Ruske kape

Ispočetka sam pomislio da sam, možda, loše čuo da će na terasi Starog dvora, pored zlatnih vaterpolista, biti i golobradi zlatni matematičari. Nateram Bilju da trkelja po internetu i nađemo tu vest, zatrpanu, ćušnutu u zapećak, hvala bogu, nisu je obrisali. Jer, i to na njih liči. Čuj, pod mladim matematičarima terasa bi popustila!? Dočim, pokazalo se da je izdržala čak i dežmekastog gradskog menadžera Gorana Vesića. Zašto je Vanja Udovičić tu sramotu dozvolio? On, valjda, nije samo ministar sporta nego i omladine. Najzad, zašto su, bajo, samo tabloidi Alo i Kurir žigosali tu bruku? Zašto su ozbiljne dnevne novine i elektronski državni mediji prećutali vređanje te prepametne zlatne srpske dece? Sportska slava, očas, prođe. Ko se još seća olimpijskih pobednika iz slavnih antičkih vremena? A šta ako se pokaže da je neko od ovih poniženih, mladih matematičara, neki novi Arhimed ili Pitagora!?

Besan sam, brale, što na sve to moram da gledam kako je Ameriku zahvatila snežna mećava! A da li, recimo, Si-En-En obavestio Amerikance da je, prošle subote, u Dimitrovgradu bilo minus 29 Celzijusovih i da u Svrljigu, opet, nemaju struju!? Dokle, bre, tog i nenaručenog udvorištva!?

Od nervoze tamanim - ruske kape! Šta, sad niste čuli ni za ruske kape!? Dobro, ni ja se nešto ne sećam da ih je za slavu pravila moja baba, popadija Stankija. Ali, moj deda Vojislav, arhijerejski namesnik belopalanački, imao je crnu plitku, šubaru od astragana. Rusi je zovu papajka. A Bilja te slane kolačiće, te papajke, pravi od brašna, jaja, putera, blitve, sira, pavlake, šunke, kiselih krastavčića i kačkavalja, pa posipa i mlevenim kikirikijem! I, priznajte da vam je pošla voda na usta.

Nego, slavski gosti me zapitkuju: kako to da sam se odrekao pravoslavlja, a slavim Jovana Krstitelja?! Odgovaram zaobilazno, ali sasvim jasno: može li Marks da se proglasi za lenjinistu, staljinistu, maoistu ili, možda, titoistu? E, pa, ako to ne može, gospodo draga, onda ni Jovan Krstitelj ne može da bude hrišćanin! Ili, možda, može? Ali, to onda znači da je hrišćanstvo postojalo i pre Isusa!? A to, priznaćete, komplikuje stvari...

K. G. Jung, moj guru iz Švice to ovako komentariše: Ako je tačno da je Isus do tridesete godine bio u Indiji, i ako se odande vratio kao budista, kako je prikazan na fresci u Rsovcima kod Pirota, onda je Jovan Isusa vratio staroj veri. Svejedno da li je ta vera bila jevrejska ili, ipak, arijevska. Jer, nameće se i pitanje: zašto Malteški vitezovi nisu Jovanovu lobanju odneli u Jerusalim ili Vatikan? Zašto su Jovanovu lobanju, tu najveću hrišćansku svetinju, doneli na Cetinje!? Kao da su i Maltežani znali iz kog naroda potiče Jovan Krstitelj. Inače, to, valjda, znaš, svi Jovanovići, po pravilu, slave Jovana Krstitelja...

Naravno, da mi prijaju ova Jungova tumačenja dok se sladim ruskim kapama. A ovi ozbiljni mediji javljaju da Rogozin moli Vučića da mu nađe, negde u Vojvodini, grob njegovog pradede Nikolaja Antonijeviča Mitkeviča Žiltkina, inače, general-majora ruske vojske. Podgreva se i priča da je Putin iz Putinovaca u Sremu. Da nije, bre, malo mnogo? I šta sam, uopšte, navalio ko mutav na ruske kape kada ima i ruske salate! A tu su i punjene paprike, vrtke, naravno, pa sarma, i ovčetina kuvana, pa zapečena...

Nego moja Crna još uzdiše za mladim matematičarima: Ispada da je lakše osvojiti zlatnu medalju iz matematike nego se popeti na terasu Starog dvora. A šta ako u nekom od te zlatne dece čuči Nikola Tesla i tužno se smeška?