Dunav je centar sveta

Harald Harman (58) svetski je poznat lingvista. Objavio je preko 40 knjiga i osvojio brojne nagrade u struci. Veoma su popularne njegove studije “Univerzalna istorija pisma” 1997/8, kao i najnovija “Istorija potopa”, 2003. Ova poslednja biće objavljena i kod nas. Harmanova istraživanja, ukratko, usmerena su na istoriju i razvoj pisma i jezika od praistorije do danas. Samim tim, Harman je i svetski autoritet u proučavanju vinčanskog pisma. Ali, on je na nedavnom novosadskom simpozijumu o praistorijskom pismu predložio novi termin za vinčansku civilizaciju, a što je izazvalo burne polemike u Novom Sadu. Po Harmanu, ubuduće, vinčanska civilizacija prekrstila bi se u dunavsku. Vinčansko pismo za njega je proizvod visoke civilizacije, tj. pismeni vid komunikacije pretežno religioznog i ritualnog karaktera, nastalo prema mitološkom obrascu društva u periodu 6000-4000. godine pre nove ere.

Na početku, kako ste uopšte počeli da se bavite vinčanskim pismom?

- Mnogo godina sam radio na mojoj knjizi “Univerzalna istorija pisanja”. Proveo sam tri godine u Japanu i tamo sam shvatio da “alfabet” nije jedini način pisanja. Japanci i dan-danas ne pišu fonetskim pismom. Kasnije sam čuo o nekim znacima jugoistočne Evrope. Nabavio sam, odmah, radove profesora Miltona Vina i zaključio da moju istoriju ne mogu završiti bez tih novih balkanskih istraživanja. Organizovao sam putovanje po Balkanu, posetio mnoge muzeje i pitao ih da li poseduju te znakove. Onda sam shvatio da su arheolozi ovde bili slepi za te znake i da ih nisu razumeli. To me je snažno zaintrigiralo. Pokušao sam da uporedim vinčanske znake sa ostalim već poznatim drevnim pismima i pronašao sam mnoge sličnosti i paralele. Sedam godina koncentrisao sam se samo na vinčansko pismo i izdao knjigu “Rana civilizacija i pismenost Evrope”. Taj moj rad profesor Radivoje Pešić ocenio je kao veoma koristan. Tako sam počeo.

Nastavljajući svoj rad uočio sam razlike između vinčanskog pisma i njegovog docnijeg kulturnog opadanja prema Kritu, Maloj Aziji i Troji. Hoću da kažem, vinčansko pismo je stiglo i do Troje i Krita, ono tamo nije izumrlo, već se ponovo pojavilo u takozvanom kritskom linearnom A pismu. Više od polovine znakova u linearnom A pismu inspirisani su vinčanskim pismom. Moja knjiga “Rana civilizacija i pismenost Evrope” prvenstveno se odnosi na vinčansko pismo. Došao sam do zaključka da to nije fonetsko pismo, jer su na mnogim mestima postojali samo pojedinačni znakovi za koje sam pretpostavio da predstavljaju jednu celu reč, slično kao u starom indijskom pismu, jedan znak - jedna reč.

Upoređujući staro sumersko i egipatsko pismo sa vinčanskim pismom, vi tvrdite da su egipatsko i sumersko bila slogovna pisma elite koncentrisane po gradovima. Nasuprot njima, rekli ste da je vinčansko pismo bilo široko rasprostranjeno, čak i po selima. Tako široka upotreba navodi na pomisao da je deo tog pisma možda ipak imao fonetski karakter. Ili mislite da su seljaci u Vinči danima urezivali slova iz čiste zabave tj. bez namere da nekome pošalju poruku?

- Razumem šta hoćete da kažete. Ali, mislim da vinčansko pismo još nije dešifrovano. Jer, mi ovde imamo stotine znakova ili preko hiljadu, a jedno fonetsko pismo ne može imati više od 20 ili 30 znakova. Kao što sam već rekao, vinčansko pismo se posle 3000 godina ponovo pojavljuje na Kritu, linearno A i tek tada postaje fonetsko. Znam da je profesor Pešić povezao vinčansko pismo sa ćirilicom. No, to nije moguće tako direktno. Veliki je to vremenski razmak od 6 000 godina.

Ipak, etrursko pismo ima elemente vinčanskog, i to je profesor Pešić povezao sa ćirilicom. Najzad, ćirilica sadrži više elemenata vinčanskog pisma od linearnog A.

- Tačno je da su Etrurci stigli na Apeninsko poluostrvo preko Egejskog mora i sa sobom poneli kulturu svoje domovine, Male Azije, pa tako i pismo. Međutim, to pismo su već Grci “preradili” u fonetsko, a stari vinčanski sistem je u stvari nestao.

