Provokativne nadgradnje

Vrhunsko izvođaštvo je temeljna pretpostavka rada sanktpeterburškog državnog akademskog hora Glinka i dirigenta Vladislava Černušenka. Reprezentativnim partiturama njihovog repertoara ovom prilikom su pridružena i Mokranjčeva dela, Tebe poem, NJest svjat i Peta rukovet. Divne slivene fraze postignute u linijama glasova, monumentalnost, preciznost i zadivljujuće nijansiranje, čine svaki izlazak na scenu ovog ansambla neuporedivim muzičkim iskustvom za slušaoca.

Pored veka od smrti Stevana Stojanovića Mokranjca, domaća umetnička scena obeležava i tri decenije od smrti još dva velika imena srpske muzike, Marka Tajčevića i Vasilija Mokranjca. Odabrana dela dvojice kompozitora na BEMUS-u su doprinos ansambala i solista Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Maja Rajković se superiorno kreće kroz Tajčevićevih Sedam balkanskih igara i Preludijume, odnosno, Sonatinu u Ce-duru Mokranjca; uzbudljivo je tumačenje Komitskih pesama (Tajčević), koje pred slušaoca iznose Muški hor FMU i dirigentkinja Dragana Jovanović; sugestivne interpretacije Sonate za violinu i klavir (Madlen Stokić i Arpad Pečvari), i Preludijuma za klarinet solo (Ognjen Popović), otkrivaju kompleksno biće poetike Vasilija Mokranjca.

Dva koncerta 46. BEMUS-a vezana su za ime Aleksandra Rudina. Najpre, integralno izvođenje Bahovih svita za violončelo solo. To je zahtevan zadatak koji podrazumeva ubedljivu ideju svirača, istovremeno i izvanrednu koncentraciju i kondiciju tim pre što je ruskog umetnika naredni izazov i sasvim drugačiji program čekao sledećeg dana festivala. Rudin ovom obimnom Bahovom tekstu daje lep i logičan tok, osmišljava sofisticiranu muzičku pripovest.

Potom, muziciranje sa moskovskim kamernim orkestrom Musica viva, kojem je Rudin umetnički vođa: nastup formulisan tako da udruži raznorodna dela, pri čemu je ansambl možda najubedljivije zvučao u Koncertu u De za gudački orkestar Stravinskog. Darko Brlek, kao solista u Veberovom Koncertu za klarinet op. 34 demonstrira očekivani virtuozitet bez koga se ova partitura ne može zamisliti. Rudin, pored uloge dirigenta jeste i solista u Bokerinijevom Koncertu za violončelo Ge dur. To je vrhunac pomenute večeri: ruski umetnik, štaviše, konstruiše provokativnu stilsku nadgradnju prvobitnog muzičkog sadržaja, intervenišući u (za to dozvoljenim) prostorima kadenci.

Posvetu Stevanu Mokranjcu, pored hora Glinka, načinio je i najugledniji domaći horski ansambl. Mešoviti hor RTS predvođen Bojanom Suđićem prezentuje izbor Rukoveti, kroz redosled impliciran unutarnjom narativnom linijom (II, XI, X, IX, XV; I, III, VIII, V), sa Kozarom kao svojevrsnom kodom. Suđić i njegovi muzičari postižu lepu, svetlu boju, pročišćen izraz. Poniru u strukturu teksta, konkretizujući ga u uzbudljivim muzičko-dramskim prizorima. U tom smislu, dragocen je i doprinos solista, osobito tenora Vanje Biserčića.

Bojan Suđić diriguje i završnim koncertom BEMUS-a: muzika Rahmanjinova (Ostrvo mrtvih, Koncerti za klavir 2 i 3), raspoložen simfonijski orkestar RTS i rafiniran solista, Aleksandar Sinčuk. Dvorana Kolarčeve zadužbine je s razlogom prepuna (mesta ni za stajanje!). Mladi ruski umetnik je izrazit izdanak ruskog pijanizma, njegov virtuozitet zrači elegancijom, ali i neposrednim emocijama koje i te kako komuniciraju sa slušaocem. Raskošno festivalsko veče.