Arhiva

Želim da budem bolji od Dankana

Zoran Preradović | 20. septembar 2023 | 01:00
Želim da budem bolji od Dankana

Foto Profimedia

Samo dve sezone igranja profesionalne košarke bilo je potrebno mladom Somborcu Nikoli Jokiću da stigne do Denver Nagetsa, NBA karijere i najbolje lige na svetu. Da se radi o nesvakidašnjem talentu znalo se još dok je igrao u mlađim kategorijama Vojvodine, ali čak i oni sa dužim pamćenjem teško će se setiti takve košarkaške prečice. Tim pre što Jokić osim igranja u Mega Leksu i Jadranskoj ligi nije kročio nigde van granica regiona. Ali, to je samo jedna dimenzija ove priče, dodata vrednost je što je ovaj dvadesetogodišnjak šokirao kompletnu javnost fantastičnim partijama već u debitantskoj sezoni. Ovog momenta Jokić je među nekoliko najboljih rukija lige. Sve dobija na težini ako se zna da je Jokić 2014. draftovan u drugom krugu kao 41. pik Denvera, što i nije obećavajuća polazna osnova za ozbiljnu karijeru među najboljim igračima planete.

Iako se ozbiljno spremao za veliku avanturu, u ispovesti za NIN priča da ni u najoptimističnijim razmišljanjima nije mogao da predvidi da će imati sjajan tretman u timu, veliku minutažu i još bolje partije. Iskreno, kada sam polazio za Ameriku pitao sam se da li ću uopšte biti u timu. Tačno je da sam počeo da se spremam odmah po završetku sezone, da sam u SAD došao mesec dana pre početka lige, ali prvobitna zamisao je bila da se samo adaptiram na tamošnji način igre i ojačam telo. Tokom minulog leta sam izgubio 14 kilograma, a jeo sam šest puta dnevno. Bio sam na specijalnom režimu ishrane, nutricionista iz kluba mi je potpuno promenio jelovnik. Masa je ovde izuzetno bitna, ali ja se nakon gubitka kilograma osećam i jačim i bržim, priča Jokić.

Prilika da pokaže koliko može stigla je tokom Letnje lige, kada inače klubovi proveravaju veliki broj mladih igrača. Krenulo je dobro, a kada je počela regularna sezona minute koje sam dobijao koristio sam na pravi način. To mi je dalo `kredit` da mogu više da šutiram. Logično, trener Majkl Meloun nastavio je da mi pruža šansu, kaže Jokić.

Prvi utisci o klubu bili su impresivni. Nisam mogao da verujem da na trening odlazim bez torbe, jer me sve čeka. Kada dođem na trening odmah su mi na usluzi dvojica ljudi iz kluba, da vide da li mi je nešto potrebno. Ako odem u teretanu čekaju me dvojica trenera, isto je i kad izađem na teren. Ukoliko me zaboli zub, pregled se odmah organizuje u klubu. Dakle, završavaju vam i privatne stvari. Naravno da sam bio šokiran.

A da za Jokića odlazak u Ameriku ne bude potpuni igrački i kulturološki šok, pobrinula su se dvojica košarkaša koja su nastupala na ovim prostorima Jusuf Nurkić i Francuz Žofri Lovernj, bivši igrač Partizana. NJih dvojica su došli godinu dana ranije, prošli su ono kroz šta ja sada prolazim i bili su uz mene kada je trebalo da se priviknem na način života u Americi, funkcionisanje kluba i način igre.

I upravo velike razlike između evropskog i američkog poimanja košarke za većinu ovdašnjih igrača predstavljaju najveći problem. Jokić je očigledno tu razliku ekspresno prebrodio, iako ne spori da su u pitanju dva različita shvatanja igre. Najpre, svi igrači u Americi su izuzetne atlete, fizički izuzetno jaki. Svi mogu da rade sve na terenu, centri da preuzimaju ulogu beka i obratno. Mnogo je više trčanja nego u Evropi, još više kontakata. Činjenica je da se mnogo više igra individualno, ali pogledajte San Antonio koji u potpunosti funkcioniše kao kolektiv. Ili prošlogodišnje šampione Golden Stejt koji, takođe, igraju timsku košarku iako imaju Stefa Karija možda i najboljeg individualca u ligi. Najsmešnija je priča da se u NBA ligi do plej-ofa ne igra odbrana. Oni koji to tvrde treba da probaju. Ovde se podrazumeva da znaš da igraš odbranu, inače nema šanse da prođeš, priča Jokić.

Nije tajna da su u Denveru znali da dovode igrača izuzetnog potencijala, ali je utisak da je i sam trener Meloun šokiran Jokićevim napretkom. Nakon utakmice protiv San Antonija u kojoj je srpski igrač ubacio 23 poena i potpuno devastirao dve velike zvezde Tima Dankana i Lamarkusa Oldridža, Meloun je na konferenciji za novinare rekao da nije siguran da Jokić uopšte zna protiv koga igra, aludirajući na sportsku drskost i nedostatak respekta prema takvim igračkim veličinama.



