Književnost danas ništa ne znači

Kako je nastao roman, odakle ideja za priču?

Osnovna priča romana je priča o prerušavanju, menjanju identiteta. Ništa novo! Odiseja, Hiljadu i jedna noć, Dekameron puni su takvih priča. Poruka najveće knjige o prerušavanjima, Ovidijevih Metamorfoza, jeste da ovaj svet počiva na promenama, nasilnim ili voljnim svejedno. Pitanje identiteta, i individualnog i kolektivnog, na našim balkanskim prostorima, posebno je bolno. Na jednom mestu u romanu kaže se da se ne zna ko je naneo više zla: oni koji su insistirali na identitetu ili oni koji su ga se odricali, konvertiti. Naravno, roman se ne bavi samo političkom mimikrijom već i svim drugim. LJubavnim, pogotovo.

Kako biste u knjižari budućem čitaocu preporučili svoj roman?

Kojem čitaocu? Svoje čitaoce znam na prste. Ako se ovako nastavi, vrlo brzo će biti više pisaca nego čitalaca. Mene ne zanimaju čitaoci lake, čokoladne literature. Svog čitaoca zamišljam kao strpljivog (koji ne žuri kraju da bi saznao kako se završila ljubavna storija), kao onog koji dopisuje moju priču, kao onog koga je teško vući za nos. U svemu ravnopravnog, ako ne i boljeg od mene. Literatura, prava, nije za svakog. Ona je za odabrane. Piše je elita i čita je elita.

Šta za vas znači NIN-ova nagrada?

Književnost danas ništa ne znači. Niti je napadaju političari, niti se zabranjuje, niti pisci vode žestoke polemike. Književnost je postala uglavnom lepo upakovani celofan. Ili je od književnosti ostalo samo ono što se, kako bi rekao Bart, predaje u školama i na fakultetima. Naša književna scena je toliko dosadna i ustajala, da na njoj i muve crkavaju. Tu ustajalu atmosferu jedino NIN-ova nagrada ustalasa, nekad manje nekad više. Što tad proključa čaršija? Ogovara li, ogovara! U ogovaranju prednjače, naravno, sami pisci. Lepo je to što im se učini da su u tim danima pred dodelu NIN-ove nagrade mnogo važne face.

La Sans Pareille (Agora)

Kroz priče, snove, pisma, eseje, komentare, fusnote i druge beleške uokvirene brojem deset, novi roman Milisava Savića s podnaslovom ljubavni roman sa dodacima, ispisan je u različitim pripovedačkim registrima, kao slagalica fikcije i fakata, literarnog doživljaja i istorijskog mapiranja privida sveta, kao dubinska priča o našem, upravo minulom, vremenu.