David protiv Golijata u kući sećanja i zaborava

Književnik Filip David, na dodeli nagrade za najbolju knjigu javnih biblioteka, izjavio je u Narodnoj biblioteci Srbije kako se ograđuje od prisustva predsednika Tomislava Nikolića jer se ne slaže sa njegovom politikom iz prošlosti.
Poput naslova svog romana Kuća sećanja i zaborava, za koji je dobio NIN-ovu nagradu, David je morao da podseti celokupni uspavani srpski živalj na mračnu prošlost njegovog predsednika, koju su oni zaboravili, i to iz mesta koje su takođe zaboravili - iz biblioteke.
Ministar kulture Ivan Tasovac odmah je stao u Nikolićevu odbranu, uzvrativši Davidu kako se u biblioteci moraju birati reči. I tu je zapravo krenuo od svog primera, jer, evo, on već dve godine bira reči kojima bi osudio pritiske vlasti na pojedine medije. Umesto za dobitnika NIN-ove nagrade, ima ministar kulture razumevanja za urednike pojedinih novina (koje bi u čitaonici biblioteke služile samo da se podmetnu ispod stola da se ne ljulja), za to što biraju reči za naslovne strane, pa je tako poznato da su se jednom dugo premišljali između Ima onu stvar!, Ima petlju, i konačno smislili Ima muda!.

Dok se veliki David obraćao malom Golijatu, podsećao se u sebi predsednik Tarabića proročanstva: Doći će ljudi sa žutim zvezdama koji neće piti vodu sa Morave, ali će se ograditi od onoga koji izgovara glupa proročanstva. Svašta se još motalo predsedniku u glavi tokom Davidovog obraćanja.
Poželeo je Nikolić da izađe i ogradi se od Nikolića iz devedesetih, ali svestan je da bi ga prisutni provalili. Poželeo je i da se od književnika ogradi linijom Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ali morao je odavno i sam da se ogradi od te ideje. Mislio se u sebi predsednik J...ću ti mater ja na replici posle, ali se na kraju ipak nije obratio skupu, jer zna da se u biblioteci i na sahranama ne priča. Nikolić je nakon ovog događaja izjavio kako za taj postupak nije bila potrebna ni hrabrost ni vaspitanje. Isto kao i za brzinsko sticanje njegove diplome.
Premijer Vučić je podržao Nikolića, kao što je to činio i devedesetih tokom bratoubilačkih ratova, rekavši da ne zna šta Filip David ima da se ograđuje. Valjda je Srbiji dovoljno što se on ogradio od Šešelja.

Glavni i odgovorni urednik Novosti u svom tekstu pita se da li su Srbi zaslužili da Filip David kritikuje njihovog predsednika (sa akcentom na njihovog), a potom ironično zaključuje kako jesu, jer su Srbi njega i njegovu porodicu spasili za vreme Drugog svetskog rata. Da li je možda želeo da kaže da nije trebalo spasavati Davida i njegovu porodicu, jer sada ne bi bilo prilike da on, pošto ne bi bio živ, kritikuje predsednika? To samo on zna. U svakom slučaju, ovo mišljenje je veoma blisko Nikolićevoj ideji o podizanju banke matičnih ćelija za stvaranje beba sa isključivo srpskim genetskim kodom. Zamislite da je Filip David mlad i da želi da se obrati ovoj klinici za pomoć oko potomstva. Odbili bi ga već na prvom šalteru.

Pogodio je David Golijata pravo u glavu, ali ne kamenom već nečim što više boli, a to je istina. A neko je na društvenim mrežama lepo prokomentarisao: Zašto su intelektualci protiv vlasti? Možda zato što su intelektualci.