2016 – godina Vatrenog Majmuna

Prema kineskom lunarnom kalendaru nova godina dolazi prvog dana prvog lunarnog meseca, što po gregorijanskom pada između 20. januara i 20. februara. Kineski lunarni kalendar se smatra najstarijom metodom beleženja vremena u civilizaciji i datira iz perioda oko 2400. godine pre nove ere. Prema ovom kalendaru godina se sastoji od 12 meseci, a svaki mesec ima 29,5 dana, zbog čega se Praznik proleća i praznuje u različito vreme. U Kini su godine svrstane u cikluse od po dvanaest godina i svaku od njih obeležava jedna životinja. Smatra se da su osobine znaka koji karakteriše određenu godinu iste kao i karakteristike osoba rođenih u tom zodijačkom simbolu.

Proslava Praznika proleća počinje s pojavom mladog Meseca prvog dana prvog lunarnog meseca u godini, a završava se kada je Mesec pun, petnaest dana kasnije. Ove godine mlad Mesec će se na nebu Istoka pojaviti 9. februara, a u noći u kojoj se kalendar pomera za jedan broj u Kini se ne kaže dočekujem novu godinu, već prelazim u novu godinu. To znači da iz godine Ovce prelazimo u godinu Majmuna koji je u elementu Vatre i crvene boje.

Slatkiši na dar

Nova godina se u Kini čeka u krugu porodice i rođaka i valja je što veselije i glasnije dočekati. Doček nove godine nezamisliv je bez vatrometa i petardi, a to slavlje boja i zvuka ume da potraje danima, a ne satima, pogotovo kada nastupa godina za koju se veruje da će biti izuzetna po svojim karakteristikama. Paljenje vatrometa i petardi tradicionalan su način teranja zlih duhova, ali još više i prilika da odrasli na trenutak budu deca, da se bučno igraju i vesele, šalju u nebo šarene vatre, smeju se i viču. Jednom rečju prilika da se igraju, jer život bez igre i nije baš potpuno ispunjen.

Svejedno po kom kalendaru kročili u novu godinu, od koje uvek očekujemo da bude bolja od prethodne, svima je zajedničko jedno darivanje. U Kini je običaj da se za Praznik proleća poklanjaju slatkiši, bombone, čokolada ili slatko voće i to ima svoju simboliku želju da godina u koju se ulazi bude blagodatna i bogata, a život u njoj sladak i pun bogatstva. U znak promene i početka Prolećnog festivala Kinezi prvog dana Nove godine običavaju da oblače potpuno novu odeću, a za decu se pripremaju koverte crvene boje u kojima je novac. Novčani iznos je uvek paran broj (sve što je dobro dolazi u paru, kaže drevna kineska poslovica), ali ne sme da sadrži cifru četiri, jer se taj broj smatra nesrećnim.

Svaki kraj Kine ima neke svoje, specifične običaje i rituale tokom novogodišnjih dana. Zajedničko im je da je svaki dan praznika obojen nekom simbolikom koja odražava i priziva blagostanje, zdravlje, dugovečnost, sreću doma i njegovih žitelja i želju za boljim danima.

Nekoliko dana pre dolaska nove godine svaka porodica detaljno čisti kuću kako bi iz nje izbacila nesreću i sve ono što im je u minuloj godini donelo brigu i nespokoj. Posebno se vodi računa o čišćenju svih ćoškova, jer Kinezi veruju da se u njima sakuplja sva negativna energija koja ometa protok zdrave, odnosno pozitivne energije. Ali, s druge strane, za vreme trajanja festivala se ne sme čistiti, zato što se smatra da se na taj način čisti i sreća koja dolazi svakoj porodici za vreme trajanja praznika.

Želje s mirisom breskvinog drveta

Prema običaju, poslednjeg dana stare godine lepe se na levu i desnu stranu vrata doma Ćunlijani, dve papirne trake sa natpisima koji simbolišu sreću, zdravlje i prosperitet, a na prozorska okna Đijandži - crvene slike u drevnoj umetničkoj tehnici rezanja papira. Na slikama su figure, predmeti, cveće i životinje koji simbolizuju sreću i nadu da će nova godina doneti ono što ukućani priželjkuju. Slike se ne skidaju narednih 365 dana, do sledećeg Praznika proleća.

Običaj kačenja natpisa na vratima potiče još iz drevnog doba kada su se sa istim porukama ispisivale pločice od breskvinog drveta. Prema legendama, smatralo se da je breskva jedno od pet vrsta dragocenog drveta koje može da uništi đavola i da štiti od njega. A istorijski zapisi govore da je u periodu Vudai (907 - 960) književnosti sklon plemić Men Čang iz nekadašnjeg Sečuana, uoči Praznika proleća naredio potčinjenima da ispišu novogodišnje želje na pločicama od breskvinog drveta. Tako je nastao običaj ispisivanja i čuvanja prigodnih natpisa Ćunlijana, uvek u paru, u dve trake sa leve i desne strane vrata. Posle nastanka papira Ćunlijani su postepeno počeli da se ispisuju na crvenom papiru umesto na breskvinom drvetu i tako je ostalo do današnjih dana.

