19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Foto Fonet
Zagledani u praznu državnu kasu, ogroman javni dug i budžetski deficit, često previđamo da je na lokalu - u gradovima i opštinama, sličan, ako ne i veći haos. Prekomeran broj zaposlenih, plate uglavnom veće od onih u privredi tih gradova, javno-komunalna preduzeća u velikim gubicima i na opštinskim subvencijama, a broj zaposlenih po ugovoru sa svakom novom vlašću samo raste. To je, ukratko, poražavajuća slika sa lokala, nastala kao rezultat istraživanja Svetske banke Pregled finansija lokalnih samouprava. Prema rečima Lazara Šestovića, glavnog ekonomiste Svetske banke za Srbiju, koji je predvodio ovo istraživanje, građani često zaboravljaju da lokalne samouprave presudno određuju naš svakodnevni život - od grejanja, vodovoda, parkinga, ulične rasvete pa do javnog prevoza. I da ne rade najbolje. Ističe da Vlada Srbije ili donosi propise koji se tiču lokala bez konsultacija s njima ili takvi zakoni uopšte ne postoje - recimo zakoni o službenicima u opštinskim administracijama, o budžetskom računovodstvu na lokalu, o javno-komunalnim preduzećima... Tako su gradovi i opštine prepušteni manje-više sami sebi, a njihov rad zavisi presudno od volje i angažmana pojedinaca koji ih vode, a ne od sistemskih rešenja.
Budući da je tako, u skladu sa ovdašnjim mentalitetom, sredstva na lokalu umesto na izgradnju puteva, bolnica i obdaništa, troše se mahom na veće plate i veći broj zaposlenih. Fond zarada na lokalu kontinuirano raste od 2010. do 2013, pa su plate postale najveća stavka u lokalnim budžetima. Tako su u 2013. godini gradovi i opštine u proseku potrošili četvrtinu svojih ukupnih budžeta (oko 25 odsto) na plate. S druge strane, opada izdvajanje za kapitalne rashode, tj, škole, ulice, parkove, osvetljenje
Kakav je pregled broja zaposlenih u gradovima i opštinama Srbije?
U 145 lokalnih samouprava radi ukupno 163.000 ljudi, što je oko 10 odsto ukupno zaposlenih u Srbiji. Od tog broja 44.000 radi u lokalnim administracijama, 42.000 u tzv. indirektnim budžetskim korisnicima, poput ustanova kulture, vrtića, i još 78.000 u javno-komunalnim preduzećima.
Što se tiče broja zaposlenih, tu postoje brojni problemi. Vlada je definisala da na 1.000 stanovnika može da bude najviše četvoro zaposlenih, ali više od trećine opština to uopšte nije poštovalo, objašnjava Šestović. Iako u proseku broj zaposlenih iznosi 4,6 umesto propisanih četvoro na hiljadu ljudi, ima drastičnih primera da je taj broj prekoračen čak tri puta. Tako recimo Prokuplje, Ćićevac, Crna Trava, imaju preko deset zaposlenih u opštini na hiljadu stanovnika, pa Šestović primećuje apsurd da što je siromašnija opština, to ima veći broj zaposlenih.
Još gora situacija je kod poštovanja vladinog pravila o zapošljavanju po ugovoru o delu, koje ne poštuje preko 120 od 145 lokalnih samouprava. Opštine su zaposlile čak 11.000-12.000 ljudi po ugovoru o delu, što znači da su preko tridesetak hiljada stalno zaposlenih u administraciji dodali više od trećine po ugovoru o delu, koje plaćaju bez pravila i koeficijenata, niko ne zna šta tačno rade, a državni revizor je ukazao da se najčešće angažuju za posao koji inače opštinska administracija već radi. Kreiran je jedan novi sloj zaposlenih na lokalu, koji je veliki, jer smo praktično ugovorom o delu zaposlili na lokalu celu jednu opštinu poput LJiga ili Iriga, ističe Šestović. Kao jedan od glavnih razloga za prekobrojne na lokalu navodi česte promene lokalnih vlasti, ne samo putem izbora već i dogovornim prekomponovanjem vlasti, a svaka nova koalicija znači i novozaposlene u opštini. Drugim rečima, partijsko zapošljavanje. Dovođenje novih partijskih kadrova uglavnom se radi bez otpuštanja ranije zaposlenih i tako gomilamo nepotrebne kadrove, a trošak rada lokalnih samouprava raste, kaže Šestović.
Stručnjaci Svetske banke uočili su i dodatni problem - ne samo da na lokalu ima previše zaposlenih i da se ne poštuju pravila o njihovom broju već se ne poštuju ni propisani koeficijenti, pa ih opštinari sami podižu tako da su po pravilu bolje plaćeni od proseka privrede u tim mestima. Paradoks je takav da što je siromašnija opština, to su veće plate u odnosu na privatni sektor.
Kao posebne crne rupe u opštinama i gradovima, eksperti Svetske banke uočili su javno-komunalna preduzeća koja nisu direktni korisnici lokalnih budžeta, ali kroz različite vidove subvencija bitno utiču na njih. Tako je analiza pokazala da čak četvrtina lokalnih budžeta ide kao podrška javno-komunalnim preduzećima, a u slučaju Beograda i 30 odsto.
