Nervoza u najavi

Kao ozbiljnog momka koji je respektovao sve i pomagao školskim drugarima u domaćim zadacima pre no što se 1960. preselio u Sarajevo, odakle je trideset godina kasnije kao doktor psihijatrije preuzeo ulogu jednog od vodećih lidera krvavog građanskog rata, uz Aliju Izetbegovića, Franju Tuđmana i Slobodana Miloševića. Neki kažu da bi mnogi životi bili spaseni da je u bolnici preuzeo ulogu pacijenta, kao i da ga sada ne bi čekao ostatak života proveden u zatvoru. Sada, 2.000 kilometara udaljeni od Haga, njegova supruga i ćerka slušaju presudu za koju glavni haški tužilac Serž Bramerc tvrdi da je „jedna od najvažnijih u istoriji Haškog tribunala”, za koju Karadžićevi pravni savetnici veruju da je posledica nepravičnog suđenja. I dok Milorad Dodik uverava Srbe da će presuda za krajnji cilj imati žestoke zahteve za ukidanje RS, bivša predsednica RS Biljana Plavšić kaže za NIN: „A ne! Uopšte se ne slažem sa tom prognozom! Optužnice su individualne. Hag ne sudi narodu kroz suđenje Karadžiću. To kažem iz sopstvenog iskustva“. Sin još jednog balkanskog krvnika, Bakir Izetbegović, predsednik Predsedništva BiH kaže za NIN: „Bit’ će nervoze, nacionalističkih reakcija, ali će to proći. Najteži zločini zahtijevaju najtežu kaznu za one koji su ih počinili i koji su za njih odgovorni”. Samo četiri dana pre izricanja presude, Dodik je na Palama otvorio studentski dom koji nosi Karadžićevo ime. „Tim činom nije pomogao ni Karadžiću, ni sebi, ni srpskom narodu. Zašto ih navodi na nešto što je zaista nerealno“, kaže Plavšićeva za NIN. Da li će presuda imati uticaj i na osnivanje Srebrenice distrikta, u šta veruju Dodikovi ljudi? „Ni govora! Ne menja se tako međunarodni sporazum“, uzvikuje Plavšićeva koja je Karadžića srela prvi put na osnivačkoj skupštini SDS u Skenderiji. I pre početka skupštine rekao je: „Ja sam predsednik“. „Ostavio je tada, a i kasnije, utisak nerealnog optimiste“, tvrdi ona.