Ali, mnogi svetski arheolozi, pa i naš čuveni arheolog Branko Gavela, utvrdili su da su Etrurci imali i direktnu vezu sa Vinčom preko kopna i da su na severu Italije njihove naseobine starije od linearnog A. Kako to objašnjavate?

- Čuo sam za to. Međutim, etrursko pismo je dešifrovano, ali još uvek ne znamo koji je to jezik.

Izvinite, kako se može dešifrovati pismo bez jezika?!

- Može, upoređivanjem sa sličnim pismima.

Da li otkriće vinčanske civilizacije i pisma, a to znači i nekog jezika u Evropi, obara doskorašnju teoriju o indoevropskom, to jest indogermanskom poreklu evropskih jezika?

- Ne baš. Vidite, najnovija istraživanja potvrđuju postojanje dve velike civilizacije. Jedna je vinčanska, i ona je nastala pre nekih 12000-13000 godina na prostoru današnje Srbije, pa se postepeno širila prema Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj. Druga, indoevropska nastala je na obodu Crnog mora i Kavkaza pre 7000 godina. Utvrđeno je da je vinčanska kultura bila zemljoradnička, miroljubiva, okrenuta umetnosti, a ne ratovima. Odvijala se u komunama i nije poznavala socijalne razlike. Kažemo da je to bila “matrifokalna” kultura gde su u centru društvenog uređenja bile žene, tj. majke. Otuda i hiljade divnih figurina žena nađenih prilikom iskopavanja. Očigledno je da su muškarci obožavali žene. Nasuprot Vinči, Indoevropljani su bili ratoborno nomadsko, patrijarhalno društvo, koje je na konjima i sa oružjem počelo da osvaja Evropu, tj. Vinču negde između 4000 i 3000 p.n.e. Danas o tome postoje dokazi genetičara, na primer. Kavali - Sforca. Tako su onda preko Vinče stigli u Evropu Grci, Tračani, Sloveni i Turci.

Znači li to da su ti ratoborni Indoevropljani uništili kulturu Vinče, a samim tim i jezik?

- Ne. Vidite, i danas se može rekonstruisati deo tog “staroevropskog” jezika jer su Indoevropljani naseljavanjem preuzeli i deo običaja, mitologije i jezika starosedelaca, pa i pisma. Taj se staroevropski jezik prepoznaje najviše u nazivima mesta, starim zanatima, rečima vezanim za porodicu, zemljoradnju... Trebalo bi ga rekonstruisati, a to je veliki posao, ali mislim da je to moguće.

Vi predlažete da se vinčansko pismo nazove “dunavsko pismo”. Međutim kada ste govorili o vinčanskoj pismenosti u Troji, rekli ste da je Troja bila u Maloj Aziji? Kakve sada veze ima Troja sa Dunavom?

- I Troja i Atlantida, sve to spada u vinčansku civilizaciju, ali dunavska regija je najbitnija i u originalu sve se tu odigravalo. To je bio centar te kulture.

Dakle, sada možemo da tražimo Troju na Dunavu?

- Možda. Zvanična arheologija još uvek proučava lokalitet Troje u Maloj Aziji. Znam, tu postoje prilična neslaganja u poslednje vreme. Moguće je da tamo u Hisarliku, ipak nije bila Troja. No, to treba dokazati.

Vi se zalažete da se vinčansko pismo, ubuduće, zove dunavsko pismo. Šta se onda dešava sa Vinčom u Grčkoj, Maloj Aziji, Kritom? To nije na Dunavu, zar ne?

- Tačno, nije. Ali, vidite, ta se civilizacija širila iz Vinče i postoji određeni kontinuitet sve do 2000 god.p.n.e. NJen poslednji procvat zabeležen je na Kritu kako u umetnosti, tako i u pismu linearno A. Posle toga nastaje postepeno opadanje te kulture i prekid.

To širenje civilizacije je, dakle, bio razlog zašto je gospođa DŽoana Marler insistirala na novom nazivu staroevropsko pismo, to jest Old European Script. Ne smatrate li da su takvi postupci prenamene originalnog arheološkog lokaliteta vinčanske civilizacije 100 godina posle njenog otkrića neozbiljni ili se čak mogu smatrati nedozvoljenim naučnim postupkom?

- Arheolog Marija Gimbutas koja je ovde istraživala dugi niz godina dala je taj naziv. Mi lingvisti se ne slažemo sa time. Nije to centralna Evropa, radi se o jugoistočnoj Evropi. Opet, dunavska regija je ključno mesto i zato ja insistiram na terminu dunavsko pismo.

Da li mislite da namera da se po svaku cenu promeni naziv vinčanskog pisma ipak ima geopolitičku konotaciju?

- Pročitajte moju knjigu “Istorija potopa”. Možda ćete tamo pronaći neke argumente.

Jelena Radojković