Panorama

Udruženi doktori i juveliri

Uvođenje zlatarskih proizvoda u oftalmologiju najnovija je moda u bogatom svetu. U Holandiji postoji Institut za inovativnu oftalmologiju, u kome su na vidljivi deo očne jabučice sedmorice “pacijenata “ već implantirane platinijumske i zlatne zvezdice i srdašca. Ukrasi su načinjeni u juvelirskim radnjama, a površina im je svega nekoliko milimetara. Ukrasi su dobro vidljivi, a s vremena na vreme, reflektuju svetlost stvarajući utisak da iz oka izleću iskre. Juvelirski proizvodi se ubacuju u membranu koja prekriva očnu jabučicu, tzv konjunktivu ili vežnjaču. Operativni postupak traje 15 minuta.

Doktor Derit Meles koji je prvi došao na ideju ukrašavanja očiju, pokušao je da pribavi CE tj. evropski žig kojim se odobrava upotreba medicinske opreme. Međutim, budući da se juvelirski proizvodi ne računaju u medicinske naprave, pojavio se problem kao i sa ukrasima korišćenim za pirsing, ali i za kozmetička kontaktna sočiva. Drugim rečima, pomenuti rekviziti za ukrašavanje nemaju status koji uživaju mnogi drugi materijali koji se koriste za izradu medicinskih pomagala.

Staračke bolesti u dečjem vrtiću

Najmlađi bolesnik na svetu sa šećernom bolešću tipičnom za odrasle i starije osobe, nazvanom dijabetes - tip 2, star je svega pet godina, a živi u Lajpcigu. Do sada je kao najmlađa osoba sa ovim zdravstvenim problemom važio jedan mališan iz Frankfurta, takođe iz Nemačke. Da je neki lekar do samo pre nekoliko godina tvrdio da neko petogodišnje dete može bolovati od dijabetesa tipa 2, on bi sigurno bio ismejan.

Petogodišnjak koji ulazi u knjigu medicinskih kurioziteta težak je 40 kilograma, što je daleko više od 15 kilograma, tj. prosečne težine za ovaj uzrast. Izgleda da način ishrane i preterana upotreba gaziranih sokova ima odlučujuću ulogu u preteranom porastu težine i naknadnoj pojavi bolesti. Bolest se ispoljava zbog toga što u gojaznih osoba insulin, odnosno, glavni hormom za prebacivanje šećera iz krvi u telesne ćelije, gubi tu svoju sposobnost te šećer ostaje u krvi, ne metaboliše se i izaziva dijabetes.

Problemi s plivanjem delfina-beba

Najveća opasnost po delfine jesu mreže namenjene lovu na tune. Međutim, kada su u pitanju delfini - bebe, pojavljuje se problem samostalnog plivanja koji može dovesti u pitanje život mladunca. Naime, delfini, inače morski sisari, koji se rado priključuju jatima tuna, često bivaju uplašeni bukom snažnih motora iz čamaca flotile koja lovi tune, tako da beba-delfin nekada ostaje bez majke uz koju je plivala. U takvim situacijama tek rođeni delfini ne mogu preživeti jer nemaju snage za samostalno plivanje. Pod normalnim okolnostima, delfin svojom telesnom masom iza sebe stvara vodenu struju koja potiskuje malog delfina unapred i tako mu štedi snagu potrebnu za probijanje kroz vodu. Ovaj način plivanja funkcioniše samo onda kada je beba- delfin priljubljena uz telo majke. U protivnom mladunac ostaje sam na otvorenom okeanu i brzo završava svoj život.

Pilula za dublje ronjenje

Opasnost od kesonske bolesti, tj. od nagle dekompresije ozbiljno ugrožava ronioce koji udišu komprimovan vazduh i koji se na površini vode pojavljuju bez usputnog zadržavanja i bez postepene dekompresije. Na dubini od 30 metara vreme ronjenja ne sme biti duže od 30 minuta. Visoki pritisak na većim dubinama istiskuje azot iz vazduha u roniočevim plućima, tako da on ulazi u krv i telesna tkiva. Ukoliko se ronilac pojavi na površini brzo i bez usputnog zadržavanja, niži pritisak na površini dovodi do stvaranja mehurića u tkivima i krvi. Mehanizam je potpuno isti kao kada se posle otvaranja boce šampanjca pojavi obilje mehurića koji se kao pena izlivaju napolje.

