Prestupna godina

Foto Emil Čonkić

Poslednjeg radnog dana prošle godine, nekako u vreme kada su prasići za novogodišnju trpezu već bili dopola pečeni, dok su se u većini domova po Srbiji uvijale poslednje sarme, a ruska salata hladila u frižideru, Deda Mraz je direktoru policije Miloradu Veljoviću iz Nemanjine 11 odneo preporučeni paketić sa taze odlukom o njegovoj smeni. Pardon, penzionisanju. Ili možda unapređenju? Jer, ko se još, osim Alfreda Guzenbauera, Franka Fratinija i Dominika Stros Kana, može pohvaliti da je bio savetnik premijera Aleksandra Vučića?

Samo nekoliko dana posle operacije rezač, u kojoj je u jednom danu, u 20 različitih slučajeva, uhapšeno 80 ljudi, neko je upotrebio drugi školski predmet gumicu i sa brojnog stanja u MUP-u izbrisao direktora srpske policije, koji je na tom mestu bio još od marta 2006, od kada je ta funkcija i ustanovljena. Pre nego što je i sam penzionisan, Veljović je u političku penziju ispratio dva premijera, Vojislava Koštunicu i Mirka Cvetkovića, video je leđa i Ivici Dačiću, a Vučić ga je od 1. januara postavio za svog savetnika za regionalnu i nacionalnu bezbednost. Što bi valjda trebalo da znači da nije penzionisan zato što mu je sin radio u Farmakomu dok imperija Miroslava Bogićevića, šabačkog biznismena sa nanogicom, nije počela da se ruši.

Ne zna se ko je Veljoviću uhvatio muštuluk i šta je zauzvrat dobio, ali ako je iole dobro radio svoj posao, morao je da zna šta mu se sprema i pre poslednje sednice Vlade u 2015. Uostalom, ako su to znali skoro svi novinari koji prate rad policije, bilo bi smešno, ma strašno, da to nije znao i direktor policije. Tim pre što ni resorni ministar Nebojša Stefanović nije pokušavao da sakrije zadovoljstvo što će Veljović vrlo brzo dobiti povišicu od 1,25 odsto, koliko od 1. januara sleduje svim penzionerima.

Iako njegov odlazak nikoga nije iznenadio, javnost je očekivala više detalja o razlozima zašto je Veljović penzionisan sada, a ne na primer 2011, kada je po drugi put izabran za direktora policije, iako je i tada imao uslove za penziju. A da nije MMF tražio da se u javnom sektoru penzionišu svi koji su stekli uslove za to, pa Vlada nije imala kud, već je i Veljovića morala da pošalje u mirovinu? Mada sumnjam da je to razlog, jer u tom slučaju MMF u jeku štednje ne bi blagonaklono gledao na angažman jednog penzionera na savetničkom mestu. Osim ako i Veljović neće raditi pro bono, kao onomad Stros Kan?

Može li, posle odlaska Veljovića i smene Boška Đukanovića, ako je iko u jeku priprema za najluđu noć primio k znanju vest da je smenjen i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, Vlada da zapuši usta kritičarima koji zakeraju što se tolerišu loši rezultati direktora u javnom sektoru? Pa, evo, reći će neko, dvojicu je smenila. Iskreno, više bih voleo da je otišao bar jedan od direktora tri državna preduzeća koja su prošlu godinu dočekala sa ukupnim gubicima većim od 3,2 milijarde evra. Da, verovali ili ne, ima i takvih. I hvala na pitanju, njihovi direktori su, bar za sada, na svojim mestima. Vlada za njih očito ne može da nađe bolje menadžere. A, ima i prečih poslova, valja hitno naći novog ministra odbrane...

I dok pesimisti strahuju da li će se ova prestupna, 2016. izroditi u još jednu prestupničku godinu, optimisti misle da je dobra vest što će, umesto Veljovića, do daljeg dužnost v. d. direktora policije obavljati Vladimir Rebić, dosadašnji načelnik Uprave saobraćajne policije. Pa, zaključuju optimisti, ako na mesto direktora policije dolazi saobraćajac, to mora da znači da je ministar Nebojša Stefanović iskorenio kriminal i korupciju u Srbiji i da se sada sva pažnja policije mora usmeriti na to da li Pepa Prase vezuje sigurnosni pojas i kada sedi na zadnjem sedištu automobila. I samo još da se, kako se najavljuje, ove godine u svim kafanama u Srbiji zabrani pušenje, eto posla za policiju. Kada smo se već obračunali sa organizovanim kriminalom i korupcijom.