S lupom u samoposluzi

Da bi kupac mogao da se snađe, iznad polica su sa plafona visili natpisi: „Mlečni proizvodi“, „Voće i povrće“, „Hrana za bebe“ i slično. Taj lepi običaj, koliko znam, danas je napušten. Tako ja, čak i u radnji gde se redovno snabdevam, moram da lutam od police do police, ne bih li ugledao ono što tražim. Biće da su trgovci to i hteli: što duže kupac obilazi rafove, veća je šansa da će uzeti i nešto što nije imao u planu. Još su veće muke ako tražite hemijske proizvode. Umesto da piše šta je šta, na njima je samo niz besmislenih reklamnih fraza. Pre neki dan sam tako tražio deterdžent za posuđe. Nađem plastičnu bocu koja liči na to, ali na prednjoj strani je samo fabrička marka, ispod koje piše „24 H PLUS“, „long lasting protection“, „pine fresh“, „germs will die before they fly“. Znam engleski, časna reč, ali mi to ne pomaže. Na drugoj boci je drugo ime, a ispod njega: „8 weeks“, „More intense perfume“, „Fresh Active Formula“, „Aromatherapy“, „Secrets of Relaxation“, „Lavender Oil & Gardenia“. Evo i jedne na srpskom (naravno latinicom): „protiv masnoće + skorelosti“, „miris limuna“, „snažna moć odmašćivanja“. Šta je od svega toga deterdžent za posuđe? Odgovor se može naći na pozadini boce, ali na desetak jezika, usled čega su slova mikroskopski sitna, nečitljiva. Najzad sam se setio da u samoposlugu pođem s lupom u džepu, pa sam konačno utvrdio da je ono prvo „Dezinfekciona tečnost za WC šolje“, drugo je „Omekšivač za rublje“, a treće „Tečnost za ručno pranje sudova“. Eureka! Ostaje ipak pitanje: zašto ta informacija nije mogla da se nađe na prednjoj strani, uz fabričko ime, onako kao što na svakom šamponu piše „šampon“ ili makar „shampoo“? Možda zato što proizvođači žele da kupac zapamti samo jedno ime, pa da sledeći put ne pođe u kupovinu s mišlju „Moram da kupim deterdžent za posuđe“ nego „Moram da kupim Spin“ (ili Mer, Taš, Likvi, Tipso i kako se sve ne zovu).