Šezdeset leta makedonske državnosti

U normalnom svetu prisustvo premijera jedne države na proslavi značajnog datuma u istoriji susedne zemlje je formalnost koja potvrđuje njihovo dobrosusedstvo. Ovde na Balkanu, međutim, takav gest za sobom povlači neizbežno pitanje: šta se iza toga krije? Da li je gost nešto dobio, a domaćin izgubio, ili obrnuto? To pitanje nije izostalo ni prilikom proslave šezdesetogodišnjice stvaranja savremene makedonske države, koju su svojim prisustvom uveličale državna i crkvena delegacija Republike Srbije sa premijerom Vojislavom Koštunicom na čelu.

Proslava jednog od najznačajnijih datuma u istoriji makedonske države održana je 2. avgusta u manastiru Prohor Pčinjski, na mestu gde su ravno pre šezdeset godina, na zasedanju ASNOM-a, udareni temelji današnje Republike Makedonije. Prizori polaganja venaca dveju državnih delegacija u dvorištu manastira i u novom memorijalnom centru ASNOM-a u selu Pelincu ostaće nezaboravna slika. Emocije koje su tom prilikom ispoljili zvaničnici dve države i tamo prisutni građani i preživeli borci i učesnici na zasedanju ASNOM-a, razumljivi su s obzirom na okolnosti koje su prethodile proslavi tako značajnog jubileja.

Plašeći se da jubilarnu godišnjicu Ilindena ne ometu zvaničnici Srpske pravoslavne crkve, koji su prošle godine zabranili svetovnu ceremoniju u manastirskom dvorištu, novi makedonski predsednik Branko Crvenkovski je premijeru Koštunici i patrijarhu Pavlu uputio pisma uljudno ih zamolivši za razumevanje. Toj iskrenoj molbi šefa makedonske države zvaničnicima srpske države i njene crkve u Makedoniji je dat neviđen publicitet. Simpatizeri aktuelne vlasti i predsednika Crvenkovskog iskreno su se molili pozitivnom odgovoru suseda. Kao i predsednik, i oni su bili svesni činjenice da jubilarna godišnjica ASNOM-a ne bi bila potpuna bez tradicionalne ceremonije u manastiru Prohor Pčinjski. Prošlogodišnja zabrana bacila je senku na proslavu Ilindena, ali i na ukupne odnose između dve države. Ona je postojala u međudržavnoj komunikaciji i s pravom je, istina diskretno, isticana kao prepreka u ukupnim odnosima. Strepnju zbog novih nesporazuma prilikom obeležavanja jubileja pojačavala je i poslednja, oštra prepiska i verbalna prepirka između zvaničnika SPC-a I MPC-a, te obostrano raščinjavanje njihovih vladika. Nasuprot njima, vmroovci su se potajno nadali negativnom odgovoru zvaničnog Beograda. Takvom ishodu “poniznog gesta” predsednika Crvenkovskog kalemili su nesuvisle konstrukcije unapred tvrdeći da će Crvenkovski biti ismejan, a makedonski narod ponižen.

Neizvesnost koju su vmrovci zdušno podgrevali trajala je do prepodnevnih sati 2. avgusta, a onda su televizijske kamere makedonskoj javnosti direktno prenosile ceremoniju i srdačno rukovanje dvojice državnika i hrišćanski naklon poštovanja predstavnika crkava dveju država.

Dostojanstveniju proslavu nacionalnog praznika Makedonci nisu mogli da zamisle, i to nisu krili, počev od predsednika Crvenkovskog do prisutnih građana. Poruke premijera Koštunice i predsednika Crvenkovskog te izjave vladike Irineja u porti manastira Prohor Pčinjski, bile su primerene svečanosti, ali znače više za buduće odnose između dve susedne države na njihovom zajedničkom putu ka Evropi. “Osobeno mi je drago što se osvedočeno prijateljstvo između naša dva naroda i danas pokazalo na delu. Današnji susret dve delegacije je dokaz prijateljstva između dva naroda...”, rekao je premijer Koštunica posle polaganja venca na spomen-obeležju ASNOM-a u pčinjskom manastiru. “Ponosan sam što se nalazim na čelu državne delegacije na ovom svetom mestu gde su pre 60 godina udareni temelji makedonske državnosti”, istakao je predsednik Crvenkovski.

Onda, nepun sat posle svetkovine u Prohoru i Pelincu, ostajući dosledni praksi da ukaljaju svaku nacionalnu svečanost, oglasili su se vmroovci. Sem što su pomenute svečanosti bojkotovali, na učesnike proslave velikog jubileja odapeli su otrovne strele optužbi i kleveta. U neskrivenoj mržnji svega što se odnosi na Srbiju i Srbe, bez obzira na povod, vmroovci su nacionalni praznik svoje države iskoristili za optužbe svojih zvaničnika i njihovih srpskih prijatelja.

“To što se tamo događalo čisto je izdajstvo makedonskog naroda i države”, izjavila je Ganka Samoilova Cvetanovska, potpredsednik opozicionog VMRO DPMNE. Ona je novinarima u Skoplju naširoko objašljavala “sramotu”ö koju je predsednik Crvenkovski priredio makedonskom narodu i tvrdila da nije dorastao “lukavstvu patrijarha Srpske pravoslavne crkve”. Rukovanje predsednika Crvenkovskog i raščinjenog vladike Makedonske pravoslavne crkve, Jovana, sadašnjeg egzarha SPC u Makedoniji, iskoristili su za nove konstrukcije u poznatom sporu između SPC i MPC.

S obzirom na poznate okolnosti i trajuću hajku na vladiku Jovana, jednog od potpisnika Niškog dokumenta i jedinog koji se istog nije odrekao, rukovanje u Prohoru Crvenkovskom je pripisano kao veleizdaja makedonskog naroda i države.

Tako je na delu, kao mnogo puta u istoriji nove makedonske države, potvrđeno unutarmakedonsko trvenje, prokletstvo koje ne izostaje bez obzira na značaj povoda njegovog ispoljavanja. Srećom po jubilej i dobrosusedstvo između Srbije i Makedonije, klevetnička lamentiranja ostrašćenih vmrovaca ostaju u senci ilindenske svetkovine.

Mile Radenković