Javno o tajnom pretresu

Foto shutterstock

Iako mera tajnog pretresa ne postoji u srpskom Zakonu o BIA, u javnosti se sumnja da se tajni pretresi ipak rade i u stanu. Zbog toga je republički ombudsman Saša Janković proverio da li BIA poštuje ustavne odredbe da se u stan može ući samo pod određenim uslovima, koji praktično isključuju mogućnost tajnog pretresa. I taj Izveštaj o kontroli rada BIA u primeni mere tajnog pretresa, u trenutku kada ovaj broj NIN-a bude na kioscima, naći će se i u republičkoj Skupštini, ali i pred rukovodiocima Bezbednosno-informativne agencije.

Na osnovu izveštaja ombudsmana može se zaključiti da BIA, kada primenjuje meru tajnog pretresa, poštuje ustavne garancije nepovredivosti stana i tajni pretres ne vrši u stanovima, kućama i prostorima koji nekome predstavljaju dom, ali Saša Janković izbegava da kaže gde se u stvari vrši tajni pretres. Takva informacija mogla bi otežati ostvarivanje legalnih i legitimnih ciljeva Agencije i ja ne mogu da je saopštim.

Ombudsman, pritom, zamera BIA što odluku da se sprovedetajni pretres, po postojećim propisima, donosi direktor Agencije. Predlog za odluku o svakom tajnom pretresu nastaje u Agenciji i o njemu odlučuje šef Agencije, a informacija da je tajni pretres obavljen i njegovi rezultati poznati su samo Agenciji. To je suviše zatvoren krug koji ne obezbeđuje dovoljan stepen kontrole celishodnosti. Čak i u zemljama koje su poznate po širokim ovlašćenjima i čestom angažovanju svojih tajnih službi, kao što su Sjedinjene Američke Države, takvu meru odobrava sud, upozorava Janković. Zbog toga on u izveštaju predlaže da se u budućim izmenama Zakona o BIA predvidi da odluku o tajnom pretresu donosi sud ili neki drugi nezavisni organ.

Janković ističe i da su neki delovi Izveštaja zaštitnika građana o tajnim pretresima koje vrši BIA zatamnjeni i nedostupni javnosti. Radi se o pitanjima čije bi objavljivanje moglo da ugrozi ili nanese prekomerne teškoće raduAgencije, ali u kojima smatram da treba načiniti određene izmene ili bar dobro razmisliti da li na taj način BIA treba da nastavi da radi prema građanima. Ta pitanja su izuzetno bitna i o njima sam posebno razgovarao sa direktorom BIA, a pominjao sam ih i predsedniku Vlade, kaže Saša Janković.

Tvrdi da je kontrola rada BIA prilikom tajnog pretresa urađena sveobuhvatno, te da je pozitivan pomak to što, bez obzira na uočene nepravilnosti, niko nije ni pokušao da oteža ili uskrati pristup ombudsmana nekom dokumentu ili informaciji. To u prošlosti nije bio slučaj. Naravno da ne postoji stopostotna zaštita od zloupotreba, ali dobro je to što su zakoni promenjeni i ono što je ranije bilo dozvoljeno sada je zabranjeno i kažnjivo. Ako neko u Agenciji hoće da učini nešto suprotno zakonu ili pravilima, to onda mora da krije od svih drugih i ne sme da ostavi nijedan trag, jer ne može više da računa da tom dokumentu niko sa strane neće moći da ima pristup. U pogledu pojedinih tajnih mera, primenjena je preporuka koju sam dao 2010. i uveden je dvostruki ključ, koji garantuje da za pristup nečijoj komunikaciji moraju znati najmanje dva čoveka, iz različitih organizacionih jedinica.

On naglašava da su samo pre nekoliko godina, Rodoljub Šabić i on bili usamljeni u zahtevima da se primene ustavne garancije privatnosti komunikacije i omogući kontrola rada tajnih službi, dok danas više nijedan propis u Srbiji ne dozvoljava uvid u listing poziva, lokaciju, vreme i sadržaj razgovora bez odluke suda. Prilikom nedavne izmene Zakona o BIA , Vlada je uvažila sve zamerke zaštitnika građana i to što je izmenjeno je dobro izmenjeno, ali treba menjati mnogo toga što nije bilo predmet izmena, zaključuje Janković.