Maltusov izazov

Britanski sveštenik Tomas Robert Maltus (1766-1834) je nekoliko decenija predavao istoriju i političku ekonomiju. Pored knjige „Ogled o načelu razvoja stanovništva“, o kojoj je reč, treba pomenuti i njegova „Načela političke ekonomije“. Kejns ga je svrstavao u ekonomiste ranga Smita i Rikarda. Kada se pomene Maltusovo ime neizbežno se pomisli na njegovo objašnjenje načela koje upravlja rastom stanovništva. Maltus, kako kaže Galbrajt u svom pregledu istorije ekonomske misli, živi kao prorok onoga što će se kasnije nazvati „populacijskom eksplozijom“. Problem stanovništva je od samih početaka ekonomske nauke privlačio pažnju ekonomista. U jednom periodu ukazivalo se na problem nedovoljnog stanovništva. Tokom 18. veka, obaveštava nas Šumpeter, dominiralo je optimističko stanovište po kome brojno i rastuće stanovništvo predstavlja najvažniji simptom bogatstva. A onda se 1798. pojavila Maltusova knjiga (Tomas Maltus, „Ogled o načelu razvoja stanovništva“, Službeni glasnik, Beograd, 2015). Drugo izdanje objavljeno je 1803. i ono je u velikoj meri izmenjeno i prošireno u odnosu na prvo (na naš jezik je prevedeno prvo izdanje). Za života autora objavljena su još četiri izdanja, a knjiga je prevedena na nemački i francuski. Reakcije su bile burne. Bilo je mnogo strasti, teških reči, osuda i kontradiktornih ocena kako knjige tako i autora. Maltus tvrdi da pažljivo istraživanje istorije čovečanstva mora da dovede do sledećih zapažanja: porast stanovništva je nužno ograničen količinom hrane; broj stanovnika bez izuzetka raste kako se povećava količina hrane; siromaštvo i porok suzbijaju moć populacije i trenutni broj stanovnika izjednačavaju sa raspoloživom količinom hrane. On smatra da proizvodnji hrane na Zemlji nisu postavljena ograničenja, ali da je uvek sila rasta stanovništva nadmoćnija. Maltus je izneo čuvenu tezu da broj stanovnika raste geometrijskom progresijom (ukoliko nije kontrolisan), a da proizvodnja hrane raste aritmetičkom progresijom. Kako se uklanja ova disproporcija? Čujmo samog Maltusa: „Moć rasta stanovništva toliko nadjačava moć Zemlje da proizvede hranu za čoveka da čovečanstvu na vrata mora zakucati prerana smrt u ovom ili onom obliku. LJudski poroci su delatni i sposobni pomagači depopulacije. Oni su prethodnici silne vojske uništenja, a često i sami dovršavaju taj strašni posao. Ali, omanu li oni u tom ratu do istrebljenja, u zastrašujućoj formaciji stupaju godine bolesti, epidemija, pošasti i kuge odnoseći hiljade i desetine hiljada života. Ako uspeh ni tada nije potpun, iz pozadine se prišunja neizbežna i strašna glad, i u jednom moćnom naletu sravni broj stanovnika s količinom hrane na svetu“. Veliki deo knjige zauzima polemika sa idejama Kondorsea i Godvina. Oba pisca su zastupala tezu da ne postoje granice napretka čovečanstva, a posebno su verovali u napredak nauke. Maltus polemiše sa stanovištem o organskom usavršavanju čoveka i mogućnosti beskrajnog produžavanja njegovog života, kao i sa idejom da su porok i beda u ljudskom društvu nešto što bi trebalo pripisati institucijama koje je čovek izgradio. U pojedinim periodima se interes za Maltusove ideje gasio, ali se u nekim drugim periodima naglo rasplamsavao. Jedni smatraju da je njegov pesimizam neosnovan i da ga je razvoj događaja opovrgao (tu se po pravilu poziva na iskustva razvijenih zemalja i na njihov problem da održe nivo stanovništva, kao i na „zelenu revoluciju“), dok drugi veruju da su njegove ideje i dalje aktuelne. Tako DŽefri Saks smatra da mi tek treba da dokažemo da je Maltus pogrešio. NJegov duh će nas pratiti, kaže Saks, sve dok se broj stanovnika na svetu ne stabilizuje i dok naši metodi proizvodnje ne postanu ekološki razumni. U knjizi je mnogo širi raspon tema nego što bi se moglo iz naslova zaključiti i izneta su brojna zapažanja koja će biti zanimljiva i savremenom čitaocu. Neće ga ostaviti ravnodušnim.