Istraživači u Norveškoj, na Institutu za nauku i tehnologiju u Trondhajmu, utvrdili su da bi pilula koja bi iz sebe oslobađala azotni monoksid proširila prečnike krvnih sudova ronilaca i tako sprečila njihovo začepljenje mehurićima vazduha. Ukoliko bi se ova teorija pokazala tačnom bio bi rešen problem ronjenja na većim dubinama, a kesonska bolest se više ne bi javljala.

Kometa hlađena antifrizom

Iako zvuči neverovatno, pouzdano je dokazano da kometa Hele-Bop koja je spektakularno zasijala na nebu 23. juna 1997. godine, sadrži oko 0,25 odsto etilenglikola, tvrdi Žak Krovisije iz Pariske opservatorije. Reč je o najkompleksnijem organskom molekulu koji je ikada otkriven u nekoj kometi.

Pošto su analizirali milimetarske talasne dužine zračenja sa komete Hele-Bop i uporedili ih sa laboratorijskim podacima spektara više različitih kompleksa molekula, ustanovili su da je etilenglikol najznačajnija komponenta antifriza u sastavu komete. Pored antifriza na kometi su registrovani organski molekuli metanola i formaldehida.

Ovo otkriće značajan je doprinos teoriji po kojoj su komete rasule organski materijal po Zemlji i time omogućile pojavu života. Iako nisu pronađeni još kompleksniji molekuli, poput onih koji pripadaju aminokiselini zvanoj glicin, francuski astronom Krovisije misli da će se uskoro, uz pomoć tzv. Rozete, o sastavu kometa znati mnogo više. Rozeta je naziv za misiju Evropske vasionske agencije, čija je letelica lansirana u svemir marta ove godine, sa planom posete kometi.

Antibiotici i problemi sa disanjem

Menjanjem prirodne ravnoteže koja je uspostavljena između bezopasnih i patoloških mikroorganizama u sistemu za varenje, antibiotici oštećuju imunski sistem u organizmu tako da ovaj gubi sposobnost razlikovanja bezopasnih materija od patoloških mikroba. Ovakav zaključak proizašao je iz eksperimenata na miševima i dodao je novu potporu naučnoj hipotezi po kojoj su antibiotici, u najmanju ruku, delom odgovorni za porast aligičke astme u dece. Pomenuta “antibiotska hipoteza” jedna je od teorija koje su konkurentne jedna drugoj, bar u pokušaju objašnjenja porasta broja astmatičara. Na primer, istraživači iz Berlina ustanovili su da je pre pada Berlinskog zida u ondašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici upotreba antibiotika bila znatno manja nego u Saveznoj Republici Nemačkoj, ali i da je broj astmatičara bio znatno manji, što jasno ukazuje na vezu korišćenja antibiotika i pojave astme. Otkad je Berlinski zid pao, porasla je upotreba antibiotika u istočnom delu Nemačke, što je dovelo do povećanja broja bolesnika sa poremećajem disanja usled astme.

Grupa stručnjaka iz Detroita u Americi završila je krajem prošle godine sedmogodišnje praćenje 500 mališana koji su bili lečeni antibioticima pre nego što su napunili šest meseci života, utvrdivši da su za razliku od dece koja nikada nisu primala antibiotike, oni obolevali šest puta češće od astme. Ona deca koja su primala antibiotike širokog spektra, obolevala su od astme devet puta češće.

Stručnjaci sa Univerziteta Mičigen u Americi zasigurno su utvrdili vezu između poremećenog rasporeda u zastupljenosti bakterija u stomaku i opasnosti od alergičke reakcije na bezopasne materije. Zbog toga se u Americi sve više preporučuje upotreba “probiotika”, tj. rastvora koji u sebi sadrže nisku koncentraciju bakterija, pre nego što se započne sa antibiotskom terapijom. Korišćenje “probiotika”, tvrdi se, već je smanjilo pojavu sporednih fekataotika, poput proliva.