Arhiva

Razvod ili brak iz računa

Anka Milivojević | 20. septembar 2023 | 01:00
Razvod ili brak iz računa

Foto profimedia.rs

Kako god da se završe pregovori grčke vlade sa kreditorima Dorotea Lamros (58) je prelomila svoju štednju je minulog vikenda povukla iz banke. Novinari Blumberga zatekli su je u filijali HSBC banke u centru Atine kako u jednoj ruci drži kovertu, a u drugoj 38.000 evra u kešu.

Ne znam šta će se dogoditi u ponedeljak, kratko je samo dan uoči vanrednog samita Evropske unije (EU), objasnila zašto je odlučila da sudbinu svojih štednih depozita i bukvalno uzme u svoje ruke. Ispostavilo se da niko nije znao šta donosi početak ove radne nedelje. Iako se očekivalo da će se u ponedeljak konačno staviti tačka na grčku dramu i da će nakon vanrednog samita EU biti jasnije da li Grčka izlazi iz evrozone ili ostaje u njoj, to se nije dogodilo. U utorak uveče, kada je ovaj broj NIN-a otišao u štampu, Grci su ponovo legli u krevet ne znajući šta donosi sutra.

Dorotea Lamros, inače zaposlena u državnoj službi, samo je jedna od uplašenih građana Grčke koji su od početka godine iz banaka ukupno povukli 30 milijardi evra, što je skoro ravno bruto domaćem proizvodu Srbije. To je najbolji dokaz da, bez obzira na to što Grčka još nije bankrotirala, neizvesnost već uzima svoj danak i da su, kako god se završi grčka drama, građani najveći tragičari. NJihov strah kulminirao je prošle nedelje i za samo sedam dana iz banaka su povukli pet milijardi evra. Zato su svetski mediji minuli vikend, uoči vanrednog samita EU, nazvali vikendom straha.

Grčki premijer Aleksis Cipras je sa planom mera, koji podrazumeva povećanje poreza na dodatu vrednost, ali i dalje isključuje smanjenje penzija, odložio donošenje konačne odluke. Cipras je konačno pregovore shvatio ozbiljno, ovako je dan nakon samita Blumberg izveštavao o novom predlogu Grčke. Ipak, Trojka (Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka) i dalje ne odustaje od prvobitno postavljenih crvenih linija i insistira na smanjenju penzija. Tek tada će Grčkoj na raspolaganju biti 7,2 milijarde evra međunarodne pomoći.

Bez obzira na to što se neizvesnost nastavila, za Grčku vreme curi, jer 30. juna ističe rok kad MMF-u treba da vrati 1,5 milijardi dolara duga.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je optimista i veruje da će se dogovor sa Grčkom postići ove nedelje. Neće biti lako, ali moj cilj je da do kraja nedelje postignemo dogovor, poručio je Junker. Ranije, on je ocenio da je najveća greška Ciprasa to što je pomislio da može da promeni Evropu.

Novi rok za postizanje dogovora ističe u četvrtak, 25. juna, jer su pregovarači Ciprasu dali još 48 sati. Iako je za Grke ova situacija već viđena, jer su od početka krize 2008. bili u sličnoj, trenutak je sada nešto drugačiji od 2011, kada je Grčkoj otpisan deo duga. Tada je procenjeno da bi izlazak Grčke iz evrozone bio skuplji od pomoći koja je u tom trenutku bila neophodna za njen opstanak u monetarnoj uniji.

Da se u međuvremenu nešto promenilo svedoči i činjenica da su svetski mediji osmislili termin grexit (kovanica od reči Grčka i izlaz koja bukvalno označava izlazak Grčke iz evropske monetarne unije).

I dok ima onih koji i dalje zastupaju stav da bi izlazak Grčke skupo koštao Stari kontinent (zapadni mediji trošak su procenili na 300 milijardi evra), trenutno mnogo veću opasnost predstavlja potencijalni domino-efekat. Odnosno, ukoliko bi zemlje periferije, koje još nisu konsolidovale svoje javne finansije, počele da slede grčki recept i odustanu od dodatnog stezanja kaiša.