Kolačići s novčićem

Novogodišnja trpeza oko koje se okuplja čitava porodica bogata je i raznovrsna, a svaki kraj Kine ima svoj tradicionalni jelovnik za ovu noć.
U južnim krajevima zemlje na stolu je 10 jela, uz obaveznu ribu koja predstavlja zajedništvo i bogatstvo i piletinu koja je znak blagostanja. Kineska reč za ribu zvuči kao izobilje i ona se obavezno služi cela, sa glavom i repom, kao simbol dobrog početka. Pravilo je i da se ne pojede čitava riba, već da nešto od nje i ostane, kako bi izobilje potrajalo čitave godine.
U severnom delu Kine jede se, uz ostalo, i novogodišnji đijaozi, testo od pšeničnog brašna punjeno raznovrsnim nadevima. U jednu od ovih knedlica stavlja se novčić i onaj ko ga nađe, smatra se, biće blagosloven bogatstvom koje ga negde čeka. Ovom običaju (nalik našem stavljanju pare u božićnu česnicu) najviše se raduju deca kojoj u novogodišnjoj noći posebno poraste apetit za đijaozijem.

Postoje i namirnice kojima se poklanja naročita pažnja tokom sklapanja prazničnog jelovnika, jer se veruje da u sebi nose posebne moći. Ginko je simbol srebrnih šipki, time i bogatstva, kao i veoma ukusna, crna mahovinasta alga za koju se veruje da pomaže u njegovom dosezanju. Sušene mahunarke odišu srećom, izdanci bambusa simbolizuju opšte blagostanje, a za budućeg oca na trpezi treba da bude seme lotosa, jer ono predviđa muškog potomka. Kandirane lubenice predstavljaju rast i dobro zdravlje, crveno seme dinje simbol je radosti, sreće i istine, kikiriki označava dug život, kumkvat (fortunela) bogatstvo, a kokos zajedništvo.

Tofu, sveže mahunarke i sve druge namirnice bele boje ne stavljaju se na novogodišnju trpezu, jer je belo simbol nesreće. Jela se pripremaju u komadu (cela riba, celo pile), jer tako predstavljaju celovitost, a testo, testenine i veoma popularni rezanci se ne seku, jer su drevni simbol dugovečnosti.

LJubavni žar u crvenim fenjerima

Poslednji praznični dan je Festival fenjera koji se proslavlja uveče i tada se duž ulica, naročito u parkovima, pale crveni lampioni. Parkovi su čitavog dana puni posetilaca, jer se u njima otvaraju šatre sa domaćim rukotvorinama, umetničkim zanatima, ringišpilima i drugom zabavom za decu, roštiljima, pozorišnim predstavama i muzičarima na drevnim instrumentima. Najviše je majstora za kreiranje i sklapanje lampiona koji počinju da se pale u sumrak.

Uobičajeno je da se na crvene lampione koji vise na granama drveća kače raznobojne trake sa ispisanim željama, najčešće ljubavnim. Jer poslednji dan Praznika proleća je i kineski Dan zaljubljenih. U nekim krajevima zemlje ovog dana devojke koje priželjkuju brak idu na obalu mora ili reka i bacaju mandarine u nadi da će naći dobrog muža. Festival fenjera je i rođendan Boga Neba i nije dozvoljeno piti alkohol. Umesto toga, treba izgovarati molitve i meditirati.



Šišanje na dan kad Zmaj podiže glavu

Mesec dana nakon Praznika proleća, drugog dana drugog lunarnog meseca, dan je kada se prema kineskoj mitologiji Zmaj budi iz zimskog sna. Probuđeni Zmaj će, prema verovanju, svakome pojedincu doneti sreću samo ako se ovoga dana ošiša.

Prvog meseca lunarne godine šišanje je zabranjeno, naročito onima koji imaju ujaka, jer to može biti kobno za njegovo zdravlje. Na dan kada Zmaj podiže glavu frizeri u Kini obično imaju pune ruke posla.

Staro verovanje da će godina biti sušna ako se Zmaj uspava i ne podigne glavu drugog dana drugog meseca lunarne godine, dovelo je do mišljenja da toga dana ne treba raditi neke poslove. Na primer, ne treba plesti, šiti ni vesti, da igla ne bi povredila Zmajeve oči. Ne treba pecati, kupati se u reci, da se Zmaj ne bi uplašio kada krene da pije vodu. Takođe ne treba raditi nikakve građevinske poslove, da se Zmaj ne bi povredio.

