Vuče, pomiluj Ibarsku!

Vuk Drašković, ministar spoljnjih poslova SCG, u sredu 21. jula, izjavio je da će Savetu ministara predložiti povlačenje tužbi protiv pojedinih zemalja NATO-a. On je rekao da nije moguće graditi evropsko savezništvo na tužbama i izrazio uverenje da će takav korak Beograda slediti i BiH i Hrvatska. Dakle, vrata “evropskih integracija”, na koja toliko dugo kucamo, niko nam neće otvoriti dok ne izručimo haške optuženike i povučemo tužbu protiv NATO-a.

Za razliku od državnika koji žele da se tužba povuče, porodice nastradalih još su u neverici zbog ove izjave Vuka Draškovića. Žarko Rakić, otac trogodišnje Milice iz Batajnice, koja je poginula za vreme bombardovanja, kaže da je suvišno pričati o brljotinama Vuka Draškovića. “Jurio je on svoje, ako se samo setimo Ibarske magistrale, i dospeo do njih. Povuci ti tužbu u svoje ime. Ti nemoj da tužiš, mi hoćemo. Kakav je to način da se pređe preko toliko izginule dece. Neke stvari bole i ja to neću da podržim. Tražiću sve moguće načine ako oni povuku tužbu protiv NATO-a, ja ću podneti tužbu protiv ove države. Sve te godine su prošle i onda kad izađe odjednom ovako nešto, bude mi teško. Bude mi krivo. Dođe mi jednostavno...”

Dušica Rakić, Miličina majka, kaže da je i Svilanović dok je bio ministar spoljnih poslova nešto slično izjavio, ali ne tako javno. “Tada su nas zvali iz novina i slično sam im odgovorila - da nema smisla to što rade. I eto otkad to datira. Sad je Drašković to javno izneo, znači da je to odranije. Ova vlast se igra životima, i našim i tuđim. Ulazak u Evropu ako se izruči Mladić, sve će nam cvetati ako se on isporuči, sve će nam cvetati ako sklonimo optužbu protiv NATO-a, a ništa se ne dešava. Evo već četiri godine, a ništa.”

Miroslav Antić, predsednik Udruženja žrtava NATO bombardovanja, kaže da ova ideja Vuka Draškovića nema nikakvog osnova, ni moralnog, ni pravnog ni političkog, i da je ona rezultat njegove iracionalne mržnje protiv Slobodana Miloševića. “Kao da je agresija bila protiv Miloševića, a ne protiv naroda i države. Naravno, tu je i nečuveni pritisak NATO-a, EU i SAD da se tako nešto učini. Kada govorimo o tužbi države protiv nekih članica NATO-a, ne možemo a da se ne setimo tužbe BiH i Hrvatske protiv naše zemlje.”

Bombardovanje 1999. godine, koje bi trebalo da je daleko iza nas, sada je opet u prvom planu. Porodice poginulih koje su kakvu-takvu pravdu videle u ovoj tužbi, još jednom su izneverene. Žanka Stojanović, majka Nebojše (27), poginulog radnika RTS-a kaže: “Mi smo tužili, nas pet porodica, međutim, odbijeni smo zato što u tom momentu nismo bili, a i još nismo član EU. Kao majka, ne mogu da oprostim nikome, ni jednima ni drugima, ni NATO-u ni domaćim izdajnicima i domaćim ubicama. Smatram da ni jedni ni drugi nisu još izvedeni pred lice pravde a treba da budu izvedeni pred lice pravde.” I sin poginulog radnika RTS-a Milovana Jankovića, Aleksandar, slaže se sa tim da tužba ne treba da bude povučena. Oni žele bar neki vid pravde, za sve one civilne žrtve koje su strani zvaničnici nazvali “kolateralna šteta”.

Roditelji poginulih u bombardovanju svoje tužbe neće povući. Država će, kako je najavio Vuk Drašković, to učiniti jer će na taj način ispuniti jedan od uslova za ulazak u EU. Još kad bi uhvatili Karadžića i Mladića? Ali šta od toga imaju porodice poginulih u bombardovanju?

Sandra Šaula,
Ana Andrejić