29.05.
2024.
Koliko bi vas koštalo letovanje u Albaniji 2024. godine
Broj turista iz Srbije koji letuje u Albaniji iz godine u godinu raste...
Iz Novog Sada, Zoranka Karapavlović poslala mi je program koncerta kojim je, u Srpskom narodnom pozorištu, obeležen jubilej Radmile Bakočević, naše čuvene operske pevačice. U programu je štampana i pozdravna reč dirigenta Dejana Savića, u kojoj piše: Ovde smo zbog Profesorke, ovde smo sa ljubavlju i zahvalnošću Profesorki, ovde smo da pokažemo čemu nas je Profesorka naučila i čime nas je inspirisala. Ovde smo zato što Profesorku volimo i poštujemo... Je li u redu da se reč profesorka piše s velikim P?
Pod naslovom Reči iz poštovanja Pravopis u članu 78 kaže da je u poslovnoj i službenoj prepisci uobičajeno pisanje Vi i Vaš (upućeno jednoj osobi), ređe Ti, Tvoj kada se uz poštovanje želi izraziti i bliskost. U sledećem članu navode se tipizirani izrazi poštovanja visokim crkvenim i državnim predstavnicima kao Vaša svetosti, NJegova ekselencija, NJeno veličanstvo kraljica Britanije, a u tekstovima s verskim sadržajem imenice kao Bog, Sveti Duh, Patrijarh, Vladika, zamenice Ti, Tvoj, On, Ona, NJegov, NJen kada se odnose na Boga ili Bogorodicu, pa i pridevi Bož(i)ji i Gospodnji. Ovi primeri nesumnjivo dokazuju da u našem jeziku postoji veliko slovo kao stilsko sredstvo za iskazivanje poštovanja. Ali jesu li božanstva, vladari, crkveni velikodostojnici i državni rukovodioci jedina bića prema kojima osećamo poštovanje?
Napomenimo da je u nekadašnjem zajedničkom Pravopisu postojalo i pravilo da se nazivi živih poglavara država kada se ne spominju njihova imena takođe pišu velikim slovom, s primerima Predsednik, Kralj, Sultan, Šah i sl.. Urednici spoljnopolitičkih rubrika u novinama i lektori strogo su pazili da se to pravilo poštuje. U Pravopisu Matice srpske 1993. godine, međutim, ono je ukinuto. Mislim da je došlo vreme da pisanje velikog slova još malčice demokratizujemo. Ništa više ne moramo brisati: ostavićemo i verske izraze, i NJeno veličanstvo, i NJegovu ekselenciju, ali priznajmo da i Profesorka može imati veliko P, ne što bi tako pisalo u radnoj knjižici ili u fakultetskim dokumentima, nego iz zahvalnosti i poštovanja koje njeni učenici osećaju prema njoj.
Pod naslovom Reči iz poštovanja Pravopis u članu 78 kaže da je u poslovnoj i službenoj prepisci uobičajeno pisanje Vi i Vaš (upućeno jednoj osobi), ređe Ti, Tvoj kada se uz poštovanje želi izraziti i bliskost. U sledećem članu navode se tipizirani izrazi poštovanja visokim crkvenim i državnim predstavnicima kao Vaša svetosti, NJegova ekselencija, NJeno veličanstvo kraljica Britanije, a u tekstovima s verskim sadržajem imenice kao Bog, Sveti Duh, Patrijarh, Vladika, zamenice Ti, Tvoj, On, Ona, NJegov, NJen kada se odnose na Boga ili Bogorodicu, pa i pridevi Bož(i)ji i Gospodnji. Ovi primeri nesumnjivo dokazuju da u našem jeziku postoji veliko slovo kao stilsko sredstvo za iskazivanje poštovanja. Ali jesu li božanstva, vladari, crkveni velikodostojnici i državni rukovodioci jedina bića prema kojima osećamo poštovanje?
Napomenimo da je u nekadašnjem zajedničkom Pravopisu postojalo i pravilo da se nazivi živih poglavara država kada se ne spominju njihova imena takođe pišu velikim slovom, s primerima Predsednik, Kralj, Sultan, Šah i sl.. Urednici spoljnopolitičkih rubrika u novinama i lektori strogo su pazili da se to pravilo poštuje. U Pravopisu Matice srpske 1993. godine, međutim, ono je ukinuto. Mislim da je došlo vreme da pisanje velikog slova još malčice demokratizujemo. Ništa više ne moramo brisati: ostavićemo i verske izraze, i NJeno veličanstvo, i NJegovu ekselenciju, ali priznajmo da i Profesorka može imati veliko P, ne što bi tako pisalo u radnoj knjižici ili u fakultetskim dokumentima, nego iz zahvalnosti i poštovanja koje njeni učenici osećaju prema njoj.
