Šta bi sa hramom?

Svaki Srbin zna šta se zbilo kobnog Vidovdana 1389. godine na Kosovu. Ali, malo ko zna, da je još pre Prvog svetskog rata, vajar Ivan Meštrović napravio maketu vidovdanskog hrama. Ovaj hram nikad nije sagrađen, iako su, u to vreme Meštrovićevu ideju podržavali najviđeniji srpski državnici: od Nikole Pašića do samog kralja Petra Karađorđevića.

Postoji priča da je gradnju vidovdanskog hrama zaustavio Vatikan, jer mu nije odgovaralo da srpska prestonica postane pravoslavna Meka sred Balkana. Drugi, pak, tvrde da je gradnju hrama kočila sama Srpska pravoslavna crkva, jer je hram odudarao od kanona pravoslavnih hramova. A, kažu i da bi gradnja koštala basnoslovno mnogo i da je kralj Petar, više voleo francuske topove. A Ivan Meštrović bio je spreman da se odrekne honorara.

Arhitekta Branko Pešić seća se da je davne 1980. godine radio veliku izložbu srpskih akademika na Beogradskom sajmu u Hali tri. Tada se prvi put malo detaljnije upoznao sa Meštrovićevim vidovdanskim hramom. Prilikom drugog konkursa za gradnju hrama Svetog Save, kada je odlučeno da se gradi po projektu Nestorović - Deroko, među diskutantima je bio i Meštrović.

Zatim, Pešić kaže: “Imao sam utisak da je Meštrović sebe u to vreme nazivao Srbinom, jer je na velikoj svetskoj izložbi učestvovao kao srpski vajar. Dobijao je narudžbine od kralja Aleksandra: spomenik Neznanom junaku na Avali i Kip slobode na Kalemegdanu - su njegova dela. U toj narudžbini je i vidovdanski hram za koji je uradio maketu. Ali nakon viđenih fotografija makete, Meštrović je shvatio da nije savladao temu u arhitektonskom smislu. Ali hram, kako ga je zamislio, bio je pretenciozan za malu Srbiju.

Niko javno nije hteo da kaže da mu se Meštrovićevo rešenje ne sviđa, priča Pešić. Naravno, bilo je i srpske pakosti, jer srpski umetnici, naročito arhitekte, umeju da budu i pakosni. Davali su negativna mišljenja. Meštrović je bio veliki vajar, već renomiran i na dvoru veoma poštovan. Sasvim otvoreno se nije istupilo protiv njega, ali podzemno, baš kao i danas, svim silama su ga osporavali.

Ne misli Pešić da su Crkva i Vatikan imali uticaj na kralja Petra, niti na Aleksandra. I, možda je i dobro što Meštrovićev vidovdanski hram nije sagrađen. Jer, po Pešiću, prošao bi kao NJegoševa kapela na Lovćenu.

A ko je u Titovo vreme sprečavao izgradnju Meštrovićevog hrama?

- Srpski komunisti su sprečavali izgradnju hrama, a ne hrvatski i slovenački. Tek posle Titove smrti, za vreme Čkrebića i njegovih kolega dato je odobrenje da se nastavi gradnja Svetosavskog hrama.

Posle rata, maketa je nađena u NJujorku u jednom magacinu, lađom je vraćena u Beograd u Narodni muzej.

Danas se nalazi u kruševačkom muzeju, jer je Lazar Trifunović, tadašnji direktor Narodnog muzeja, imao averziju prema izlaganju Meštrovića.

- Nije bio u pravu, kaže akademik Dejan Medaković i dodaje da je Meštrović “Kosovskim ciklusom” vezan za Beograd i Srbiju. U Beogradu je, osnovano uoči Prvog svetskog rata, društvo za umetničke poslove Srbije i jugoslovenstva, čiji je predsednik bio Marko Bulat a sekretar Kosta Trajnić i Nadežda Petrović. Jedna od tačaka društvenih ciljeva, bila je da se podigne “kosovski hram” što je bila jugoslovenska oslobodilačka vizija. Ne zaboravite da je kosovka tematika ušla i u dela grupe Mendulić, dakle hrvatskih umetnika iz Dalmacije, koji su 1911. izlagali u paviljonu Kraljevine Srbije, gde je i Meštrović svoje fragmente kosovskog hrama izlagao.

Prema tome, ističe Medaković, nije bilo mudro, ni naučno opravdano da se Meštrović izbaci iz muzeja. Jer, do Prvog svetskog rata, pa i u toku svetskog rata, izlagao je svoja dela u Londonu zahvaljujući srpskom novcu i srpskoj propagandi. Dakle, i u Londonu je izlagao fragmente “kosovskog hrama”.

Drugo je Meštrovićevo ponašanje između dva rata kada lagano postaje sve bliži verskoj tematici i hrvatskoj istoriji, ali istovremeno ne prekida vezu sa Beogradom, radi za Beograd, posebno za kralja Aleksandra. Vrhunac svega je njegova Avala. Za vreme ustaštva, Meštrović je bio čak interniran kao mason. Uspeo je da se izvuče iz NDH uz obavezu da će izlagati u paviljonu - tada već Hrvatskom, a to je bivši paviljon Kraljevine Jugoslavije u Veneciji - gde je Bijenale. Nije se više vraćao u Hrvatsku, već je sa porodicom prešao u Vatikan gde je uradio Veliku Pjetu i portret Pape Xll. Odlazi u Švajcarsku, a odande posle rata u Ameriku. U Americi je bio rektor Akademije u Sirakuzi.

Ne zaboravlja Medaković ni Meštrovićevo približavanje ekstremnoj desnici Hrvatskoj - ustaškoj.

U Jugoslaviju dolazi kao Titov gost. Tada je ugovoreno pitanje njegove sahrane. Vratio se u Ameriku, pre toga je u Minhenu davao dosta negativne ocene stanja u Jugoslaviji. Vraćen je mrtav, sahranjen u svom mauzoleju u Otavici. Za sve vreme njegove emigracije, njegova imovina nije konfiskovana. To je u najkraćim crtama sudbina jednog spomenika i jedne ličnosti.

Na naše pitanje koliko je tačno da je izgradnju hrama zaustavio Vatikan, kako Srbija ne bi postala pravoslavna Meka sred Balkana, akademik Medaković kaže za NIN:

- Nemam nikakve istorijske podatke o tome. Izgradnja hrama je zaustavljenja izbijanjem rata i zbog ogromnih troškova za njegovu gradnju. To nije samo centralna građevina, već ima dosta objekata koji prate hram, kao i skulpture. Kada se ulazi u Narodni muzej -”karijetide” su zamišljene poput straže koja uvodi čoveka u veliki hram.

Poznato mi je da je sam Meštrović dao objašnjenja hrama u jednoj publikaciji 1919. ali nije bilo više snage da se to ponovo pokrene. Ne verujem da je Vatikan učestvovao, kao ni SPC.