Hteli smo da vidimo koliko lokalnu samoupravu koštaju preduzeća koja ima u svom vlasništvu. I došli smo do podataka da je tu situacija, i po broju zaposlenih i po zaradama, još gora nego u lokalnoj administraciji. Tu je još očiglednije prekomerno zapošljavanje, koje smo poredili sa uporedivim zemljama poput Rumunije, Bugarske, Mađarske, Slovačke. Recimo, naši vodovodi imaju veći broj zaposlenih od svih uporedivih zemalja. Slovačka ima čak tri puta manje zaposlenih u vodovodima od nas, navodi samo jedan od primera Šestović. I toplane imaju višak zaposlenih, a po produktivnosti su daleko ispod evropskog proseka. Naša najefikasnija toplana - novosadska, ima čak tri puta manju produktivnost od evropskog proseka, dok je recimo valjevska toplana čak 15 puta slabija od proseka EU. S druge strane, po platama u lokalnim javnim preduzećima ne vidi se da su mahom gubitaši, sa viškom zaposlenih i niskom produktivnošću. Naprotiv. Tako čak dve trećine vodovoda ima veću prosečnu platu od proseka privrede u toj opštini, a toplane su još izdašnije. Baš svaka u Srbiji ima veći prosek od privrede u svom mestu.
Da su toplane vrlo profitabilne i uspešne, ne bi bilo problema da imaju tolike zarade. Ali je upravo suprotno. One su najveći gubitaši u Srbiji i skoro sve dobijaju subvencije od svojih opština. Nema nijednog racionalnog razloga zašto bi imali tolike plate, ističe Šestović.
Trendovi u poslovanju lokalnih komunalnih preduzeća se pogoršavaju iz godine u godinu, pa dok je početkom 2000. četvrtina njih beležila gubitke, vremenom je to poraslo na jednu trećinu, a sada čak polovina njih posluje sa gubicima.
Ukupni godišnji gubici javno--komunalnih preduzeća su 46 miliona evra i to pokrivaju lokalne samouprave. Po gubicima prednjače veći gradovi, pre svih Beograd, gde GSP i Beograd put naprave 25 miliona evra gubitaka godišnje uprkos subvencijama, a kao veliki gubitaš u malom gradu ističe se jagodinski Standard, koji pravi minus od čak tri miliona evra.
GSP dobija godišnje subvencije od 60 miliona evra, što je iznos dovoljan za izgradnju 60 novih škola ili obdaništa svake godine, i veliki je i za mnogo bogatije gradove od Beograda. A pritom, završavaju godinu sa 18 miliona evra gubitaka, objašnjava Šestović, napominjući da je recimo 2011. godina bila katastrofalna za Beograd, koji je čak 37 odsto gradskog budžeta izdvojio za javno-komunalna preduzeća.
Šta su razlozi za ovako loše poslovanje lokalnih preduzeća?
Stručnjaci Svetske banke kao razloge vide često nejasan imovinski status, nedomaćinsko gazdovanje i partijsko upravljanje, u kome se često zaobilaze konkursi za direktore ovih preduzeća iako zakon to izričito nalaže. Kao jednu od zabluda i izgovora za loše rezultate Šestović navodi niske cene komunalnih usluga. Cene usluga komunalnih preduzeća su konstantno rasle. Bez obzira na to što stalno čujemo kako su njihove usluge jeftine, pa je to navodno glavni razlog za gubitke, podaci pokazuju da su cene gotovo svih komunalnih usluga od 2006. rasle brže od prosečnih cena, odnosno inflacije. Tako je recimo daljinsko grejanje danas u proseku tri puta skuplje nego 2006. godine, a inflacija je u međuvremenu bila 74 odsto. Dakle, cene ne smeju više da budu izgovor za gubitke i traženje novih subvencija, kaže naš sagovornik.
Nije teško zaključiti šta nam je činiti - nezvanične procene su da broj zaposlenih na lokalu treba smanjiti barem za desetak odsto, odnosno ukupno šesnaestak hiljada ljudi, srezati nezasluženo visoke plate, uvesti profesionalne, a ne partijske kadrove u javna preduzeća, a deo njih privatizovati. Preporuke za Vladu su da obezbedi adekvatan zakonski okvir, ali i primeni postojeće propise. Šestović podseća da nijedna lokalna samouprava nikada nije bila sankcionisana zbog nepoštovanja broja zaposlenih, a zakon predviđa kaznu smanjenja transfera iz republičkog budžeta. Samo da li je realno očekivati da Vlada kazni bilo koga, kada i sama krši ista pravila i propise, od broja zaposlenih do visine zarada?
Čini se da će još puno vode proteći do tada. A dotle, lokalni šerifi mogu da nastave kao i do sada - da razvaljuju svoje kase, a onda zakucaju na vrata Vlade, bolećive prema onima koji su državnu sliku samo preslikali u svom mikrookruženju.