Fajnenšel tajms, na primer, piše kako je pred Ciprasa praktično stavljen ultimatum, jer uslove Trojke neće moći da odbije ukoliko ne želi da zemlja bankrotira. Londonski Ekonomist pregovore grčke vlade sa Trojkom opisao je naslovom Moj veliki mrsni grčki razvod, čime je grčka drama dobila karakter brakorazvodne parnice sa Evropom. Osim što aludiraju kakav bi mogao da bude epilog pregovora, Ekonomist pravi aluziju na film Moja velika mrsna pravoslavna svadba (My Big Fat Greek Wedding) u kojoj se momak sa Zapada ženi Grkinjom i uz nju dobija paket raskalašne rodbine.

Da će Cipras morati da prihvati uslove Trojke, čini se, misli i Anatol Kalecki, šef Instituta nove ekonomije razmišljanja i autor knjige Kapitalizam 4.0; Rađanje nove ekonomije. On u autorskom tekstu za Project Syndicate, za koji NIN ima pravo objavljivanja u Srbiji, navodi da Cipras polazi od pogrešne pretpostavke da Evropa očajnički želi Grčku, baš kao što Grčka želi Evropu. Kalecki smatra da je Cipras precenio svoje pregovaračke snage i da zbog toga njegovoj zemlji preti katastrofa, a njemu i njegovoj partiji Siriza javno poniženje, jer će Cipras verovatno morati da pogazi svoju reč i prihvati uslove Trojke. U suprotnom, vlada će ostati bez para kreditora, neće moći da isplati građanima plate i penzije, Grčka će postati evropska Argentina, a narod će zbaciti Sirizu sa vlasti, prognozira Kalecki. Ekonomista DŽefri Saks ne misli tako. On u tekstu za Project Syndicate tvrdi da su političari nametnuli tezu da izlazak Grčke iz evrozone neće mnogo koštati Evropu. Sve i da evropski lideri izvrše pritisak na Grčku da pristane na njihove uslove, svet više nikada neće verovati u dugovečnost evra kao valute, smatra Saks i daje za pravo grčkoj vladi koja je povukla crvene linije i ne želi da smanji penzije, jer ima odgovornost prema svojim građanima. Pravi izbor je sada pred Evropom, a ne pred Grčkom, zaključuje on. Stoga i ne čudi što je Janis Varufakis, grčki ministar finansija, Saksov tekst objavio na svom tviter-profilu.

Iako ima onih koji smatraju da je Cipras precenio svoj pregovarački potencijal, svi se slažu u jednom da njegovog najbližeg saradnika ministra finansija Varufakisa, uopšte ne treba potcenjivati. NJujork tajms o Varufakisu piše kao o teoretičaru igara. U javnim nastupima grčki ministar se ponaša iracionalno, a to je, prema pisanju ovog američkog dnevnika upravo ono na šta teoretičari igara misle kad kažu da je racionalno ponašati se - iracionalno. U tom kontekstu vide i njegov opušten stil oblačenja. A da je Varufakis istinski zaljubljenik u teoriju igara svedoči još jedna njegova objava na Tviteru. Kada je nobelovac DŽon Neš, američki matematičar blistavog uma i poznat po teoriji igara (o kome je i snimljen film Blistavi um), poginuo u saobraćajnoj nesreći, Varufakis je na Tviteru napisao kako je čitanje njegovog rada bilo inspirativno. Sresti te i provoditi vreme sa tobom bio je ekstra poklon, ovim rečima se Varufakis oprostio od Neša.

Upravo tako Varufakisovu taktiku vidi i Hans-Verner Sin, nemački ekonomista, čiji je autorski tekst na ovu temu NIN već objavio. To što Grci svoju štednju prebacuju iz grčkih banaka u inostranstvo, Sin vidi kao deo Varufakisove taktike. Novac građana EU se preko ECB upumpava u grčke banke, dok građani ta sredstva transferišu u inostranstvo. Zašto ova činjenica umnogome povećava Varufakisov pregovarački potencijal? Zato što u slučaju eventualnog bankrota štedni depoziti građana Grčke neće deliti sudbinu zemlje.