A upravo Tim Dankan je Jokićev igrački uzor, iako ga američki mediji sve češće porede sa drugim velikanom, Nemcom Dirkom Novickim. Delimično zato što su obojica iz Evrope, mnogo više zbog sposobnosti da uprkos izrazitoj visini, pogađaju šuteve sa velike udaljenosti. Zaista volim Dankana, Novickog izuzetno poštujem, ali mislim da bi moja košarka trebalo da bude miks onoga što igraju jedan i drugi. Želim da me pamte kao autentičnog igrača, a ne kopiju, bez obzira na to koliko je original veliki igrač. Zaista se radi o velikim košarkašima, ali moj cilj je da jednog dana budem ispred njih. Želim da posle Divca i Stojakovića ostavim dubok trag u ovoj ligi. Inače, jako je čudno sresti se sa svim tim superzvezdama. Do pre nekoliko godina igrao sam igrice u kojima su oni glavni likovi, a sada su mi odjednom protivnici na terenu. Ali kad počne igra, zaboravim da su to velika imena, pokušavam da ih nadigram, priča Jokić.

Zna da priličan broj evropskih stručnjaka zastupa tezu da je za mladog igrača bolje da nekoliko godina odigra u Evropi, oformi se fizički i mentalno i tek potom pokuša među najboljima, ali ističe da nije mnogo razmišljao o tome. Znao sam da je ovo najbolji košarkaški sistem na svetu, da su najbolji uslovi i da ću moći da igram protiv najboljih na planeti. Iz ove perspektive posmatrano, čini mi se da je ovo jedan od najboljih poteza u mojoj karijeri.

U prilog ovakvom razmišljanju govori i činjenica da je prošlog leta glatko odbio ponude evropskih giganata Reala i Barselone. Kaže da čak nije ni razmišljao o njima. Nisam ni razgovarao s njima, moj menadžer se bavio time. Iskreno, ni dok sam igrao u Srbiji nisam razmišljao o Evropi. Kada su me draftovali, želja da se oprobam sa najboljima samo se pojačala. Zaista ne znam ni šta su nudili Real i Barselona. Da budem pošten, nije me ni zanimalo. Isto tako, svojevremeno nisam razmišljao ni o ponudama Zvezde i Partizana jer sam znao da ću u Megi imati, za naše prilike, vrhunske uslove za razvoj. Kada pogledam momke iz moje generacije, poput Tejića koji u Zvezdi dobija minute `na kašičicu`, a kao junior je bio bolji od mene, mislim da sam i tada napravio pravi potez, priseća se.

Otkako je reprezentaciju Srbije kao selektor preuzeo Aleksandar Đorđević, Jokićev status uprkos sjajnim igrama nije do kraja definisan. Javnost je posebno bila iznenađena što ga nije bilo među putnicima na prošlogodišnjem šampionatu Evrope. Ni godinu dana ranije na Svetskom prvenstvu na kome je Srbija osvojila srebrnu medalju nije bilo mesta za tadašnjeg igrača Mega Leksa. Zaista nisam bio spreman za Svetsko prvenstvo. Ovog leta generalni menadžer Denvera je imao dogovor sa selektorom da se pripremim za NBA ligu i sledeću akciju reprezentacije. Naravno da ću se odazvati, ukoliko me Đorđević pozove. Pa, takvi asovi kao što su Parker, Novicki ili Đinobili jedva čekaju da igraju za svoju zemlju, priča Jokić.

Od ove sezone, centru Denvera društvo u NBA ligi prave još dva srpska igrača Nemanja Bjelica u Minesoti i Boban Marjanović u San Antoniju. Sa Bobijem sam se video kada je San Antonio dolazio u Denver. Sa Bjelicom sam se čuo telefonom. I jedan i drugi pomalo žale što nisu ranije došli u NBA ligu. Posebno je oduševljen Marjanović. Rekao mi je da želi da ostane u Americi do kraja karijere. Odigrao je nekoliko sjajnih utakmica i ako bude dobijao minute, uopšte nije upitno da će napraviti sjajnu karijeru. Na kraju krajeva, radi se o jednom od najboljih evropskih centara.

Priča da je prezadovoljan životom u Denveru, da je grad specifičan jer se nalazi na nadmorskoj visini od preko 1.600 metara. Pokušavam da kažem sebi da je sada ovo moj dom i da se tako ponašam. Bilo mi je teško da se priviknem, jer je vazduh razređen. Na prvom treningu sam mislio da ću pasti u nesvest, priseća se Jokić.

Američki mediji sve češće navode da bi on mogao biti jedan od igrača oko koga će se graditi budućnost čitave franšize. Nikola, opet, kaže da se u sportu stvari ne mogu planirati na tako dug rok. Kada se prvi put pomenula mogućnost mog odlaska u SAD, Saša Pavlović mi je rekao: `Idi tamo i ne vraćaj se nikad`. Znate šta, ostaću onoliko dugo koliko budem bio dobar na terenu. Nema tu neke velike filozofije. Nadam se da će to biti što duže, zaključuje Jokić.