Sve je gore

Kako smo se nadali, gore smo se razveli. Problem je u Tome što je ono što nije. Gde nije jeste, jeste nije. Tito je sadio svoje repe-titore na najviše položaje, neverni - verne u sve moguće i nemoguće institucije sistema. Zaokret je toliko energičan da ćemo se godinama vrteti u porodičnim krugovima. Kad arogantni derogiraju zakone zdravog razuma, koncentrični krugovi se šire prema centru, porodični - od njega. Drugi je kriv za ono što nemamo. Prvi je za ovo što imamo. Drugi je kriv za sve. Prvi nije ništa. Ništa od nas. Što smo imali, sve smo trampili: ništa za ništa. Na nebu božje stado, na zemlji ovce: dok nebeski narod mlati kumovu slamu, radi ispod žita; dok se vi sekirate za kumovo zdravlje, kum bere vašu brigu; patrioti iz epruvete kum je tresiglavić; pomračenje uma je kao prosvetljavanje kuma; dok oštri sekiru, prejudicira presudu; nije to odjek glavosečine sekire – to kum seče drva. Da smrad nije ugazio u politiku, ne bi se afirmisao. Na gvozdenu zavesu navlači se rđa, na rđavu politiku - „biznismeni decenije“. Kad političari ispiraju mozak, da bismo ih bolje upamtili, presipaju iz šupljeg u frazno. Dobar glas se čuje na daljinu, loš – na daljinski. Nadohvat je ruke i nadomak slepoočnice. Ubija nas u pojam. Otkad su nam ubili nacionalni ponos, izjašnjavamo se kao bivši Srbi. Da plagijatori nisu pali na ispitu savesti, ne bi doktorirali. Ako je i od jednog, mnogo je. Ako je jednom – malo je. Dok stvari ne dođu na svoje mesto, i vi ćete otići.