Ova verovanja danas su živa u pričama koje se pripovedaju za prazničnom trpezom i u časovima odmora, a u nekim delovima Kine sastavni su deo tradicionalnih pesama i igara tokom dve nedelje Praznika proleća.

Moć crvene boje

Razlog zašto je crvena boja obeležje Praznika proleća nalazi se u mitologiji. Prema jednoj staroj priči, nekada davno Nova godina je počela borbom protiv mitske zveri zvane Nien. Ona bi dolazila prvog dana nove lunarne godine da bi otimala životinje i decu. Kako bi se odbranili od nemani, seljaci su ostavljali hranu ispred vrata u nadi da ih Nien neće napadati ako je dobro nahrane. Jednom su slučajno primetili da se ovo čudovišno biće uplašilo dečaka koji je nosio crvenu odeću. Od tada su počeli da na Praznik proleća kače crvene lampione oko kuća i da lepe crvene crteže na prozore. Iz istog razloga punili su barutom bambusovu stabljiku, potom je palili i bukom i svetlošću plašili zle sile. Otada do danas petarde su sastavni deo kineske novogodišnje proslave.

Novogodišnji pokloni: Govor boja i brojeva

Postoji rasprostranjena izreka u Kini da srećni događaji dolaze zajedno, pa kada se oni čestitaju i kada se tim povodom donose darovi, oni treba da budu u parnim brojevima, osim u broju četiri.
Uobičajeno je da se za Novu godinu poklanjaju voće, kolači ili bombone i čokolade. Jedno od pravila bontona darivanja nalaže da ne bi trebalo davati suviše skupe poklone, jer se osoba koja ih prima može osetiti obaveznom da vam uzvrati takođe skupim darom. Ukoliko to ne može, mogla bi da se oseća kao da je izgubila obraz i čast, pa i o tome treba razmišljati pre odabira poklona.
Poklon se pruža obema rukama, kao znak iskrenosti, otvorenog srca i dobrih namera. U kineskoj tradiciji je i da se poklon prima sa obe ruke, posebno kada je i ponuđen na taj način, čak i kada je mali - crvena koverta sa novcem, što je jedan od uobičajenih poklona u Kini.
Treba povesti računa i o boji poklona, makar da je reč o cveću ili čestitki.
Crvena boja je simbol srećnog događaja, spokojstva i veselja. Darivanje crvenog poklona tumači se i kao znak naklonosti. Crvena i zlatna boja smatraju se srećnim i mnogi Kinezi odeću ovih boja nose za vreme novogodišnjih praznika.
Iako bela boja ima značenje čistote i nepogrešivosti, u kineskoj tradiciji belo se smatra bojom velike tuge i siromaštva, nesreće i žalosti. Belo cveće, bela čestitka, beo odevni predmet nisu dobar poklon.

Verovanja: O kruškama i ujacima

Kao i u svakoj kulturi, i u kineskoj postoje sujeverja i skrivene poruke poklona, pa i o tome treba povesti računa. Na primer, ne treba poklanjati satove, naročito ne starijim osobama, jer bi to moglo da se shvati kao da tome kome ga poklanjate vreme otkucava i da će umreti. Muževima i muškarcima uopšte, ne treba poklanjati zelene kape jer to znači da su rogonje, ni crvene cipele jer se te reči izgovaraju slično kao uzdah. Kruška ne sme da se deli i jede s nekim, pogotovo ne s nekim dragim, jer se reč kruška izgovara slično kao i odvajanje
Oni koji imaju ujaka, u prvih mesec dana posle Praznika proleća ne treba da seku kosu, jer to može doneti nesreću ujacima. Ovo verovanje je rasprostranjeno u severnom delu Kine.
Takođe ne valja poklanjati maramice, jer slute suze, pa i smrt nekog bližnjeg, ni kišobran, jer se ta reč izgovara slično kao zatvaranje, ali ni makaze, noževe ili bilo koje oštre predmete koji simbolizuju sečenje.

Tokom 15 dana Praznika proleća nije poželjno upotrebljavati reči ili izraze sa negativnom konotacijom, jer je praznik vreme sreće i očekivanja prosperiteta. Zato treba izbegavati pominjanje smrti, nesreće, teškoća Treba izbegavati broj 4, što se izgovara kao sei, tj. kao reč smrt. Može se, na primer, umesto broja četiri upotrebiti dva plus dva .
U prvih pet dana praznika ne treba bacati stvari iz kuće. Nova godina je vreme sreće, a bacanje stvari bi moglo da znači i bacanje sreće. Kinezi takođe veruju da u vreme praznika treba izbegavati belo i crno, jer obe boje u njihovoj kulturi simbolizuju smrt. Crvena i zlatna su poželjne boje i mnogi ih nose tokom novogodišnjeg praznika.