesti samih izdavača. Suštinsko pitanje je: može li sloboda imati ograničenja? Do granice dok ne ugrožava druge, ali ko je taj koji određuje granicu? Bilo je i zanimljivih izlaganja i demonstracija novih tehnologija koje se svakodnevno razvijaju, ali nam se čini da su one još uvek daleko od problema koje tišti naše izdavače. Suština sa novim tehnologijama može se rezimirati u jednoj rečenici: današnje izdavaštvo, tj. izdavači, moraju pratiti razvoj novih tehnologija i svoje izdavačke kuće prilagođavati ukoliko žele da ostanu na tržištu.

Utisak koji smo stekli slušajući mnoge govornike i iz ličnih kontakata je da bez zakona koji regulišu oblast knjige i izdavaštva, nema bitnih pomaka. To praktično znači da zakon mora svima da pruža jednake šanse, a prvi uslov za to je jedinstvena cena knjiga na tržištu. Pored zakona na dodatu vrednost, neophodan je i zakon o knjizi i autorskim pravima koji reguliše ovu oblast. Ali pored donošenja ovih zakona neophodni su i uslovi za njihovu striktnu primenu. Jedinstvene cene knjiga primenjuju se u svim zemljama Evropske unije. Piraterija, izbegavanje plaćanja autorskih prava, nelojalna konkurencija, uticaji lobija na vladu da se zakoni ne donose i haos na tržištu, problemi su afričkih zemalja. Evidentno je da i naši problemi nisu daleko od pomenutih kroz koje su prošle i sve zemlje u tranziciji. Sporadične muke sa kojima se sreću razvijene zemlje su prodaja knjiga na kioscima zajedno sa novinama ali one su deo trenutka i većina zemalja ne nalazi uporište u zakonu kojim bi to mogle da prevaziđu.

Koliku su važnost Kongresu dali organizatori, nemačka asocijacija izdavača, može se videti i u činjenici da je u radu Kongresa učestvovala i ministarka pravde, a jedna sesija je održana i u Ministarstvu spoljnih poslova na kojoj je učestvovao i savezni ministar spoljnih poslova gospodin Joška Fišer. O pratećim manifestacijama Kongresa drugom prilikom.

Ž. K. Mitrović