Preselio bih se u Rumuniju

Foto Đorđe Kojadinović

Sedam pitanja za sedmoricu ekonomista
1 U kojoj biste zemlji voleli da živite i zašto?
2 Da imate višak novca, u koju biste zemlju investirali?
3 Da imate biznis i da možete bez ikakvih prepreka da ga selite, iz koje biste zemlje otišli i u kojoj biste započeli posao?
4 Koja zemlja vam na dugi rok deluje najstabilnije, a koja je najbliža nekom obliku ekonomske krize?
5 Koja od zemalja ima najveće, a koja najmanje izglede da upadne u dužničku krizu?
6 U kojoj od zemalja građani mogu očekivati rast životnog standarda, a u kojoj je to malo verovatno?
7 Šta je, po vašem mišljenju, ključni problem svake od zemalja?

1 Definitivno bih izabrao zemlju E (Hrvatska), zbog najvećeg BDP-a po stanovniku, što je jedan od pokazatelja boljeg životnog standarda, a i stopa rasta je u pozitivnoj zoni.

2 Sa stanovišta investicija u državne dužničke hartije od vrednosti, uložio bih u zemlju B (Bugarska), jer ima mali spoljni dug, solidan privredni rast sa stabilnim platnim bilansom, niskom nezaposlenošću, kao indikatora zdrave ekonomije koja pritom izlazi iz deflacije. Takođe ima i niži BDP, što može da znači da su kamatne stope više, potencijal za dalje zaduživanje i potencijal za opadanje kamatnih stopa, jer ima rast privrede sa stabilnim javnim dugom (kamata + potencijalna kapitalna dobit na dužničke hartije zbog budućeg opadanja kamate usled poboljšanja rejtinga zemlje).

3 Iselio bih se iz zemlje H (Srbija) i preselio u G (Rumunija). Zemlja H u odnosu na ostale ima veoma slab rast, visoku nezaposlenost i visok javni dug. S druge strane zemlja G ima dobar rast BDP-a, nisku nezaposlenost i nizak nivo duga sa uravnoteženim platnim bilansom, tako da poseduje i veliku mogućnost da pogura rast dodatnim zaduživanjem, dok zemlja H taj luksuz nema, ali ima problema sa slabim rastom. Jedini problem zemlje G je niska platežna moć građana.

4 Zemlja G (Rumunija) je najstabilnija, a H (Srbija) najnestabilnija i dug joj raste. Dobra strana je da je platni bilans zemlje H minus četiri odsto BDP-a, ali to može biti samo trenutno, jer ima veliki dug koji može doći na naplatu. Dodatni problem je slab rast BDP-a, pad kupovne moći i realnih zarada, plus relativno visoka inflacija u godini kada Evropa ima skoro deflatorno okruženje, a padaju i cene sirovina.

5 Zemlja H (Srbija) ima najveću šansu da upadne u dužničku krizu, a B (Bugarska) najmanju, jer ima nizak nivo javnog duga, uravnotežen platni bilans i rast BDP-a.

6 Rast standarda moguć je u zemlji B zbog rasta kupovne moći i realnih plata, a najmanje je verovatan u zemlji H (Srbija) zbog kombinacije inflacije, pada realnih plata i slabog rasta realne kupovne moći.

7 Najveći problemi zemlje A (Albanija) su platni bilans i nezaposlenost, B (Bugarska) ne koristi potencijalno zaduživanje za ubrzanje rasta. C (BiH) muči platni bilans i katastrofalna nezaposlenost, dok su kvaliteti ostalih parametara vrlo upitni zbog visoke nezaposlenosti. Platni bilans u kombinaciji sa javnim dugom i visokom nezaposlenošću je problem zemlje D (Crna Gora), zbog čega može biti ugrožen i rast njenog BDP-a. E (Hrvatska) se suočava sa slabim ekonomskim rastom i visokim dugom, a samim tim i sa nemogućnošću da se pogura rast sa daljim zaduživanjem; F (Makedonija) ima visoku stopu nezaposlenosti, G (Rumunija) rizik od povratka u deflaciju, a H (Srbija) ima nizak rast BDP-a, visoku inflaciju i nezaposlenost, slabu kupovnu moć i pad realnih plata. NJen dodatni problem je to što se privredni rast ne može više gurati daljim zaduživanjem zemlje.